НАЈПОЗНАТИЈА ФОТОГРАФИЈА КРИЈЕ БОЛНУ ИСТИНУ: Ево како изгледа девојчица са најлепшим очима после 34 године (ФОТО)
Лик девојчице из Авганистана с насловнице "Натионал Геограпхиц" из 1985. је и даље препознатљив људима широм света. Фотографију је направио Стив Мек Кари.
Стив је радио на причи о совјетској окупацији Авганистана и избегличкој кризи. У шаторима оближњег избегличког кампа Насир Bagh била је организована школа у коју је он једног дана зашао. Није имао често прилику да фотографише жене, али у шатору су биле девојчице млађе од 13 година које нису морале да носе бурку и лица су им била откривена.
Мек Кари је брзо реаговао и на Kodachrome слиде филму снимио легендарну фотографију. Име младе Авганистанке откривено је тек 17 година пошто је слика објављена.
Упала је у кланац дубок 65 метара, послала поруку, а када су дошли до ње затекли су језив призор
Реч је о Шарбат Гула која је са својом породицом живела у источном Нангарху када су Совјети извршили инвазију на Авганистан 1979. Њена мајка је умрла од упале црева у селу када је Шарбат имала осам година. Као стотине хиљада других Авганистанаца, њена породица (отац, четити сестре и брат) су емигрирали у Пакистан и тамо почели да живе у избегличком кампу Кача Гарахи, на ободима Пешавара. Удали су је са 13 година, али њеном мужу је убрзо постављена дијагноза хепатитиса Ц и умро је пет година после склапања брала. Шарбатина најстарија ћерка је такође умрла од исте болести пре три и по године. Имала је 22 године и иза себе је оставила двомесечну ћеркицу.
Шарбатина фотографија је привукла пажњу у целом свету, а и данас ово је најпознатија слика икада објављена у Натионал Геограпхицу.
Године 2001. када су талибани свргнути с власти у Авганистану, Натионал Геограпхиц је организовао детаљну потрагу за девојком. После дужег времена пронађена је у забаченом делу планина Тора Боре, а њен идентитет је потврђен биометријским мерењем - технологијом упоређивања узорка заница живе особе и особе с фотографије. Тада је имала тридесетак година, живела је у беди.
Тако се 2002. поновно нашла на насловници Натионал Геограпхиц, позирајући са својом славном фотографијом.
У Пакистану је живела 35 година, али је осуђена и депортована због поседовања лажне пакистанске личне карте. Њен случај је покренуо причу о хапшењима и присилној депортацији авганистанских избеглица.
Још од 70-их у Пакистану је било илегално да избеглице добијају лична документа.
Шарбат је данас болешљива и истрошена 40-годишњакиња, али се и даље нада да ће наћи свој мир. Своју кућу у Пакистану је продала плашећи се хапшења јер није имала папире да би сотала. Два дана пре него што је хтела да се са децом врати у Авганистан, извршена је рација и она је ухапшена и затворена.
Пакистанска влада је наложила да око два милиона авганистанских избеглица напусте њихову територију. Шарбат је служила 15- дневну затворску казну, али прву недељу је провела у затвору, а другу у болници где су је лечили од хепатитиса Ц.
- То је био најтежи и најгори инцидент у мом животу - рекла је.
Пакистанци су схватили да ће им читав случај нарушити репутацију, па су јој понудили да ипак остане, али је она то одбила. Изјавила је да ће у Пакистан евентуално долазити само да оде на гроб мужа и ћерке и помоли се.
Ниједно од шесторо Шарбатине деце (још једна ћерка јој је умрла и сахрањена је у Пешавару) немају боју очију као она.
Авганистанска влада је обећала да ће јој купити кућу у Кабулу, али су је после обећања сместили у изнајмљени стан, чија рента није плаћена месецима. Председник Ашраф Гани и даље није испунио обећање, иако његови портпароли медијима понављају да ће Шарбата бити збринута.
- Прославила ме је, али је довела и до мог затварања. После свих ових проблема бих желела да оснујем невладину организацију која људима нуди бесплатно лечење. Пре овога сам била сељанка. Није ми се допало што је моја фотографија у медијима. Сада сам јако срећна што ми је указана част и учинила ме је познатом међу људима. Исход фотографије је помогао многим удовицама и сирочићима. Сада сам поносна на то - каже жена која целог живота не може да нађе оно што тражи - мир.