NEZADOVOLJNI LAVROV OPLEO PO STRANIM PLAĆENICIMA KARABAHA: Poziva aktere sukoba da regulišu situaciju
Ruski ministar spoljnih poslova je izjavio da je stav Rusije prema dešavanjima u Nagorno-Karabahu daleko od ravnodušnog
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da oko 2.000 plaćenika sa Bliskog istoka učestvuje vojnom konfliktu u Nagorno-Karabahu.
Lavrov je istakao da Rusija poziva spoljne igrače da iskoriste svoje sposobnosti da spreče prebacivanje plaćenika iz zemalja Bliskog istoka u Nagorno-Karabah.
TRAMP UPOZORAVA NA NAJCRNJI SCENARIO: Moguće je postizborno nasilje, odluka Vrhovnog suda brine predsednika SAD
FRANCUSKI "LOVCI" RAZMONTIRALI DŽIHADISTE: Uništena grupa je bila ogranak Al-Kaide (VIDEO)
PAPA FRANJA POSLAO SNAŽNU PORUKU JEDINSTVA: Dosta je nasilja, ojačajmo zajedno mir i bratstvo!
- Zabrinuti smo zbog internacionalizacije nagorno-karabaškog sukoba i umešanosti militanata sa Bliskog istoka. Više puta smo pozivali spoljne igrače da iskoriste svoje mogućnosti kako bi sprečili prebacivanje plaćenika, čiji se broj u zoni sukoba, prema dostupnim podacima, već približava ka dve hiljade. Te teme se, između ostalog, doticao Vladimir Putin tokom telefonskog razgovora sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom 27. oktobra i u redovnim kontaktima sa liderima Azerbejdžana i Jermenije. Uporno nastavljamo da zagovaramo naš stav na raznim kanalima - rekao je on.
Lavrov je takođe rekao i da predsednik Rusije Vladimir Putin praktično u svakodnevnom režimu ulaže posredničke napore usmerene na regulisanje trenutne situacije.
- Na njegovu inicijativu postignut je sporazum o humanitarnom primirju u prvoj polovini oktobra. Činimo sve što je moguće, uključujući i sa Sjedinjenim Američkim Državama i Francuskom, kopredsedavajućim partnerima u Minskoj grupi OEBS-a da taj sporazum deluje u punoj snazi - rekao je ministar i dodao da "paralelno s tim, Rusija nudi moguće opcije za političko rešenje".
Kako je rekao, diktat i prinuđivanje Jermenije i Azerbejdžana za rešavanje sukoba u Karabahu od strane Rusije bio bi neprimeren.
- Daleko smo od ravnodušnog prema činjenici da su borbena dejstva izbila između dva naroda tradicionalno prijateljska Rusiji zbog problema koji je, po našem dubokom uverenju, odavno morao da bude rešen isključivo političko-diplomatskim sredstvima. Uzimajući u obzir činjenicu da je Rusija sa Azerbejdžanom i Jermenijom povezana zajedničkom istorijom, kulturom, naprednim humanitarnim i ekonomskim vezama, ispoljavanje diktata, prinude i pritiskanje sa naše strane su više nego neprimereni - naglasio je ministar.
On je dodao da Rusija podržava konstruktivne želje suseda Azerbejdžana i Jermenije za regulisanjem situacije u Nagorno-Karabahu.
Šef ruske diplomatije je istakao da će Rusija nastaviti da sarađuje sa Turskom i koristiće sav svoj uticaj u regionu kako bi sprečila "razvijanje" vojnog scenarija u Karabahu.
Prema njegovim rečima, Moskva i Ankara su dva bliska partnera koja su "sposobna da pokažu fleksibilan, pragmatičan pristup i da se u međusobnoj saradnji rukovode strateškom vizijom".
Kako je rekao, Sirija i Libija su očigledni primeri poslovne i sadržajne saradnje ruskih i turskih diplomata, vojske i specijalnih službi.
- Iako nije odmah postignut stabilan prekid vatre, nastavićemo da koristimo sav uticaj koji imamo u regionu, sarađivaćemo sa turskim partnerima kako bismo zaustavili dalji razvoj vojnog scenarija, uspostavili dijalog između strana i ubedili Baku i Jerevan da sednu za pregovarački sto - rekao je.
Ministar je dodao da je Minska grupa OEBS-a opštepriznati format za rešavanje sukoba u Nagorno-Karabahu, kao i da se Moskva istovremeno zalaže za rad sa svim partnerima i susedima strana u sukobu, koji mogu da utiču na Jerevan i Baku, kako bi došli do mirnog rešenja sukoba.
Više vesti o Nagorno-Karabahu pogledajte OVDE
