НАТО ОПКОЉАВА РУСИЈУ НА БАЛТИКУ Пао историјски преседан, Путин одмах реаговао: "Озбиљна претња по безбедност..."
Мађарски парламент је у понедељак одобрио улазак Швадске у НАТО, три дана након што је Будимпешта потписала договор о набавци четири шведска ловца "Грипен", чиме ће бити окончана неутралност скандинавске земље, коју је давне 1834. прогласио краљ Густав XIV.
Шведска је заједно са Финском пријаву за чланство послала 18. маја 2022. убрзо након почетка рата у Украјини, али је за разлику од суседа, који је постао члан алијансе 4. априла 2023. дуго била заглављена у дипломатском лавиринту из којег се донедавно није назирао излаз.
Веровало се да је Турска највећа препрека за чланство, посебно због спаљивања Курана током протеста у Шведској прошлог лета и захтева Анкаре да се предузму оштрије мере против чланова Радничке партије Курдистана (PKK), коју Турска сматра терористичком организацијом. Шведска је попустила и 1. јуна 2023. усвојила нови антитерористички закон којим је проглашено илегалним чланство у PKK.
НАКОН 50 УБИСТВА И 50 ГОДИНА РОБИЈЕ НАЈЗАД ДОЧЕКАО СМРТНУ КАЗНУ: Серијски убица пребачен у злогласни Ф блок да ЧЕКА ЕГЗЕКУЦИЈУ (ВИДЕО)
КЕЈТ МИДЛТОН ИМА НЕИЗЛЕЧИВУ БОЛЕСТ? Након опасне операције стомака спекулише се о ОВЕ ДВЕ БОЉКЕ
ВЕЛИКА ТРАГЕДИЈА ЗАДЕСИЛА ЧАРЛСА И КАМИЛУ: Преминуо принцезин зет у 45. години живота (ФОТО)
На НАТО самиту у Литванији 10. јула 2023. турски председник Реџеп Тајип Ердоган је лидерима НАТО земаља наводно обећао да ће послати захтев за пријем Шведске у парламент на ратификацију, што се и десило 23. октобра. Међутим, захтев је прихваћен тек 23. јануара, након додатног ценкања од стране Анкаре око куповине авиона Ф-16 од САД. Конгрес САД је затим 26. јануара одобрио продају 40 нових ловаца, као и модернизацију 79 авиона Ф-16 које Турска већ поседује.
После тога је Мађарска остала последња земља која је кочила улазак Шведске у НАТО, а у време турског "зеленог светла", премијер Виктор Орбан је јавно позивао шведског колегу Улфа Кристерсона на преговоре у Будимпешту. У међувремену је Мађарска трпела огроман међународни притисак због политике коју у Европи и САД сматрају проруском, чији је пример привремено стопирање ЕУ помоћи Украјини у износу од 50 милијарди евра и одбијање слања оружја Кијеву. САД су недавно слале делегацију сенатора у Будимпешту, док су ЕУ званичници наводно имали план да саботирају Мађарску економију, како је писао Финанциал Тимес.
Незахвалну позицију у којој се Мађарска нашла илуструје и податак да њена економија у великој мери зависи од ЕУ тржишта. Трговина унутар блока је чак 78 одсто мађарског извоза (Немачка 28 одсто, Румунија, Словачка, Аустрија и Италија по 5 процената), према подацима Европске комисије. Снажан притисак којим је његова земља била изложена критиковао је у понедељак и Орбан обраћајући се посланицима који су гласали резултатом 188-6 за пријем Шведске у НАТО.
"Мађарска је суверена земља. Не толерише да јој други диктирају, било да се ради о садржини њених одлука или њиховом времену", поручио је он, док би 32. застава у року од неколико дана могла да се нађе испред седишта НАТО у Бриселу.
Русија опкољена у Балтичком мору
Што се очигледних геополитичких импликација тиче улазак Шведске ће "уоквирити" Балтичко море и потпуно опколити руску територију око Калињинграда, док ће додатак 25. номиналног БДП-а на свету, са снажном војном индустријом дефинитивно ојачати НАТО.
"То је последњи део слагалице на мапи НАТО-а у северној Европи који сада долази на своје место. Сада ћемо морати да научимо да будемо тимски играч. И мораћемо да се прилагодимо чињеници да се не спремамо да бранимо само територију Шведске, већ и савезничку територију“, рекао је за АФП швдски војни аналитичар Роберт Далсјо, из Шведске агенције за одбрамбена истраживања.
Ова земља са 10,4 милиона становника се претходних месеци понашала као да је пуноправна чланица НАТО, дајући приступ америчким трупама у својих 17 војних база. Такође учествује у НАТО вежби "Непоколебљиви бранилац" (Стеадфаст дефендер) која је почела у јануару. Прошлог септембра, заједно са 13 НАТО чланица била је део поморске вежбе "Северна обала" у Балтичком мору, док је још у априлу 2023. на њеној територији 26 хиљада НАТО војника учествовало у симулацији одбране Шведске током вежбе "Аурора 23".
Шведска војска, када се саберу различити има око 50.000 војника, од којих су половина резервисти. Њено ваздухопловство укључује више од 90 поменутих борбених авиона ЈАС 19 Грипен, а њена морнарица у Балтичком мору састоји се од неколико корвета и подморница. У 2024. године војна потрошња повећана је за 1,86 милијарди долара у односу на 2023. и износиће 10,86 милијарди долара. За 2025. планирано је повећање одбрамбеног буџета за још 1,11 милијарди долара.
Скандинавска земља је до сада слала своје трупе само у мировне мисије и често се хвалила својом неутралношћу, док је 2021. тадашњи министар одбране Петер Хултквист рекао да може да "гарантује" да никада неће учествовати у процесу уласка у НАТО. То се нагло променило 26. фебруара на дан гласања у мађарском парламенту, када је Стокхолм обећао слање 600 војника у Летонију чим се чланство озваничи.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је за Асошијетед прес да улазак Шведске "чини НАТО јачим, Шведску безбеднијом и све нас безбеднијим“.
Он је додао да Шведска са собом носи способне оружане снаге и првокласну одбрамбену индустрију, док на одбрану троши најмање два одсто БДП-а, што је праг на који циља НАТО.
"Владимир Путин није успео у свом покушају да затвори врата НАТО-а“, рекао је он.
Путин одмах реаговао
Што се руског председника тиче, он је реаговао одмах у понедељак, тако што је декретом припојио Северну флоту Лењинградском војном округу. Истовремено је Западни војни округ подељен на Московски и Лењинградски. То је у складу са најавом министра одбране Сергеја Шојгуа из децембра да ће Русија морати да узврати мерама ако и Финска и Шведска уђу у Алијансу.
"Имајући у виду жељу НАТО-а да изгради војни потенцијал у близини руских граница, као и да прошири Северноатлантски савез на Финску и Шведску, потребне су узвратне мере како би се створила одговарајућа групација трупа на северозападу Русије", рекао је тада Шојгу, говорећи о реорганизацији која ће ступити на снагу 1. марта.
Професорка на Норвешком институту за одбрамбене студије (ИФС) Катарина Зиск, сматра да је текуће реструктурирање руске војске повезано са чињеницом да Русија сада има много дужу копнену границу са НАТО-ом.
„Подела Западног војног округа на Московски војни округ и Лењинградски војни округ, као и евентуално потчињавање Северне флоте, одговор је на проширење НАТО-а у северној Европи и очекиване даље промене у савезничком одбрамбеном позиционирању“, рекла је Зиск за Баренц Обзервер.
Она објашњава да је из руске перспективе неопходно побољшати способност за вршење копнених операција у пуном обиму дуж финске границе, али и на балтичком подручју.
Шведска је већ повукла потезе против Русије билатералним споразумом за пружање војне помоћи Украјини. Тако је 20. фебруара шведски министар одбране Пал Јонсон најавио војну и финансијску подршку у вредности од скоро 682 милиона долара. Помоћ, између осталог укључује, противваздушни ракетни систем РБС 70, противтенковски систем БГМ-71 TOW, 10 брзих војних чамаца ЦБ90, 20 других чамаца и подводно оружја.
Руски аналитичари: Шведска представља озбиљну претњу
Руски војни аналитичар Никита Липунов, специјализиран за Нордијске земље и Арктик, сматра да је Алијанса добила на снази пре свега у области Балтичког мора, што представља опасност по Русију.
"Улазак Шведске у НАТО представља значајну претњу по безбедност Русије, јер ће омогућити Сједињеним Државама да слободно пројектују моћ све до руских граница. Балтичко море ће заправо постати унутрашње за НАТО", каже Липунов, преноси портал Известија.
Према овом експерту, шведска комуникациона технологија биће драгоцена предност за Алијансу, као и обавештајни подаци које бродови шведске морнарице прикупљају широм Балтика. Чланство у НАТО-у ће поједноставити одбрамбену интеграцију нордијских земаља у оквиру НОРДЕФЦО-а (одбрамбеног савеза који укључује Данску, Финску, Исланд, Норвешку и Шведску).
Доцент политичких наука Дипломатског универзитета при Министарству спољних послова Русије Лидија Сидорова је у изјави за Известију казала да је Шведска у већ великој мери интегрисана у НАТО, те да ће формано чланство променити само финансијске обавезе и регулативе које мора да испуни. Међутим, она признаје да је претњу Шведске потребно схватити озбиљно.
"Шведска има озбиљан војни потенцијал. Већ дуже време јача своје одбрамбене способности, укључујући и у сарадњи са Финском и Норвешком. Шведска чак повремено припрема своје становништво за војну службу. Осим тога, упркос својој неутралности, Шведска се припремала за то да у случају војног сукоба њена неутралност треба да буде појачана оружјем", рекла је Сидорова.
Србија Данас/Euronews/Пренео: П.С.
