NAPETO! Nemačka proterala ruske diplomate, Moskva se hitno oglasila, imaju keca u rukavu
Presuda za ubistvo dodatno uzdrmala odnose dve zemlje
Nemačka je donela odluku da protera dvoje ruskih diplomata nakon što je sud u Berlinu na doživotnu robiju osudio Vadima Krasikova za ubistvo Zelimkana Kangošvilija, i presudio da je naređenje za likvidaciju stiglo iz Moskve.
AMERIČKI LOVCI F-15 SLETELI NADOMAK SRBIJE: Oglasio se NATO - izvodiće zajedničke letove
NAJMLAĐA ŽRTVA MU JE BILA DEVOJČICA (9): Seksualno se iživljavao na 100 LEŠEVA, električar dobio DOŽIVOTNU ROBIJU
IZGUBIO BITKU SA KORONA VIRUSOM: Najstariji građanin (113) preminuo od kovida
Krasikov je osuđen za ubistvo Kangošvilija, koji je likvidiran u parku u Berlinu u avgustu 2019. godine. Ova presuda dovela je do dodatnog zatezanja nemačko-ruskih odnosa.
Nemačka šefica diplomatije Analena Berbok je rekla da je sud presudio da je "ubistvo izvršeno po naređenju državnih agencija ruske federacije" i da to krši nemačke zakone i ugrožava suverenitet zemlje.
Ruski ambasador Sergej Nečajev je odbacio presudu kao politički motivisanu kada je bio pozvan u ministarstvo spoljnih poslova i rekao da dvoje članova njegove ambasade više nisu dobrodošli u Nemačkoj.
Rusija je najavila recipročne mere na ovu odluku.
Podsetimo, samo ubistvo Kangošvilija je, pre dve godine dovelo do drastičnog pogoršanja odnosa Berlina i Moskve, a Nemačka, čija je kancelarka u to vreme bila Angela Merkel, je tada proterala dvoje ruskih diplomata, a istim merama je odmah uzvratila i Rusija.
Ko je bio Kangošvili?
Kangošvili, koji je koristio ime Tornike Kavtarašvili, ubijen je u parku Tiergarten u Berlinu 23. avgusta 2019. godine.
Podsetimo, Kangošvili se borio u drugom Čečenskom ratu protiv ruskih snaga na Severnom Kavkazu 2001-2005.
Bio je blizak saradnik čečenskog predsednika Aslana Maskadova, koji je bio vođa čečenske gerile koja se usprotivila ruskim snagama, pre nego što su ga te ruske snage i ubile.
Kangošvili je azil u Nemačkoj zatražio 2016. godine.
Tokom suđenja za njegovo ubistvo, tužioci su rekli da je napadač delovao po nalogu koji je stigao iz Rusije, i da je Vadim pripadnik specijalne jedinice ruske tajne službe, FSB-a.
Tužioci su naveli da je Krasikov iz Moskve doleteo u Pariz, a odatle je otišao za Varšavu i tek potom u Berlin, koristeći pasoš na ime Vadim Krasikov.
- Likvidirao je političkog protivnika u činu odmazde - rekao je tužilac Lars Malkis.
Advokati odbrane su rekli da je njihov klijent bio radnik na građevini i da se zove Vadik Sokolov, i demantovali da je ikad koristio prezime Krasikov.
Ipak, sudije koje su osudile Krasikova na doživotnu robiju, su uverene da je izvršio ubistvo po nalogu ruskih vlasti.
- Ruske vlasti su naredile optuženom da likvidira žrtvu - rekao je predsedavajući sudija Olaf Arnoldi nakon izricanja presude.
Sudija je dodao da su pojedini mediji pisali da se "sudi Rusija, pa čak i samo predsedniku Vladimiru Putinu".
- To nije tačno, jedini kome se sudi sedi ovde u sudnici, ali naš je zadatak da razmotrimo sve okolnosti zločina - rekao je sudija.
