NESVAKIDAŠNjE OTKRIĆE NAUČNIKA: "Odmetnuta" planeta veličine Zemlje luta kroz našu galaksiju (VIDEO)
Ovakva nebeska tela otkrivaju se zahvaljujući delu Ajnštajnove teorije relativiteta poznatom kao gravitaciono sočivo
Planeta veličine Zemlje otkrivena je kako luta kroz našu galaksiju i nije vezana za neki zvezdani sistem, poput našeg Sunčevog sistema.
Naučnici veruju da postoji ogroman broj planeta koje se slobodno kreću svemirom, ali je do sada otkriven tek manji broj. I te planete koje su otkrivene bile su ogromne, 600 do 1.200 puta veće od Zemlje.
REVOLUCIONARNI TEST NA KORONU: Rezultate daje za manje od minut i triput je jeftiniji od drugih
JOŠ JEDNA EVROPSKA DŽAVA UVODI RESTRIKTIVNE MERE! Biser Atlantika pred kolapsom zbog Kovida
Zemljotres u Turskoj odneo brojne živote: Poginulo najmanje 37 osoba, 900 ljudi povređeno
Međutim, naučnici su sada otkrili jednu "slobodnu" planetu veličine Zemlje kako se kreće kroz našu galaksiju Mlečni put.
Ovo otkriće, objavljeno u Astrofizičkom žurnalu, može da bude dokaz da u svemiru postoji ogroman broj takvih planeta, koje nisu prevelike, a istovremeno nisu vezane za neki solarni sistem.
- Šanse da se otkrije takav objekat, relativno male mase, koji slobodno luta po svemiru, ekstremno su niske. Ili smo mi imali puno sreće, ili su takvi objekti češći u svemiru nego što se misli - kaže Pžemek Mrož sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju.
Većina planeta van našeg Sunčevog sistema vidljiva je astronomima zapravo zahvaljujući zvezdama za koje su vezane. Te zvezde obezbeđuju svetlost koja izlaže neku planetu teleskopima na Zemlji. Kada su planete previše male da bi mogle da se spaze teleskopom, naučnici ih "vide" zahvaljujući malom gravitacionom uticaju na njihovu zvezdu ili uz pomoć treperenja koje se primeti kada ta planeta prolazi ispred zvezde.
Lutajuće planete, međutim, nemaju zvezdu koja bi ih osvetlila na taj način. Naučnici ih otkrivaju zahvaljujući delu Ajnštajnove teorije relativiteta poznatom kao gravitaciono sočivo. Na taj način, velike planete ili drugi svemirski objekti dejstvuju kao "kosmička lupa" koja, gledano sa Zemlje, krivi svetlost nekog izvora, kao što su zvezde.
- Ako masivan objekat prođe između posmatrača na Zemlji i udaljene zvezde, njegova gravitacija može da odbije ili fokusira svetlost sa te zvezde - kaže Mrož.
Naučnici tako mere promenu svetlosti, i zahvaljujući tome znaju koliki je objekat koji se ponaša kao gravitaciono sočivo. Što je objekat veći, efekat gravitacionog sočiva traje duže.
Astronomi objašnjavaju da su šanse za uočavanje ovako kratkih promena ekstremno male, jer može da prođe i po milion godina dok se jedna planeta nađe u takvom položaju da se sa Zemlje uočava njeno delovanje na zakrivljenje svetlosti.
Srećom, naučnici koji su otkrili ovu planetu prate stotine miliona zvezda čija svetlost može biti zakrivljena.
Najmanja planeta koja slobodno luta našom galaksijom najverovatnije se odvojila od svog planetarnog sistema posle sudara sa nekim masivnijim objektom.
