NAJPOZNATIJA FOTOGRAFIJA KRIJE BOLNU ISTINU: Evo kako izgleda devojčica sa najlepšim očima posle 34 godine (FOTO)

Stiv je radio na priči o sovjetskoj okupaciji Avganistana i izbegličkoj krizi.  U šatorima obližnjeg izbegličkog kampa Nasir Bagh bila je organizovana škola u koju je on jednog dana zašao. Nije imao često priliku da fotografiše žene, ali u šatoru su bile devojčice mlađe od 13 godina koje nisu morale da nose burku i lica su im bila otkrivena.

Mek Kari je brzo reagovao i na Kodachrome slide filmu snimio legendarnu fotografiju. Ime mlade Avganistanke otkriveno je tek 17 godina pošto je slika objavljena.

Upala je u klanac dubok 65 metara, poslala poruku, a kada su došli do nje zatekli su jeziv prizor

Reč je o Šarbat Gula koja je sa svojom porodicom živela u istočnom Nangarhu kada su Sovjeti izvršili invaziju na Avganistan 1979. Njena majka je umrla od upale creva u selu kada je Šarbat imala osam godina. Kao stotine hiljada drugih Avganistanaca, njena porodica (otac, četiti sestre i brat) su emigrirali u Pakistan i tamo počeli da žive u izbegličkom kampu Kača Garahi, na obodima Pešavara. Udali su je sa 13 godina, ali njenom mužu je ubrzo postavljena dijagnoza hepatitisa C i umro je pet godina posle sklapanja brala. Šarbatina najstarija ćerka je takođe umrla od iste bolesti pre tri i po godine. Imala je 22 godine i iza sebe je ostavila dvomesečnu ćerkicu.

Šarbatina fotografija je privukla pažnju u celom svetu, a i danas ovo je najpoznatija slika ikada objavljena u National Geographicu.

Godine 2001. kada su talibani svrgnuti s vlasti u Avganistanu, National Geographic je organizovao detaljnu potragu za devojkom. Posle dužeg vremena pronađena je u zabačenom delu planina Tora Bore, a njen identitet je potvrđen biometrijskim merenjem - tehnologijom upoređivanja uzorka zanica žive osobe i osobe s fotografije. Tada je imala tridesetak godina, živela je u bedi.

Tako se 2002. ponovno našla na naslovnici National Geographic, pozirajući sa svojom slavnom fotografijom.

U Pakistanu je živela 35 godina, ali je osuđena i deportovana zbog posedovanja lažne pakistanske lične karte. Njen slučaj je pokrenuo priču o hapšenjima i prisilnoj deportaciji avganistanskih izbeglica.

Još od 70-ih u Pakistanu je bilo ilegalno da izbeglice dobijaju lična dokumenta.

Šarbat je danas bolešljiva i istrošena 40-godišnjakinja, ali se i dalje nada da će naći svoj mir. Svoju kuću u Pakistanu je prodala plašeći se hapšenja jer nije imala papire da bi sotala. Dva dana pre nego što je htela da se sa decom vrati u Avganistan, izvršena je racija i ona je uhapšena i zatvorena.

Pakistanska vlada je naložila da oko dva miliona avganistanskih izbeglica napuste njihovu teritoriju. Šarbat je služila 15- dnevnu zatvorsku kaznu, ali prvu nedelju je provela u zatvoru, a drugu u bolnici gde su je lečili od hepatitisa C.

- To je bio najteži i najgori incident u mom životu - rekla je.

Pakistanci su shvatili da će im čitav slučaj narušiti reputaciju, pa su joj ponudili da ipak ostane, ali je ona to odbila. Izjavila je da će u Pakistan eventualno dolaziti samo da ode na grob muža i ćerke i pomoli se.

Nijedno od šestoro Šarbatine dece (još jedna ćerka joj je umrla i sahranjena je u Pešavaru) nemaju boju očiju kao ona.

Avganistanska vlada je obećala da će joj kupiti kuću u Kabulu, ali su je posle obećanja smestili u iznajmljeni stan, čija renta nije plaćena mesecima. Predsednik Ašraf Gani i dalje nije ispunio obećanje, iako njegovi portparoli medijima ponavljaju da će Šarbata biti zbrinuta.

- Proslavila me je, ali je dovela i do mog zatvaranja. Posle svih ovih problema bih želela da osnujem nevladinu organizaciju koja ljudima nudi besplatno lečenje. Pre ovoga sam bila seljanka. Nije mi se dopalo što je moja fotografija u medijima. Sada sam jako srećna što mi je ukazana čast i učinila me je poznatom među ljudima. Ishod fotografije je pomogao mnogim udovicama i siročićima. Sada sam ponosna na to - kaže žena koja celog života ne može da nađe ono što traži - mir.