НОВА СТУДИЈА ЗАБРИЊАВА: Мера против короне коју су нам саветовали била је непотребна?
Научници схватили да су се експерименти с почетка године радили у кристално чистим лабораторијима и са пуно већим дозама вируса од оних које су присутне у стварном животу
Студија аутора Емануела Голдмана, микробиолога са Универзитета Рутгерс у САД, која је објављена у научном часопису "Ланцет", показала је да је мало вероватно да ће се особа заразити коронавирусом ако дође у контакт с површином на коју су претходно долетеле честице вируса.
НАЈНОВИЈЕ ОТКРИЋЕ НАУЧНИКА: Нови сој короне хара Европом још од новембра
ДИРЉИВ ГЕСТ РУСКИХ КАДЕТА: Погледајте на који начин су улепшали живот деци из Карабаха (ВИДЕО)
ВАКЦИНИСАЊЕ УЖИВО: Потпредседница САД и њен муж данас примају цепиво
- У болницама су тестиране површине у близини пацијената који су оболели од ковида-19 и на њима није пронађена заразна варијанта вируса - рекао је Голдман. На површинама је, међутим, пронађена вирусна рибонуклеинска киселина (РНК), за коју Голдман каже да је "леш" вируса. То је једино што остане када вирус умре. "Када се нађе у околини вирус је јако слаб и јако брзе одумре - појаснио је Голдман.
Треба подсетити да су нас научници и стручњаци за јавно здравство широм света почетком године уверавали да је зараза преко контаминираних површина проблем, а неке студије објављене на пролеће тврдиле су да коронавирус на површинама може преживети и неколико дана.
Сматрало се да је до преноса вируса долазило када би заражена особа кинула или кашљала у близини неке површине па да би се особа заразила тако што би дотакла ту површину и потом те честице длановима и шакама пренела на своје очи, нос или уста. Људима се тада саветовало да редовно дезинфикују све фреквентније површине, бришу намирнице које купе у продавницама, па да се чак носе и рукавице.
Прскање опасно по живот
Дафни Фармер, хемичарка атмосфере са Универзитета Колорадо каже да прскање простора с дезинфекционим средствима чак потенцијално може бити и опасно.
- Обилно коришћење избељивача и водоник пероксида може да доведе до стварања отровних честица које се потом удишу. Оне могу да проузрокују оксидативни стрес, а неке су чисти отров - упозорила је Фармерова.
Сада се тврди да је то било претеривање и да сви докази упућују да је удисање честица вируса доминантан начин заразе.
У чему је, онда, ствар? У томе да су научници схватили да су се експерименти с почетка године радили у кристално чистим лабораторијима и са пуно већим дозама вируса од оних које су присутне у стварном животу.
Специјалиста за инфекције дисајних путева доктор Кевин Финли с Националног института за здравље САД-а каже да нема научних података који би оправдали ревносно дезинфиковање квака на вратима, пакета и осталих животних намирница. Такође, нема научног оправдања за вишесатно дезинфиковање фреквентних површина на аеродромима, вишенаменским зградама и јавног превоза, додаје он.
- Нисам се сусрео с подацима који би подупрли тезу да се вирусом заражавамо тако да он на нас скаче с тротоара - рекао је Финли.
