НЕСВАКИДАШЊЕ ОТКРИЋЕ НАУЧНИКА: "Одметнута" планета величине Земље лута кроз нашу галаксију (ВИДЕО)
Оваква небеска тела откривају се захваљујући делу Ајнштајнове теорије релативитета познатом као гравитационо сочиво
Планета величине Земље откривена је како лута кроз нашу галаксију и није везана за неки звездани систем, попут нашег Сунчевог система.
Научници верују да постоји огроман број планета које се слободно крећу свемиром, али је до сада откривен тек мањи број. И те планете које су откривене биле су огромне, 600 до 1.200 пута веће од Земље.
РЕВОЛУЦИОНАРНИ ТЕСТ НА КОРОНУ: Резултате даје за мање од минут и трипут је јефтинији од других
ЈОШ ЈЕДНА ЕВРОПСКА ЏАВА УВОДИ РЕСТРИКТИВНЕ МЕРЕ! Бисер Атлантика пред колапсом због Ковида
Земљотрес у Турској однео бројне животе: Погинуло најмање 37 особа, 900 људи повређено
Међутим, научници су сада открили једну "слободну" планету величине Земље како се креће кроз нашу галаксију Млечни пут.
Ово откриће, објављено у Астрофизичком журналу, може да буде доказ да у свемиру постоји огроман број таквих планета, које нису превелике, а истовремено нису везане за неки соларни систем.
- Шансе да се открије такав објекат, релативно мале масе, који слободно лута по свемиру, екстремно су ниске. Или смо ми имали пуно среће, или су такви објекти чешћи у свемиру него што се мисли - каже Пжемек Мрож са Калифорнијског института за технологију.
Већина планета ван нашег Сунчевог система видљива је астрономима заправо захваљујући звездама за које су везане. Те звезде обезбеђују светлост која излаже неку планету телескопима на Земљи. Када су планете превише мале да би могле да се спазе телескопом, научници их "виде" захваљујући малом гравитационом утицају на њихову звезду или уз помоћ треперења које се примети када та планета пролази испред звезде.
Лутајуће планете, међутим, немају звезду која би их осветлила на тај начин. Научници их откривају захваљујући делу Ајнштајнове теорије релативитета познатом као гравитационо сочиво. На тај начин, велике планете или други свемирски објекти дејствују као "космичка лупа" која, гледано са Земље, криви светлост неког извора, као што су звезде.
- Ако масиван објекат прође између посматрача на Земљи и удаљене звезде, његова гравитација може да одбије или фокусира светлост са те звезде - каже Мрож.
Научници тако мере промену светлости, и захваљујући томе знају колики је објекат који се понаша као гравитационо сочиво. Што је објекат већи, ефекат гравитационог сочива траје дуже.
Астрономи објашњавају да су шансе за уочавање овако кратких промена екстремно мале, јер може да прође и по милион година док се једна планета нађе у таквом положају да се са Земље уочава њено деловање на закривљење светлости.
Срећом, научници који су открили ову планету прате стотине милиона звезда чија светлост може бити закривљена.
Најмања планета која слободно лута нашом галаксијом највероватније се одвојила од свог планетарног система после судара са неким масивнијим објектом.