NATO OPKOLJAVA RUSIJU NA BALTIKU Pao istorijski presedan, Putin odmah reagovao: "Ozbiljna pretnja po bezbednost..."
Mađarski parlament je u ponedeljak odobrio ulazak Švadske u NATO, tri dana nakon što je Budimpešta potpisala dogovor o nabavci četiri švedska lovca "Gripen", čime će biti okončana neutralnost skandinavske zemlje, koju je davne 1834. proglasio kralj Gustav XIV.
Švedska je zajedno sa Finskom prijavu za članstvo poslala 18. maja 2022. ubrzo nakon početka rata u Ukrajini, ali je za razliku od suseda, koji je postao član alijanse 4. aprila 2023. dugo bila zaglavljena u diplomatskom lavirintu iz kojeg se donedavno nije nazirao izlaz.
Verovalo se da je Turska najveća prepreka za članstvo, posebno zbog spaljivanja Kurana tokom protesta u Švedskoj prošlog leta i zahteva Ankare da se preduzmu oštrije mere protiv članova Radničke partije Kurdistana (PKK), koju Turska smatra terorističkom organizacijom. Švedska je popustila i 1. juna 2023. usvojila novi antiteroristički zakon kojim je proglašeno ilegalnim članstvo u PKK.
NAKON 50 UBISTVA I 50 GODINA ROBIJE NAJZAD DOČEKAO SMRTNU KAZNU: Serijski ubica prebačen u zloglasni F blok da ČEKA EGZEKUCIJU (VIDEO)
KEJT MIDLTON IMA NEIZLEČIVU BOLEST? Nakon opasne operacije stomaka spekuliše se o OVE DVE BOLJKE
VELIKA TRAGEDIJA ZADESILA ČARLSA I KAMILU: Preminuo princezin zet u 45. godini života (FOTO)
Na NATO samitu u Litvaniji 10. jula 2023. turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je liderima NATO zemalja navodno obećao da će poslati zahtev za prijem Švedske u parlament na ratifikaciju, što se i desilo 23. oktobra. Međutim, zahtev je prihvaćen tek 23. januara, nakon dodatnog cenkanja od strane Ankare oko kupovine aviona F-16 od SAD. Kongres SAD je zatim 26. januara odobrio prodaju 40 novih lovaca, kao i modernizaciju 79 aviona F-16 koje Turska već poseduje.
Posle toga je Mađarska ostala poslednja zemlja koja je kočila ulazak Švedske u NATO, a u vreme turskog "zelenog svetla", premijer Viktor Orban je javno pozivao švedskog kolegu Ulfa Kristersona na pregovore u Budimpeštu. U međuvremenu je Mađarska trpela ogroman međunarodni pritisak zbog politike koju u Evropi i SAD smatraju proruskom, čiji je primer privremeno stopiranje EU pomoći Ukrajini u iznosu od 50 milijardi evra i odbijanje slanja oružja Kijevu. SAD su nedavno slale delegaciju senatora u Budimpeštu, dok su EU zvaničnici navodno imali plan da sabotiraju Mađarsku ekonomiju, kako je pisao Financial Times.
Nezahvalnu poziciju u kojoj se Mađarska našla ilustruje i podatak da njena ekonomija u velikoj meri zavisi od EU tržišta. Trgovina unutar bloka je čak 78 odsto mađarskog izvoza (Nemačka 28 odsto, Rumunija, Slovačka, Austrija i Italija po 5 procenata), prema podacima Evropske komisije. Snažan pritisak kojim je njegova zemlja bila izložena kritikovao je u ponedeljak i Orban obraćajući se poslanicima koji su glasali rezultatom 188-6 za prijem Švedske u NATO.
"Mađarska je suverena zemlja. Ne toleriše da joj drugi diktiraju, bilo da se radi o sadržini njenih odluka ili njihovom vremenu", poručio je on, dok bi 32. zastava u roku od nekoliko dana mogla da se nađe ispred sedišta NATO u Briselu.
Rusija opkoljena u Baltičkom moru
Što se očiglednih geopolitičkih implikacija tiče ulazak Švedske će "uokviriti" Baltičko more i potpuno opkoliti rusku teritoriju oko Kalinjingrada, dok će dodatak 25. nominalnog BDP-a na svetu, sa snažnom vojnom industrijom definitivno ojačati NATO.
"To je poslednji deo slagalice na mapi NATO-a u severnoj Evropi koji sada dolazi na svoje mesto. Sada ćemo morati da naučimo da budemo timski igrač. I moraćemo da se prilagodimo činjenici da se ne spremamo da branimo samo teritoriju Švedske, već i savezničku teritoriju“, rekao je za AFP švdski vojni analitičar Robert Dalsjo, iz Švedske agencije za odbrambena istraživanja.
Ova zemlja sa 10,4 miliona stanovnika se prethodnih meseci ponašala kao da je punopravna članica NATO, dajući pristup američkim trupama u svojih 17 vojnih baza. Takođe učestvuje u NATO vežbi "Nepokolebljivi branilac" (Steadfast defender) koja je počela u januaru. Prošlog septembra, zajedno sa 13 NATO članica bila je deo pomorske vežbe "Severna obala" u Baltičkom moru, dok je još u aprilu 2023. na njenoj teritoriji 26 hiljada NATO vojnika učestvovalo u simulaciji odbrane Švedske tokom vežbe "Aurora 23".
Švedska vojska, kada se saberu različiti ima oko 50.000 vojnika, od kojih su polovina rezervisti. Njeno vazduhoplovstvo uključuje više od 90 pomenutih borbenih aviona JAS 19 Gripen, a njena mornarica u Baltičkom moru sastoji se od nekoliko korveta i podmornica. U 2024. godine vojna potrošnja povećana je za 1,86 milijardi dolara u odnosu na 2023. i iznosiće 10,86 milijardi dolara. Za 2025. planirano je povećanje odbrambenog budžeta za još 1,11 milijardi dolara.
Skandinavska zemlja je do sada slala svoje trupe samo u mirovne misije i često se hvalila svojom neutralnošću, dok je 2021. tadašnji ministar odbrane Peter Hultkvist rekao da može da "garantuje" da nikada neće učestvovati u procesu ulaska u NATO. To se naglo promenilo 26. februara na dan glasanja u mađarskom parlamentu, kada je Stokholm obećao slanje 600 vojnika u Letoniju čim se članstvo ozvaniči.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je za Asošijeted pres da ulazak Švedske "čini NATO jačim, Švedsku bezbednijom i sve nas bezbednijim“.
On je dodao da Švedska sa sobom nosi sposobne oružane snage i prvoklasnu odbrambenu industriju, dok na odbranu troši najmanje dva odsto BDP-a, što je prag na koji cilja NATO.
"Vladimir Putin nije uspeo u svom pokušaju da zatvori vrata NATO-a“, rekao je on.
Putin odmah reagovao
Što se ruskog predsednika tiče, on je reagovao odmah u ponedeljak, tako što je dekretom pripojio Severnu flotu Lenjingradskom vojnom okrugu. Istovremeno je Zapadni vojni okrug podeljen na Moskovski i Lenjingradski. To je u skladu sa najavom ministra odbrane Sergeja Šojgua iz decembra da će Rusija morati da uzvrati merama ako i Finska i Švedska uđu u Alijansu.
"Imajući u vidu želju NATO-a da izgradi vojni potencijal u blizini ruskih granica, kao i da proširi Severnoatlantski savez na Finsku i Švedsku, potrebne su uzvratne mere kako bi se stvorila odgovarajuća grupacija trupa na severozapadu Rusije", rekao je tada Šojgu, govoreći o reorganizaciji koja će stupiti na snagu 1. marta.
Profesorka na Norveškom institutu za odbrambene studije (IFS) Katarina Zisk, smatra da je tekuće restrukturiranje ruske vojske povezano sa činjenicom da Rusija sada ima mnogo dužu kopnenu granicu sa NATO-om.
„Podela Zapadnog vojnog okruga na Moskovski vojni okrug i Lenjingradski vojni okrug, kao i eventualno potčinjavanje Severne flote, odgovor je na proširenje NATO-a u severnoj Evropi i očekivane dalje promene u savezničkom odbrambenom pozicioniranju“, rekla je Zisk za Barenc Obzerver.
Ona objašnjava da je iz ruske perspektive neophodno poboljšati sposobnost za vršenje kopnenih operacija u punom obimu duž finske granice, ali i na baltičkom području.
Švedska je već povukla poteze protiv Rusije bilateralnim sporazumom za pružanje vojne pomoći Ukrajini. Tako je 20. februara švedski ministar odbrane Pal Jonson najavio vojnu i finansijsku podršku u vrednosti od skoro 682 miliona dolara. Pomoć, između ostalog uključuje, protivvazdušni raketni sistem RBS 70, protivtenkovski sistem BGM-71 TOW, 10 brzih vojnih čamaca CB90, 20 drugih čamaca i podvodno oružja.
Ruski analitičari: Švedska predstavlja ozbiljnu pretnju
Ruski vojni analitičar Nikita Lipunov, specijaliziran za Nordijske zemlje i Arktik, smatra da je Alijansa dobila na snazi pre svega u oblasti Baltičkog mora, što predstavlja opasnost po Rusiju.
"Ulazak Švedske u NATO predstavlja značajnu pretnju po bezbednost Rusije, jer će omogućiti Sjedinjenim Državama da slobodno projektuju moć sve do ruskih granica. Baltičko more će zapravo postati unutrašnje za NATO", kaže Lipunov, prenosi portal Izvestija.
Prema ovom ekspertu, švedska komunikaciona tehnologija biće dragocena prednost za Alijansu, kao i obaveštajni podaci koje brodovi švedske mornarice prikupljaju širom Baltika. Članstvo u NATO-u će pojednostaviti odbrambenu integraciju nordijskih zemalja u okviru NORDEFCO-a (odbrambenog saveza koji uključuje Dansku, Finsku, Island, Norvešku i Švedsku).
Docent političkih nauka Diplomatskog univerziteta pri Ministarstvu spoljnih poslova Rusije Lidija Sidorova je u izjavi za Izvestiju kazala da je Švedska u već velikoj meri integrisana u NATO, te da će formano članstvo promeniti samo finansijske obaveze i regulative koje mora da ispuni. Međutim, ona priznaje da je pretnju Švedske potrebno shvatiti ozbiljno.
"Švedska ima ozbiljan vojni potencijal. Već duže vreme jača svoje odbrambene sposobnosti, uključujući i u saradnji sa Finskom i Norveškom. Švedska čak povremeno priprema svoje stanovništvo za vojnu službu. Osim toga, uprkos svojoj neutralnosti, Švedska se pripremala za to da u slučaju vojnog sukoba njena neutralnost treba da bude pojačana oružjem", rekla je Sidorova.
Srbija Danas/Euronews/Preneo: P.S.
