Nestaće do 2050. godine: Ovo je grad koji tone

U prestonici Indonezije, Džakarti, učestale su poplave, što i ne bi trebalo da čudi s obzirom na to da leži na močvarnom području, da kroz nju prolazi 13 reka i da je zapljuskuju talasi Javanskog mora.

Zbog svega navednog, trenutno gorući problem je kako spasiti grad jer on polako tone, a stručnjaci predviđaju da bi do 2050. godine njeni pojedini delovi mogli da budu potpuno potopljeni.

Ukoliko se nešto ne popravi i uradi po tom pitanju, Džakartu čeka neizvesna budućnost.

- Potencijal da Džakarta završi pod vodom nije nikakva šala. Naša predviđanja kažu da bi 95 posto severne Džakarte do 2050. godine moglo da bude pod vodom -, kaže Heri Andreas, naučnik Instituta za tehnologiju Bandung koji već 20 godina proučava klizanje tla u glavnom gradu Indonezije.

Severna Džakarta je u 10 godina potonula 2,5 metara i nastavlja da tone. Neki delovi grada potonu i do 25 centimetara za jednu godinu što je dvostruko više od svetskog proseka. Džakarta za godinu potone od jedan do 15 centimetara i trenutno je više od pola grada pod vodom.

Na severu prestonice, gde se nalazi i jedna od najprometnijih indonezijskih luka, danas živi 1,8 miliona ljudi. Jedna od njih je i Fortuna Sofija. U četiri godine koliko živi na severu Džakarte, doživjela je nekoliko poplava.

- Morska voda nam u potpunosti prekrije dvorišni bazen i pristanište koji imamo pored kuće. Kada vidimo da će se dogoditi poplava, moramo sav namještaj da prebacimo na prvi sprat - rekla je Fortuna.

Indonezijski glavni grad dobrim delom nalazi se sada ispod površine mora. Severni dio Džakarte nalazi se oko četiri metra ispod nivoa mora, a čak i zid koji bi trebalo da ih čuva, tone oko 25 centimetara svake godine.

Džakarta tone zbog siromaštva i to u prilično doslovnom smislu. Grad ne može da dopremi dovoljno vode iz okolnih rezervoara pitke vode i građani su prisiljeni da se oslanjaju na duboke bunare i crpe vode ispod vlastitih nogu. Zbog toga se podzemni rezervoari urušavaju i tako snižavaju tlo.