NOVA STUDIJA ZABRINJAVA: Mera protiv korone koju su nam savetovali bila je nepotrebna?
Naučnici shvatili da su se eksperimenti s početka godine radili u kristalno čistim laboratorijima i sa puno većim dozama virusa od onih koje su prisutne u stvarnom životu
Studija autora Emanuela Goldmana, mikrobiologa sa Univerziteta Rutgers u SAD, koja je objavljena u naučnom časopisu "Lancet", pokazala je da je malo verovatno da će se osoba zaraziti koronavirusom ako dođe u kontakt s površinom na koju su prethodno doletele čestice virusa.
NAJNOVIJE OTKRIĆE NAUČNIKA: Novi soj korone hara Evropom još od novembra
DIRLJIV GEST RUSKIH KADETA: Pogledajte na koji način su ulepšali život deci iz Karabaha (VIDEO)
VAKCINISANJE UŽIVO: Potpredsednica SAD i njen muž danas primaju cepivo
- U bolnicama su testirane površine u blizini pacijenata koji su oboleli od kovida-19 i na njima nije pronađena zarazna varijanta virusa - rekao je Goldman. Na površinama je, međutim, pronađena virusna ribonukleinska kiselina (RNK), za koju Goldman kaže da je "leš" virusa. To je jedino što ostane kada virus umre. "Kada se nađe u okolini virus je jako slab i jako brze odumre - pojasnio je Goldman.
Treba podsetiti da su nas naučnici i stručnjaci za javno zdravstvo širom sveta početkom godine uveravali da je zaraza preko kontaminiranih površina problem, a neke studije objavljene na proleće tvrdile su da koronavirus na površinama može preživeti i nekoliko dana.
Smatralo se da je do prenosa virusa dolazilo kada bi zaražena osoba kinula ili kašljala u blizini neke površine pa da bi se osoba zarazila tako što bi dotakla tu površinu i potom te čestice dlanovima i šakama prenela na svoje oči, nos ili usta. Ljudima se tada savetovalo da redovno dezinfikuju sve frekventnije površine, brišu namirnice koje kupe u prodavnicama, pa da se čak nose i rukavice.
Prskanje opasno po život
Dafni Farmer, hemičarka atmosfere sa Univerziteta Kolorado kaže da prskanje prostora s dezinfekcionim sredstvima čak potencijalno može biti i opasno.
- Obilno korišćenje izbeljivača i vodonik peroksida može da dovede do stvaranja otrovnih čestica koje se potom udišu. One mogu da prouzrokuju oksidativni stres, a neke su čisti otrov - upozorila je Farmerova.
Sada se tvrdi da je to bilo preterivanje i da svi dokazi upućuju da je udisanje čestica virusa dominantan način zaraze.
U čemu je, onda, stvar? U tome da su naučnici shvatili da su se eksperimenti s početka godine radili u kristalno čistim laboratorijima i sa puno većim dozama virusa od onih koje su prisutne u stvarnom životu.
Specijalista za infekcije disajnih puteva doktor Kevin Finli s Nacionalnog instituta za zdravlje SAD-a kaže da nema naučnih podataka koji bi opravdali revnosno dezinfikovanje kvaka na vratima, paketa i ostalih životnih namirnica. Takođe, nema naučnog opravdanja za višesatno dezinfikovanje frekventnih površina na aerodromima, višenamenskim zgradama i javnog prevoza, dodaje on.
- Nisam se susreo s podacima koji bi poduprli tezu da se virusom zaražavamo tako da on na nas skače s trotoara - rekao je Finli.
