Najteži trenutak u istoriji sporta: Palestinski teroristi se infiltrirali u Olimpijsko selo i krenuli da pucaju, meta im bili izraelski atletičari

Minhenski masakr, koji se dogodio tokom Olimpijskih igara u Minhenu 1972. godine, predstavlja jedan od najtragičnijih i najkontroverznijih trenutaka u istoriji sporta i međunarodne bezbednosti. Ovaj teroristički napad izvela je palestinska militantna grupa "Crni septembar" i ostavio duboke ožiljke u savremenoj istoriji.

Hronologija događaja

U ranim jutarnjim satima 5. septembra 1972. godine, osam palestinskih terorista iz grupe "Crni septembar" infiltriralo se u Olimpijsko selo u Minhenu. Teroristi su preskočili ogradu visoku dva metra, obučeni u sportske trenerke i noseći sportske torbe napunjene oružjem. Pomagali su im američki sportisti koji su se vraćali u selo i verovali da pomažu svojim kolegama sportistima.

Nakon što su ušli u Olimpijsko selo, teroristi su se povezali sa još trojicom članova grupe i krenuli ka zgradi u kojoj su bili smešteni izraelski atletičari. Koristeći ukradene ključeve, otvorili su vrata apartmana i počeli da se kreću po zgradi.

Josef Gutfrojnd, izraelski rvački sudija, čuo je buku i pokušao da blokira ulaz u apartman kako bi sprečio teroriste da uđu. U haosu koji je nastao, neki članovi izraelskog tima uspeli su da pobegnu, dok su drugi pokušali da se sakriju.

Teroristi su prebacivali taoce iz apartmana u apartman, a tokom te operacije, Moše Vajnberg, rvački trener, pokušao je da napadne teroriste kuhinjskim nožem i bio je ubijen. Dizač tegova Josef Romano takođe je pokušao da se bori, ali je poginuo od metaka iz automatskog oružja. Ubrzo su preostali taoci: Josef Gutfrojnd, David Berger, Mark Slavin, Jakov Springer, Zev Fridman, Amicur Šapira, Eliezer Halfin, Keat Šor i Andre Špicer.

Zahtevi terorista i odbijanje pregovora

Teroristi su zahtevali oslobađanje 234 palestinskih zatvorenika iz Izraela i oslobađanje dvojice nemačkih terorista koji su se nalazili u Nemačkoj. Izraelske vlasti odmah su odbile sve pregovore. Nemačke vlasti, predvođene kancelarom Vilijem Brantom i ministrom unutrašnjih poslova Hansom Ditrihom Genšerom, takođe su odbile ponudu Izraela za slanje specijalnih trupa. Umesto toga, akciju je izvodila policija koja nije imala specijalnu obuku za takve situacije.

Planiranje akcije spasavanja i neuspeh operacije

Tokom pregovora, teroristi su se stalno pratili kroz televizijske prenose, što im je omogućilo da prate pripreme policije. Oko 22:10, teroristi su prebačeni helikopterima do vojnog aerodroma Firstenfeldbruk, gde su planirali da pređu u Boing 727 za transport u Kairo. Nemačke vlasti planirale su da u avion ubace naoružane policajce prerušene u pilote i napadnu teroriste, ali su u poslednjem trenutku odustali zbog nedostatka pripreme i koordinacije.

U trenutku kada su helikopteri sleteli na aerodrom, snajperisti su se našli u katastrofalnim uslovima. Helikopteri su sleteli okrenuti prema kontrolnom tornju, što je dodatno otežalo ciljanje terorista. Kao rezultat, nastao je haos. Teroristi su otvorili vatru na taoce dok su snajperisti pokušavali da ih eliminišu. U borbi koja je usledila, svi taoci su poginuli, a neki teroristi su takođe izgubili život.

Igre morale da se nastave

Olimpijske igre su se nastavile bez prekida, ali su bile prekidane zbog protesta i komemoracija. Na Olimpijskom stadionu je 6. septembra održana komemoracija sa prisustvom oko 80.000 posetilaca i 3.000 učesnika Igara. Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta, Ejveri Brendidž, rekao je da Igre moraju da se nastave. Ovaj događaj je izazvao široke proteste, a mnoge delegacije su napustile Minhen.

Tela poginulih terorista su sahranjena u Libiji uz vojne počasti. Preživeli teroristi nikada nisu suđeni, a kasnije su oslobođeni tokom otmice Lufthanzinog aviona 29. oktobra 1972. godine. Nemačka vlada je pristala na oslobađanje terorista u strahu od ponovljenih napada.

Operacija "Božji gnev"

Nakon neuspeha nemačke akcije, Izrael je formirao specijalnu jedinicu "Cezareja" pod komandom Ehuda Baraka. Operacija "Božji gnev" imala je za cilj da pronađe i eliminiše teroriste odgovorne za masakr. Tokom narednih 20 godina, Mosad je eliminisao mnoge teroriste povezane sa napadom, uključujući Vaela Zuaitira, Muhameda Hamširija i Mohameda Boudiju.

Nemačke vlasti su kritikovane zbog neuspeha u spasavanju talaca i nedostatka pripreme. Kao rezultat toga, osnovana je specijalna antiteroristička jedinica "Jedinica granične zaštite 9". Promene su takođe uključivale pojačane kontrole na granicama i aerodromima.

Ovaj tragičan događaj je ostavio duboke posledice na međunarodnu bezbednost i politike u Nemačkoj, a takođe je pokazao složenost i ozbiljnost borbe protiv terorizma.

Podsećamo, u Parizu se trenutno održavaju Olimpijske igre, koje će trajati od 26. jula do 11. avgusta 2024. godine i one predstavljaju vrhunac međunarodnog sportskog takmičenja. Nakon 100 godina od poslednjih letnjih igara u glavnom gradu Francuske, Pariz je ponovo domaćin najvećeg sportskog spektakla.