МАСАКР У МИНХЕНУ
Најтежи тренутак у историји спорта: Палестински терористи се инфилтрирали у Олимпијско село и кренули да пуцају, мета им били израелски атлетичари
У јеку Олимпијских игара у Минхену 1972. године, спорт и пријатељство, који су обично симболизовали јединство и мир, брутално су потресени трагичним догађајем који ће остати урезан у сећању света.
Минхенски масакр, који се догодио током Олимпијских игара у Минхену 1972. године, представља један од најтрагичнијих и најконтроверзнијих тренутака у историји спорта и међународне безбедности. Овај терористички напад извела је палестинска милитантна група "Црни септембар" и оставио дубоке ожиљке у савременој историји.
Хронологија догађаја
У раним јутарњим сатима 5. септембра 1972. године, осам палестинских терориста из групе "Црни септембар" инфилтрирало се у Олимпијско село у Минхену. Терористи су прескочили ограду високу два метра, обучени у спортске тренерке и носећи спортске торбе напуњене оружјем. Помагали су им амерички спортисти који су се враћали у село и веровали да помажу својим колегама спортистима.
Након што су ушли у Олимпијско село, терористи су се повезали са још тројицом чланова групе и кренули ка згради у којој су били смештени израелски атлетичари. Користећи украдене кључеве, отворили су врата апартмана и почели да се крећу по згради.
Стивен Спилберг екранизовао масакр
Филм Munich (2005), режиран од стране Стивена Спилберга, темељи се на стварним догађајима који су уследили након терористичког напада на Олимпијским играма у Минхену 1972. године.
Филм истражује после-олимпијску операцију коју је покренула израелска влада како би се осветила за овај напад, циљајући чланове "Црног септембра" широм Европе.
Филм прати Авнера Кауфмана (Ериц Бана), агента Mossada, који је регрутован да води тајну операцију како би ликвидирао особе које су организовале отмицу и убиство израелских спортиста. Како филм напредује, Авнер и његова екипа суочавају се са бројним моралним дилемама, питањима идентитета и последицама својих дела, што ствара сложену слику о природи освете и правди.
Јосеф Гутфројнд, израелски рвачки судија, чуо је буку и покушао да блокира улаз у апартман како би спречио терористе да уђу. У хаосу који је настао, неки чланови израелског тима успели су да побегну, док су други покушали да се сакрију.
Терористи су пребацивали таоце из апартмана у апартман, а током те операције, Моше Вајнберг, рвачки тренер, покушао је да нападне терористе кухињским ножем и био је убијен. Дизач тегова Јосеф Романо такође је покушао да се бори, али је погинуо од метака из аутоматског оружја. Убрзо су преостали таоци: Јосеф Гутфројнд, Давид Бергер, Марк Славин, Јаков Спрингер, Зев Фридман, Амицур Шапира, Елиезер Халфин, Кеат Шор и Андре Шпицер.
Захтеви терориста и одбијање преговора
Терористи су захтевали ослобађање 234 палестинских затвореника из Израела и ослобађање двојице немачких терориста који су се налазили у Немачкој. Израелске власти одмах су одбиле све преговоре. Немачке власти, предвођене канцеларом Вилијем Брантом и министром унутрашњих послова Хансом Дитрихом Геншером, такође су одбиле понуду Израела за слање специјалних трупа. Уместо тога, акцију је изводила полиција која није имала специјалну обуку за такве ситуације.
Планирање акције спасавања и неуспех операције
Током преговора, терористи су се стално пратили кроз телевизијске преносе, што им је омогућило да прате припреме полиције. Око 22:10, терористи су пребачени хеликоптерима до војног аеродрома Фирстенфелдбрук, где су планирали да пређу у Боинг 727 за транспорт у Каиро. Немачке власти планирале су да у авион убаце наоружане полицајце прерушене у пилоте и нападну терористе, али су у последњем тренутку одустали због недостатка припреме и координације.
У тренутку када су хеликоптери слетели на аеродром, снајперисти су се нашли у катастрофалним условима. Хеликоптери су слетели окренути према контролном торњу, што је додатно отежало циљање терориста. Као резултат, настао је хаос. Терористи су отворили ватру на таоце док су снајперисти покушавали да их елиминишу. У борби која је уследила, сви таоци су погинули, а неки терористи су такође изгубили живот.
Игре морале да се наставе
Олимпијске игре су се наставиле без прекида, али су биле прекидане због протеста и комеморација. На Олимпијском стадиону је 6. септембра одржана комеморација са присуством око 80.000 посетилаца и 3.000 учесника Игара. Председник Међународног олимпијског комитета, Ејвери Брендиџ, рекао је да Игре морају да се наставе. Овај догађај је изазвао широке протесте, а многе делегације су напустиле Минхен.
Тела погинулих терориста су сахрањена у Либији уз војне почасти. Преживели терористи никада нису суђени, а касније су ослобођени током отмице Lufthanzinog авиона 29. октобра 1972. године. Немачка влада је пристала на ослобађање терориста у страху од поновљених напада.
Операција "Божји гнев"
Након неуспеха немачке акције, Израел је формирао специјалну јединицу "Цезареја" под командом Ехуда Барака. Операција "Божји гнев" имала је за циљ да пронађе и елиминише терористе одговорне за масакр. Током наредних 20 година, Мосад је елиминисао многе терористе повезане са нападом, укључујући Ваела Зуаитира, Мухамеда Хамширија и Мохамеда Боудију.
Немачке власти су критиковане због неуспеха у спасавању талаца и недостатка припреме. Као резултат тога, основана је специјална антитерористичка јединица "Јединица граничне заштите 9". Промене су такође укључивале појачане контроле на границама и аеродромима.
Овај трагичан догађај је оставио дубоке последице на међународну безбедност и политике у Немачкој, а такође је показао сложеност и озбиљност борбе против тероризма.
Подсећамо, у Паризу се тренутно одржавају Олимпијске игре, које ће трајати од 26. јула до 11. августа 2024. године и оне представљају врхунац међународног спортског такмичења. Након 100 година од последњих летњих игара у главном граду Француске, Париз је поново домаћин највећег спортског спектакла.
