"NIKO NA SVETU VIŠE NIJE SIGURAN" Pljušte upozorenja sa svih strana: Rat na plavoj liniji nije NEIZBEŽAN, eksplozija neće poštedeti ni istok ni zapad
Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena pokušavala je skoro godinu dana da spreči sveopšti rat između Izraela i libanske militantne grupe Hezbolah. Sada taj plan preti da se raspadne, a sa tim i noćna mora regionalnog rata izgleda bliže nego ikada.
U izraelskom vazdušnom udaru u petak pogođeno je predgrađe Bejruta, a na meti je bio visoki komandant Hezbolaha Ibrahim Akil. U međuvremenu je Hezbolah ispalio stotine raketa na sever Izraela, čak i u trenutku dok se oporavlja od talasa napada eksplozivnim pejdžerima i voki-tokijima, što predstavlja dosad neviđeno, novo poglavlje u izraelskom tajnom ratu protiv milicije koju podržava Iran, piše “Politiko”.
Podsetimo, pejdžeri i voki-tokiji koje koriste pripadnici Hezbolaha eksplodirali su u utorak i sredu gotovo istovremeno, pri čemu je stradalo najmanje 37 a ranjene su hiljade ljudi. Borci Hezbolaha navodno koriste pejdžere za komunikaciju da izbegnu izraelsko praćenje mobilnih telefona. U zaveri, koja je kako deluje trajala mesecima, stručnjaci veruju da je eksplozivni materijal stavljen u pejdžere pre njihove isporuke i upotrebe. Trag je odveo čak do kompanije u Budimpešti koja je navodno proizvela pejdžere.
Niko ne želi rat, ali...
Deluje da nijedna strana ne želi sukob punog obima koji bi – ako eskalira – mogao da uvuče i druge grupe ili vlade, poput Irana ili čak Sjedinjenih Američkih Država. Ali, to ne znači da dve strane neće “naleteti” jedna na drugu, navodi “Politiko”.
“Njujork tajms” je ranije naveo da bi rat između Hezbolaha i Izraela mogao da “metastazira” u širi, regionalni sukob koji bi zasenio tekuće borbe. Takav konflikt bi uvukao Iran, kao i SAD koje rade na sprečavanju daljih eskalacija, navodi se.
Kako piše “Politiko”, američki zvaničnici i drugi stručnjaci upoznati sa razmišljanjima unutar američke i izraelske vlade rekli su da ovi poslednji napadi predstavljaju početak šire izraelske vojne kampanje za slabljenje ratnih kapaciteta Hezbolaha na jugu Libana. Ova kampanja će verovatno da uključi više udara na skladišta municije hezbolaha, targetirana ubistava lidera grupe i gađanje preostale komunikacione infrastrukture Hezbolaha.
Izraelska vojska je rekla da je do sada već ubila oko 10 viših komandanata Hezbolaha u svojim udarima, a zvaničnici se naširoko slažu da će neminovno biti više udara u predstojećim danima i satima.
- Obe strane misle da mogu da povećaju tempo napada i pritiska, a da ga i dalje drže ispod praga rata punih razmera. Ali, u ovom trenutku ništa nije zagarantovano – rekao je “Politiku” Firas Maksad sa Instituta Bliski istok.
"Rat na plavoj liniji nije neizbežan"
Bela kuća kaže da radi na sprečavanju rata, u onome što je postalo iscrpljujuća, repetitivna rutina za glavne Bajdenove izaslanike za Bliski istok.
- I dalje verujemo da ima vremena i prostora za diplomatsko rešenje. Mislimo da je to najbolji put napred. Rat nije neizbežan tamo na plavoj liniji i mi ćemo nastaviti da radimo sve što možemo da pokušamo da ga sprečimo – rekao je portparol nacionalnog Saveta za bezbednost Džon Kirbi.
"Plava linija" odnosi se na demarkacionu liniju između Izraela i Libana, koju su 2000. odredile UN kako bi potvrdile izraelsko povlačenje iz južnog Libana. U pitanju je tehnička demarkaciona linija koja je uspostavljena radi olakšavanja nadzora i smanjenja tenzija između dve zemlje.
Kako piše “Politiko”, poslednja eskalacija preti da zaseni Bajdenov plan za oproštajnu diplomatsku turneju naredne nedelje, koja počinje sastankom lidera grupe Kvad (Kvadrilateralni bezbednosni dijalog Australije, Indije Japana i SAD) u njegovoj rodnoj državi Delaver, a zatim i velikim govorom u Generalnoj skupštini UN.
Hitna debata u SB UN
Savet bezbednosti UN sastao se u petak radi hitne debate o krizi u Libanu, uoči Generalne skupštine. Do toga je došlo nakon glasanja GS UN u sredu, kojim se od Izraela zahteva da okonča svoje “nezakonito prisustvo” u Gazi i okupiranoj Zapadnoj obali. Glasanje je, kako navodi “Politiko”, bilo potpuno simbolično ali je poslužilo da se SAD i Izrael izoluju na svetskoj sceni – 124 zemlje od 193 članice u svetskom telu je glasalo za, a svega 14 – uključujući SAD i Izrael – je glasalo protiv.
Uzdržane su bile 43 zemlje.
U petak je zvaničnica Ujedinjenih nacija za politička pitanja Rozmari Dikarlo podnela izveštaj Savetu bezbednosti UN nakon simultanih eksplozija hiljada Hezbolahovih komunikacionih uređaja. Ona je pozvala sve zemlje koje imaju uticaj na Izrael i libansku militantnu grupu Hezbolah da to sada iskoriste kako bi se izbegla eskalacija nasilja na Bliskom istoku, za koju je upozorila da bi mogla da zaseni dosad viđena razaranja.
- Rizikujemo da vidimo požar koji bi mogao da zaseni čak i razaranje i patnju kojima smo do sada svedočili. Takođe snažno podstičem države članice koje imaju uticaj na (sukobljene) strane da to sada iskoriste - rekla je Dikarlo 15-članom Savetu.
Libanski ministar spoljnih poslova Abdalah Bou Habib je pred Savetom bezbednosti optužio Izrael za izvođenje napada, navodeći da “niko na ovom svetu više nije siguran” i da “ova eksplozija neće poštedeti ni istok ni zapad i vratiće nas u mračni Srednji vek”. Izraelski ambasador u UN Dani Danon rekao je Savetu bezbednosti da Izrael ne želi širi sukob, ali da neće dopustiti Hezbolahu da nastavi svoje provokacije.
- Ako se Hezbolah zahvaljujući diplomatskim naporima ne povuče s naše granice i ne vrati severno od reke Litani, Izraelu neće preostati ništa drugo nego da upotrebi sva sredstva u okviru naših prava da odbranimo naše građane i omogućimo povratak evakuisanih sa severa svojim domovima - rekao je on.
"Izrael očigledno nema drugog izbora sem da pomeri Hezbolah"
Bajdenova administracija je sve više frustrirana vladom izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, dok se muči da odgovori na najnoviju krizu duž izraelsko-libanske granice i pokušava da pregovora o prekidu vatre u Gazi. Ali, Izrael i dalje ima saveznike na Kapitol hilu - uključujući Bajdenovu Demokratsku partiju – koji tvrde da je Hezbolah kriv za poslednju eskalaciju.
- Ne želimo da dođe do regionalnog rata - rekao je CNN-u kongresmen Džared Moskovic, demokrata sa Floride i član Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma.
- Ne želimo da se rat proširi između Hezbolaha i Izraela, ali Izrael očigledno nema drugog izbora sem da pomeri Hezbolah dalje od izraelske granice kako bi ponovo uspostavio odvraćanje – dodao je on.
Srbija Danas/Blic