NIKAD NIJE OVAKO GORELO: Šta utiče na povećan broj požara? Stručnjaci upozoravaju da ovako više ne možemo
Oko 3,9 miliona kvadratnih kilometara zemljišta je izgorelo globalno tokom prošle godine. Koliko klimatske promene utiču na povećan broj požara?
Neviđeni šumski požari u Kanadi i delovima Amazonije prošle godine postali su bar tri puta verovatniji zbog klimatskih promena, pokazuje novi izveštaj.
Šumski požari u Grčkoj, gde trenutno gore vatre oko Atine, su postali dvostruko verovatniji zbog klimatskih promena.
Izveštaj „Stanje šumskih požara“ - koji su objavili Univerzitet Istočna Anglija (UEA), Britanski centar za ekologiju i hidrologiju (UKCEH), Met Ofis i Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF) - je prvi godišnji pregled ekstremnih požara.
On proučava požare koji su se dogodili između marta 2023. i februara 2024. godine, uzroke iza njih i da li su mogli biti predviđeni. Istraživači su, takođe, analizirali koliko klimatske promene mogu povećati rizik od sličnih događaja u budućnosti.
Izveštaj je pokazao da bi emisije iz požara širom sveta bile najveće u bilo kojoj sezoni od 2003. godine da prethodne godine nije bila mirna u afričkim savanama.
Oko 3,9 miliona kvadratnih kilometara zemljišta izgorelo je globalno tokom prošle godine.
Godina je donela neviđene šumske požare širom sveta
Požari u Kanadi su doveli do više od 230.000 evakuacija u 2023. godini, a osam vatrogasaca je izgubilo život.
Južna Amerika je, takođe, doživela neobično veliki broj požara tokom sezone 2023-24, posebno u severnim delovima kontinenta. Požari u brazilskoj Amazoniji, Boliviji, Peruu i Venecueli doveli su do toga da je u oblasti Amazonija jedan od najgorih kvaliteta vazduha na planeti.
Šumski požari u Čileu, Havajima i Grčkoj su se takođe brzo širili i intenzivno goreli. U Čileu je poginulo 131 osoba, u Havajima 100, a u Grčkoj 19.
„Prošle godine smo videli šumske požare koji su ubijali ljude, uništavali imanja i infrastrukturu, izazivali masovne evakuacije, pretili sredstvima za život i oštećivali vitalne ekosisteme“, kaže glavni autor ovogodišnje analize, dr Metju Džouns, istraživač na Tindal centru za istraživanje klimatskih promena na UAE.
„Šumski požari postaju sve češći i intenzivniji kako se klima zagreva, a društvo i životna sredina pate zbog posledica.“
On dodaje da je u Kanadi tokom jedne sezone zabeležena emisija ugljen-dioksida koja je uobičajena za deceniju - više od 2 milijarde tona CO2. Ove emisije dodatno povećavaju atmosferske koncentracije CO2, pogoršavajući globalno zagrevanje.
Kako klimatske promene čine šumske požare verovatnijim?
Pored kategorizacije uticaja požara iz prošle godine, izveštaj se takođe fokusira na uzroke ekstremnih požara u tri regiona: Kanadi, zapadnoj Amazoniji i Grčkoj.
U sva tri područja, otkriveno je da su vremenski uslovi za požare okarakterisani vrućim suvim uslovima koji povećavaju verovatnoću da dođe do požara i da su značajno promenjeni zbog klimatskih promena.
Ekstremno vreme koje pogoduje požarima u 2023. godini učinilo je požare u Kanadi tri puta verovatnijim i dvaput verovatnijim u Grčkoj. U Amazoniji, vruće suvo vreme učinilo je požare 20 puta verovatnijim.
U Kanadi i Grčkoj, mešavina ozbiljnih vremenskih uslova za požare i puno suve vegetacije doprineli su velikom porastu broja i obima požara prošle godine.
Istraživači su, takođe, koristili napredne alate za atribuciju kako bi utvrdili kako su klimatske promene promenile površinu koju su požari uništili u poređenju sa onim kako bi izgledali u svetu bez klimatskih promena.
„Izvesno je da su požari tokom 2023. godine u Kanadi i Amazoniji bili veći zbog klimatskih promena“, kaže dr Šantel Burton, viša klimatska naučnica u Met Office-u.
„Već vidimo uticaj klimatskih promena na vremenske obrasce širom sveta i to ometa normalne režime požara u mnogim regionima. Važno je da se istraživanjem požara dođe do zaključka kako klimatske promene utiču na požare, što daje uvid u to kako bi se mogli dalje menjati u budućnosti.“
Smanjenje emisije gasova staklene bašte moglo bi pomoći u ograničavanju šumskih požara
Frekvencija i intenzitet ekstremnih šumskih požara povećaće se do kraja ovog veka, posebno ako emisije gasova staklene bašte ostanu visoke, kažu autori izveštaja.
„Dokle god emisije gasova staklene bašte nastave da rastu, rizik od ekstremnih šumskih požara će eskalirati“, objašnjava dr Daglas Keli, viši naučnik za požare u UKCEH.
Ali povećanja verovatnoće budućih požara mogu se minimizovati smanjenjem emisija gasova staklene bašte i postavljanjem ambicioznih ciljeva za smanjenje ugljen-dioksida.
„Bez obzira na scenario emisija koji pratimo, rizici od ekstremnih šumskih požara će se povećati u Kanadi, što naglašava da društvo mora ne samo da smanji emisije, već i da se prilagodi promenama", dodaje dr Keli.
„Ove projekcije naglašavaju hitnu potrebu za brzim smanjenjem emisija gasova staklene bašte i upravljanjem vegetacijom kako bi se smanjio rizik i uticaji sve težih šumskih požara na društvo i ekosisteme.“
Srbija Danas
