NAJLUĐA ISTINITA PRIČA: Ovako je pre 20 godina snimljen "Titanik"
Prvi film u istoriji koji je zaradio milijardu dolara
Dok je sniman, projekat čuvenog režisera Džejmsa Kamerona je bio ozloglašen kao najskuplji film ikada, sa budžetom od 200 miliona dolara, a onda je postao prvi film u istoriji koji je zaradio milijardu dolara. I sve to uprkos antikampanji koja je trajala mesec dana u kojoj se tvrdilo da je ovaj film, posprdno nazivan "Romeo i Julija na brodu", osuđen na propast.
Na kraju, minut prikazanog "Titanika" koštao je više od milion dolara i dovodio je do suza čelnike studija koji se pitali koliko će ih ova istorijska lekcija na kraju koštati i hoće li izbeći bankrot.
Pročitajte i:
Kameron je sanjao da snimi "Titanik" od trenutka kada ga je pomorski istraživač Robert Balard locirao 1985. godine.
Pitanje je bilo samo koliko će taj san koštati. Za početak, Kameron je tražio 125 miliona dolara. Piter Černin, direktor "Foksa", mu je odgovorio da može da snimi "Romea i Juliju na brodu" ukoliko može da zadrži budžet na i onako fantastičnih 110 miliona. Kameron je pristao i još dozvolio da se od njegove plate skine četiri miliona dolara kako bi se namakao budžet za film.
A čim je "Titanik" otišao u produkciju počeo je da probija budžet. Te 1996. godine, snimanje blokbastera poput "Betmena" ili "Džejmsa Bonda" koštalo je 100.000 do 150.000 dolara na dan. "Titanik" je, pak, dnevno koštao između 225.000 i 300.000 dolara - i to posle izgradnje ganc novog filmskog studija od 40 hektara koji je Kameronu bio potreban za film.
ŽENA KRALJA ZMAJA Ona je najmlađa kraljica na svetu i SVET JE LUD ZA NJOM
Razmišljao je o lokacijama širom sveta i naposletku se odlučio za Rosarito, u Meksiku. Radnicima je bilo potrebno 10.000 tona dinamita da naprave rupu na obali dovoljno veliku da stane rezervoar sa 64 miliona litara vode - najveći ikada napravljen.
Na manje od pola snimanja, film je progutao tri četvrtine budžeta, a Kameron nije nameravao da uspori sa trošenjem. Studio je uradio sve što je mogao da bi ga ubedio.
Jedne noći u jesen 1996, Bil Mehanik, predsednik studija "20th Century Fox" posetio je Kamerona na setu u 2 sata noću. U pitanju je bilo celonoćno snimanje.
- Snimanje ovog filma se otelo kontroli! - zavapio je Mehanik.
- Moraćete da me ubijete ako planirate da me skinete sa filma! - odgovorio je razbesneli Kameron i odjurio sa snimanja.
Studio je popustio i nastavio da sipa novac i hvata se za glavu. Suviše je novca već bilo uloženo u film, a ko bi uopšte mogao da završi projekat te veličine osim Kamerona?
Kameron nije štedeo novac, ali ni sebe. Želeo da snimi "Titanik" na što verodostojniji način. Njegov brat Majk, koji je inženjer, razvio je kameru obloženu titanijumom koja je mogla da izdrži okeanski pritisak na velikim dubinama i da zabeleži scene "Titanika" onako kako do tog trenutka nisu bile viđene. Svako spuštanje kamere u vodu koštalo je 25.000 dolara i moglo je da snimi samo 10 minuta filma.
Neki od tih snimaka koje je Kameron doneo sa potopljenog "Titanika" pojavljuju se u filmu.
Kameronova posvećenost istorijskoj tačnosti bila je fanatična. Svaki detalj, od kanapa koji su spuštali čamce za spasavanje, pa do tepiha u svečanoj sali prve klase bili su verne kopije koje su, ako je to bilo moguće, izrađivale iste firme koje su to radile i za originalni "Titanik"!
- Kameron je želeo prave tapete na zidovima putničkih kabina na "Titaniku". Rekao sam mu: "Zašto samo ne nacrtamo tapete, niko nikada neće primetiti, ali Kameron nije hteo ni da čuje - rekao je Fred Galo, šef produkcije na setu "Titanika".
Ako ne bi bio zadovoljan rekvizitima, Kameron bi proveo dane lično ih uređujući da budu što verniji originalima. Sve od piksli, preko šoljica, do viljušaka, moralo je da bude obeleženo pečatom vlasnika "Titanika", pomorske kompanije "White star line", iako je bilo nemoguće da gledaoci vide to. Sami kostimi koštali su 8,4 miliona dolara.
Lusteri nisu mogli da budu stakleni, odlučio je Kameron, zato što ne bi zveckali glasno kada bi se snimale secene potonuća. Morali su da budu kristalni, kao što su bili na "Titaniku" 1912. godine.
I to nije bilo sve:
- samo "oživljavanje" broda sadržalo je 30 tona čelika slivenog u celinu uz pomoć 30 radnika,
- odeljenje za garderobu tražilo je 8.000 komada garderobe da obuče statiste za samo jednu određenu scenu,
- svaki put kada bi Kameron snimio potapanje svečane sale "Titanika" i ponovo je izvukao iz vode, članovi ekipe provodili su ceo sledeći dan sušeći tepihe, glancajući nameštaj i skupljajući 1.800 rekvizita sa poda ne bi li napravili identičan "Titanik" kao onaj što je potonuo.
Dve trećine snimanja filma moralo je da bude obavljeno tokom noći, a ekipa je radila i 20 sati na dan.
- Ništa nije moglo da me pripremi za to - rekla je Kejt Vinslet nakon snimanja.
Noćima, dok je "Titanik" na snimanju "tonuo" iznova i iznova, ona i Leonardo Dikaprio morali su da se bore sa vodom koja je upumpavana u rezervoar direktno iz okeana.
- Kladim se da su ljudi mislili da je voda ugrejana. Ali, nije bila! - rekla je Kejt Vinslet.
JEDNOM ODLUKOM izazvali kontroverzu: Strejt muškarci se venčali, a razlog je ŠOKANTAN (FOTO/VIDEO)
Ekipa je zbog toga nadgledala glumce da se slučajno ne bi pojavili znaci hipotermije. Kasnije su, ipak, počeli da greju vodu iako je Kejt Vinslet bila protiv jer verovala da će hladna voda njenu glumu učiniti autentičnom.
- Okrnjila sam kost lakta, a u jednom trenutku sam imala velike modrice po rukama. Izgledala sam kao izubijana žena - rekla je Kejt Vinslet nakon što je naporno snimanje "Titanika" završeno.
Kejt Vinslet je imala 20 godina kada je počela da snima "Titanik", a proslavila je svoj 21. rođendan kada je snimala scenu Džekove smrti, u kojoj glavni lik umire od smrzavanja u ledenim vodama Atlantskog okeana.
- Ležali smo na splavu i zajedno drhtali od zime. Ja sam mu rekla: "Leo, danas je moj rođendan", a on mi je odgovorio: "To je divno, slatkice. Znaš šta? Ne zanima me!"
I sam Dikaprio je bio klinac - napunio je tek 22 godine dok je "Titanik" bio u produkciji.
Tako su se i ponašali, kao bezobrazna deca na setu. Dok su snimali scene u kojima Džek i Rouz čekaju spasilačke brodove, Leo bi joj rekao: "Šećeru, moram da piškim", a ona bi mu odgovorila: "Idi ti, moram i ja". I onda su piškili u smenama, plivajući naizmenično do drugog dela rezervoara u kojem je sniman film.
U međuvremenu, budžet za "Titanik" je nastavio da se uvećava, a Kameron je nastavio da zaostaje sa rasporedom.
Kameronov temperament je i oanko neprijatan, a sada je već postajao nesnosan.
- Svaki idiot bi ovo shvatio! - bila je standardna poruka Kamerona članovima filmske ekipe koji nisu mogli da njegovu viziju pretvore u realnost dovoljno brzo.
Besneo je na ekipu, besneo je na producente i ponekada se činilo da više od svega zapravo želi da svaki posao na"Titaniku" uradi baš on sam.
Na primer, kada je stigao led u blokovima, Kameron je uzeo sekiricu i počeo da ga kruni, pripremajući ga za scenu u kojoj su parčići ledenog brega sa kojim se sudario "Titanik" trebalo da pada na palubu.
- Na momenat je predao sekiru nekome iz ekipe, odmakao se i tridesetak sekundi gledao kako neko drugi razbija. Onda više nije mogao da podnese da samo stoji, oteo je sekiru i nastavio sa lomljenjem leda - prisećaju se članovi ekipe.
Kad je snimanje konačno završeno, Džejms Kameron proveo je leto 1997. u sobi za montažu u svojoj kući zamračenoj crnim zavesama, gledajući u san koji se realizuje pred njegovim očima.
Krajem jula uzeo je slobodan dan ne bi li oženio Lindu Hamilton, njegovu devojku s kojom je tada bio sedam godina u vezi, na ceremoniji u dvorištu iza kuće. Već sledećeg dana vratio se montaži filma. Na jednom od delova opreme stajalo je sečivo sa nalepnicom na kojoj je pisalo: "Upotrebiti samo ako je film sranje."
Na posletku, uspeh je bio senzacionalan. Od samog početka bilo je jasno da je "Titanik" probio sve granice. Kada je film prestao da se prikazuje u bioskopima u Americi, u jesen 1998. godine, inkasirao je 659 miliona dolara. Na svetskom nivou je zaradio čak 2,2 miljarde i tako postao najlukrativniji film u istoriji, nonšalantno pobedivši rekord koji su 20 godina neprekidno držali "Ratovi zvezda".
A u međuvremenu, 20 godina posle završetka snimanja, po ukupnoj zaradi pretekao ga je samo jedan film, još jedno Kameronovo čedo - "Avatar".
