OD PERAČICE POSUĐA DO KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA SAD: Skandali i afere obeležili su njen život!
Životni san joj je bio da postane astronaut!
Hilari Dajana Rodam Klinton, rođena u Čikagu, 26. oktobar 1947. američka je političarka i kandidat Demokratske partije za predsednika SAD na izborima 2016. godine. Funkciju 67. državne sekretarke SAD obavljala je od 2009. do 2013. godine, juniorska senatorka SAD iz Njujorka bila je od 2001. do 2009. godine, prva dama SAD za vreme mandata Bila Klintona od 1993. do 2001. godine, kao i prva dama Arkanzasa tokom njegovog predsednikovanja od 1979. do 1981. i od 1983. do 1992. godine.
Detinjstvo i mladost
Hilari Dajana Rodam je rođena u čikaškoj bolnici Edžvoter, u ilinoiskom okrugu Kuk. Odrastala je u porodici koja je pripadala Ujedinjenoj metodističkoj crkvi, porodica je bila nastanjena prvo u Čikagu, da bi se sa tri godine sa porodicom preselila u Park Ridž. Njen otac, Hju Elsvort Rodam, uspeo je u privatnom biznisu u tekstilnoj industriji, dok joj je majka Doroti Hauel Rodam bila domaćica.
Odrastala je sa dva mlađa brata, Hjuom i Tonijem, a kao dete bila je miljenica svojih profesora. Bavila se mnogim sportovima, poput plivanja ili bejzbola, te je osvojila mnogobrojne nagrade, kao što su Brovni i Girl Scout. Često je pričala o tome kako su je inspirisali američki napori tokom Svemirske trke i kako je 1961. godine poslala NASA pismo u kom je pitala šta da uradi kako bi postala astronaut - odgovoreno joj je da u pomenuti program ne primaju žene.
Odrastala u politički konzervativnoj porodici
Hilari Klinton je odrastala u politički konzervativnoj porodici. Pomogla je u agitovanju za "Chicago's South Side" još u trinaestoj godini, baš pre nadolazećih predsedničkih izbora 1960. godine, kada je i videla dokaze o izbornoj prevari (kao što su adrese kandidata na izbornim listama koje su zapravo bile prazne parcele) protiv republikanskog kandidata Ričarda Niksona. Volontirala je potom za Republikansku stranku SAD za vreme predsedničkih izbora 1964. godine, na strani Barija Goldvotera.
Hilarin rani politički razvoj je uglavnom bio oblikovan uticajima njenog profesora istorije iz srednje škole — koji je kao i njen otac bio strastveni antikomunista i koji ju je uveo u Goldvoterovu Savest konzervativca , te uticajima metodističkog ministra mladih, koji je kao i njena majka bio zabrinut problemima društvene (ne)pravde i s kojim je Hilari Klinton po prvi put videla i upoznala najvećeg borca za građanska i ljudska prava — Martina Lutera Kinga 1962. godine na govoru u Orkestarskoj sali u Čikagu.
Upis na Velsli koledž 1965. godine
Rodamova se 1965. godine upisuje na Velsli koledž, gde diplomira političke nauke. Za vreme studentskih dana, bila je predsednica „Velslijevih mladih republikanaca” s ovom grupom koja je bila orijentisana „rokfelersko (liberalno) republikanski” podržala je izbor Džona Lindsija za gradonačelnika Njujorka i državnog tužioca iz Masačusetsa Edvarda Bruka u Senat SAD. Prisustvovala je i „Republikanskoj nacionalnoj konvenciji” u Majamiju 1968. godine. Međutim, uznemirila se zbog podrške Ričarda Niksona Rokfeleru, koju je shvatila kao „prikrivenu rasističku poruku”, te tada napušta Republikansku stranku SAD zauvek.
Peračica posuđa
Tog leta ’69. proputovala je celom Aljaskom i radila kao peračica posuđa u aljaskom Nacionalnom parku „Maunt Makinli”, takođe je prečišćivala losose za fabriku u kojoj se vršilo konzerviranje ribe (u blizini aljaskog gradića Valdiza), ali fabrika u kojoj se zaposlila odmah se preko noći zatvorila i otpustila Rodamovu jer se ona požalila na nezdrave uslove.
Upis na Pravni fakultet na Jejlu
Rodamova se zatim upisuje na Pravni fakultet na Jejlu. Tamo je učestvovala u uređivanju tromesečnika Pregled zakona i socijalna akcija na Jejlu. Na drugoj godini radila je na odeljenju "Jejlov istraživački centar deteta", učeći o razvoju mozga u ranom detinjstvu, te 1973. godine kao asistentkinja na projektu "U najboljem interesu deteta". Takođe, je volontirala za borbu protiv zlostavljanja dece pružajući besplatne pravne savete za siromašne. Tokom postdiplomskih studija, radila je kao članica osoblja advokata u novoosnovanom "Dečjem fondu odbrane" na Kembridžu u Masačusetsu i kao konsultant u "Karnegijskom dečjem savetu" 1974. godine bila je deo istraživačkog tima u Vašingtonu koji je savetovao Komitet za pravosuđe u vezi s Votergejt skandalom.
Zabavljanje sa Bilom Klintonom
U kasno proleće Hilari Rodam počinje da se zabavlja sa Bilom Klintonom, takođe studentom prava na Jejlu. Hilari Klinton nacionalnu pažnju dobija tek kada se njen suprug Bil kandidovao za demokratske predsedničke nominacije 1992. godine. Pre prijema u Nju Hempširu, štampa je tvrdila da Bil Klinton ima vanbračnu aferu sa arkanzaskom pevačicom Dženifer Flauers. Radi odgovora na optužbu, Klintonovi se pojavljuju zajedno u emisiji "60 minuta", gde Bil negira aferu ali priznaje da "izaziva bol u njegovom braku". Ovaj zajednički nastup zaslužan je za spas Klintonove kampanje. Kada je Bil Klinton stupio na dužnost predsednika Sjedinjenih Američkih Država u januaru 1993. godine, Hilari Rodam Klinton postaje prva dama SAD, a njen sekretar za štampu ponovio je da će ona koristiti baš ovaj oblik svog imena. Bila je prva prva dama koja je uspešno završila postdiplomske studije i koja je imala profesionalnu karijeru pre ulaska u Belu kuću. Takođe, je prva koja je imala svoju kancelariju u zapadnom krilu Bele kuće, pored uobičajenih kancelarija za prvu damu u istočnom krilu. Bila je deo najužeg kruga provere imenovanja nove administracije, a njeni izbori uticali su najmanje na jedanaest pozicija najvišeg nivoa i na desetine drugih pozicija nižih nivoa. Pored Elenor Ruzvelt, Klintonova se smatra prvom damom s najviše otvorenih ovlašćenja u američkoj istoriji.
Kontroverze
Nakon samoubistva zamenika zastupnika Bele kuće Vinsa Fostera u julu 1993. godine, Klintonova biva optužena da je naredila uklanjanje potencijalno štetnih dokumenata (u vezi s Vajtvoterom i dr.) iz Fosterove kancelarije u noći njegove smrti. Nezavisni branilac Kenet Star istraživao je ovaj slučaj, a do 1999. godine — izveštavalo se da Star drži istragu otvorenom, iako mu je njegovo osoblje govorilo da nema slučaja koji bi moglo da iznikne.
Rekorder
Klintonova je posetila 79 zemalja kao prva dama, oborivši tako rekord do tada „najproputovanije” prve dame koji je svojevremeno držala Pet Nikson.
Novinski izveštaji iz marta 1994. godine otkrivaju ogroman profit Klintonove na stočnoj berzi u periodu 1978 - 1979. godine, čime potom dolazi do nastanka kontroverze o stočnoj berzi. U štampi su iznesene optužbe za sukob interesa i prikriveni mito (potkupljivanje).
Nekoliko pojedinaca izanaliziralo je njene trgovačke evidencije, ali formalna istraga nije pokrenuta, a Hilari Klinton nikada nije optužena za bilo kakvu zloupotrebu. Još jedna kontroverza koja se može povezati s Hilari Klinton tiče se poklona koji su 2001. godine pristigli na adresu Bele kuće, umesto da su isporučeni Klintonovoj lično; pokloni su tokom poslednje godine predsednikovanja Bila Klintona sklonjeni i prebačeni u privatnu rezidenciju Klintonovih.
Posle velikog pritiska javnosti par je vratio ukupno 134.000 dolara vredne poklone. Hilari Klinton se suočila i s dodatnim kritikama zbog toga što je navodno preuzela lične poklone neposredno pre polaganja zakletve kao senatorka, iako je u to vreme zakonom zabranjeno prihvatati bilo kakve poklone.
Seks skandal Bila Klintona
1998. godine počinje se spekulisati oko veze između predsednika Klintona i službenice u Beloj kući, psihologa Monike Levinski. Istraga utvrđuje da je predsednik imao vanbračne odnose sa službenicom. Događaji oko Levinski skandala na kraju su doveli do opoziva Bila Klintona od strane Predstavničkiog doma SAD, a kasnije oslobađajuće presude Senata SAD. Kada su optužbe protiv Hilarinog muža izašle u javnost, ona izjavljuje da su iste deo "Ogromne desničarske zavere", okarakterisavši Levinskijevu kao poslednju učesnicu u dugom, organizovanom i kolaborativnom nizu napada na Bila od strane njegovih političkih protivnika, a ne bilo kakvu "zloupotrebu" svog muža.
Kasnije je rekla da je bila zavedena tvrdnjama svog muža da se afera nije desila. Posle nepobitnih dokaza da se odnos između Bila i Monike desio, Klintonova u javnosti potvrđuje prethodne izjave da ostaje posvećena svome braku. Reakcije javnosti bile su različite. Neki su se divili Klintoninoj snazi da govori o privatnim stvarima u javnosti, neki su saosećali s njom kao žrtvom neosetljivog ponašanja muža, drugi su je kritikovali kako je bila ona ta koja je omogućavala nesmotrenosti svog muža, dok su je neki optuživali da je cinično ostala s njim samo da bi zadržala političku moć. Njen javni rejting odobravanja u svetu u svetlu ovih otkrića skočio je na oko 70 odsto, najvišu brojku ikada. U memoarima iz 2003. godine, Hilari Klinton pripisuje svoju odluku da ostane s Bilom u braku "ljubavi koja traje već decenijama", i dodaje:
- Niko me ne može bolje razumeti i nasmejati na način kako to Bil radi. Čak i posle svih ovih godina, on je i dalje najzanimljivija, najenergičnija i najživlja osoba koju sam ikada srela.
Kandidatura za mesto u američkom Senatu 1999. godine
Prva dama, Klintonova, najavila je 16. februara 1999. godine da se namerava kandidovati za mesto u Senatu SAD. Kada je bilo jasno da će Klintonova zvanično ući u izbornu trku, druga kandidatkinja za senatorku - Nita Loui - odustala je od borbe, a znalo se da bi bila veoma razočarana da je kojim slučajem nastavila i na kraju izgubila.
7. jula 1999. godine zvanično je objavila ulazak u kampanju i počela sastavljati istraživačku komisiju, sa sedištem na farmi "Mojnihan" u Pindars Kornersu (ruralni okrug Delaver, državaNjujork). Bil Klinton nije bio preterano oduševljen i optimističan u vezi s Hilarinom kandidaturom. Političke događaje je posredovao njen politički savetnik Mandi Grunvald. Mnogi su je optuživali za karpetbaging, zato što pre ulaska u predizbornu kampanju za Senat SAD nikada nije boravila u Njujorku niti je direktno učestvovala u njegovoj državnoj politici.
Poljubac koji je mogao koštati kampanje
Ozbiljnija stvar desila se 11. novembra 1999. godine, na posvećenosti jednog zdravstvenog programa kog su finansirale Sjedinjene Američke Države u Zapadnoj obali (kod Izraela). Klintonova je razmenila poljubac sa Suhom Arafat, udovicom bivšeg palestinskog predsednika Jasera Arafata, i to posle Suhine izjave da je Izrael namerno napadao i trovao Palestince degradacijom životne sredine i upotrebom "otrovnog gasa". Neke izraelske pristalice osuđivale su Klintonovu i govorile da nikada nije trebala da poljubi suprugu palestinskog lidera, pogotovo posle ovakvih inflamantnih primedbi.
Narednog dana, Klintonova je denucirala navode Arafatove i rekla da joj je palestinski pregovarač Saeb Erekat objasnio kako je Suha pominjala "suzavac" a ne "otrovni gas". Poljubac je postao veliki problem u kampanji, posebno kod jevrejskih glasača. Hilari Klinton je rekla da je poljubac formalni ekvivalent rukovanju, tvrdeći kako bi se izazvao ozbiljan diplomatski incident da ona nije učinila ono što je učinila. Kasnije je napisala da arapsko-engleski prevod nije mogao preneti tačnu prirodu njenih navoda:
- Da sam bila svesna njenih reči punih mržnje, osudila bih ih na licu mesta.
Izbori za ulazak u Senat
Na izborima održanim tradcionalno u utorak, 7. novembra 2000. godine, Hilari Klinton je pobedila Rika Lazija s 55 odsto glasova naspram 43 odsto, razlikom koja je većinu posmatrača iznenadila jer se očekivala umnogome tesnija borba. Klintonova je osvojila tradicionalne demokratske baze grada Njujorka velikim maržama kao i prigradski okrug Vestčester, dok je izgubila u gusto naseljenom Long Ajlandu — delu koji je Lazio predstavljao u Kongresu SAD.
Ostvarila je iznenađujuće pobede u zatvorenim okruzima severa države Njujork, kao što su okrug Kejuga, okrug Rensler i okrug Najagara. Sama njena pobeda pripisuje se glasovima koji su stigli iz ovih okruga Sjedinjenih Američkih Država. Nakon ulaska u Senat, Klintonova je izgradila dobar odnos sa senatorima iz obeju stranaka.
11. septembar 2001. godine
Nakon Terorističkih napada na STC 11. septembra 2001. u Njujorku, Klintonova je tražila način kako da se dođe do sredstva za obnovu grada i poboljšanje bezbednosti u svojoj zemlji. Zajedno sa seniorskim njujorškim senatorom Čarlsom Šumerom, postala je jedna od glavnih odgovornih za obezbeđivanje 21 milijarde dolara namenjenih za obnovu i ponovni razvoj Svetskog trgovinskog centra.
Podrška vojnoj intervenciji u Avganistanu i usvajanje Rezolucije o ratu u Iraku
Klintonova je snažno podržavala američku akciju 2001. u Avganistanu, govoreći da je to šansa za borbu protiv terorizma te poboljšanje života avganistanskih žena koje ispaštaju zbog talibanske vlade.
U oktobru 2002. glasala je za usvajanje Rezolucije o ratu u Iraku, koja je ovlastila tadašnjeg predsednika Džordža V. Buša da upotrebi vojnu silu protiv Iraka. Posle početka Rata u Iraku, Klintonova je putovala u Irak i Avganistan da bi tamo posetila američke vojne baze i trupe.
Pripreme za kandidaturu 2003. godine
Klintonova se pripremala za potencijalnu kandidaturu za predsednicu Sjedinjenih Američkih Država još od početka 2003. godine. Tokom prve polovine 2007. godine, Klintonova je u anketama dobila demokratsku predsedničku nominaciju tj. imala je najviše glasova u odnosu na ostale kandidate svoje stranke u trci. Tadašnji senator Barak Obama iz Ilinoisa i bivši senator Džoni Rid „Džon” Edvards iz Severne Karoline bili su Klintonini najjači konkurenti. Najveća pretnja njenoj kampanji bila je njena nekadašnja podrška Ratu u Iraku kom se Barak Obama protivio od samog početka. Klintonova i Obama su u rekordnom roku skupili sredstva za kampanje, pretičući jedno drugo u vođstvu novcem svakog tromesečja.
Izbor Baraka Obame za predsednika SAD i Hilari kao državna sekretarka
Sredinom novembra 2008. godine, novoizabrani predsednik Obama i Klintonova razgovaraju o mogućnosti njenog služenja kao američke državne sekretarke u njegovoj administraciji. U početku je bila nezainteresovana, ali je 20. novembra 2008. rekla Obami da će prihvatiti poziv. Predsednik Barak Obama 1. decembra 2008. zvanično nominuje Hilari Klinton za poziciju državne sekretarke.
Egipat
Egipatski protesti iz 2011. godine prouzrokovali su spoljnopolitičku krizu i postavili najveći izazov za američku administraciju do tada. Javni odgovor Klintonove evoluira od ocene da je vlada Hosnija Mubaraka „stabilna”, preko stanovišta da je „mirni prelazak na vladu s demokratskim učešćem neophodan”, sve do osude nasilja nad demonstrantima. Obama se oslanjao na Klintonine savete, organizaciju i veze s kadrovima u zakulisnom odgovoru na razvoj dešavanja. Kako se Arapsko proleće širilo regionom, Klintonova je bila na čelu američkog odgovora za koji je priznala da je katkada bio kontradiktoran: podržavao je neke režime dok je — s druge strane, međutim — ponekad podržavao demonstrante protiv istih tih ili drugih režima.
Građanski rat u Libiji
Kada je izbio Građanski rat u Libiji, Klintonova je promenila svoj stav i počela je da se zalaže za američku vojnu intervenciju, uz saglasnost sa američkom ambasadorkom pri Ujedinjenim nacijama Suzanom Elizabet Rajs te savetnicom za nacionalnu bezbednost Samantom Pauer, što je bila ključna prekretnica u prevazilaženju protivljenja unutrašnje administracije i ministra odbrane Gejtsa, savetnika za bezbednost Tomasa Donilona i savetnika za borbu protiv terorizma Džona Brenana. Ovim Klintonova dobija punu podršku i odobravanje Ujedinjenih nacija iArapa za vojnu intervenciju u Libiji 2011. godine.
Gej prava su ljudska prava
U govoru pred Savetom Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Klintonova je rekla da su "gej prava ljudska prava" te da bi Sjedinjene Američke Države trebalo da zagovaraju prava homoseksualaca i njihovu pravnu zaštitu u inostranstvu.
Građanski rat u Siriji
Tokom Sirijskog građanskog rata, administracija Hilari Klinton i Baraka Obame u početku je želela da "uveri" sirijskog predsednika Bašara el Asada da se angažuje po pitanju narodnih demonstracija i sprovede reforme, ali kada je navodno "nasilje vlasti poraslo" u oktobru 2011. godine, pozivala ga je na odricanje od vlasti. Administracija se pridružila jednom broju savezničkih zemalja u pružanju "nesmrtonosne" pomoći takozvanim pobunjenicima, kao i "humanitarnim" grupama koje su radile u Siriji. Sredinom 2012. godine, Klintonova zajedno s direktorom CIA Dejvidom Pitrejusom predlaže da pojačaju "opoziciju" naoružavanjem i obučavanjem "detaljno proverenih grupa sirijskih pobunjenika".
Slučaj Bengazi
11. septembra 2012. godine izvršen je napad na američku diplomatsku misiju u Bengaziju (Libija), što dovodi do smrti američkog ambasadora Džona Kristofera "Krisa" Stivensa i još tri Amerikanca. Napad, pitanja vezana za bezbednost američkog konzulata i različita objašnjenja o tom događaju koja su dali zvaničnici administracije po smirivanju situacije o tome šta se i kako se desilo postali su politički spor i velika kontroverza u Sjedinjenim Američkim Državama.
Zdravstveni problemi Hilari Klinton
Hilari Klinton je decembra 2012. godine hospitalizovana na nekoliko dana zbog lečenja krvnih ugrušakau njenom desnom poprečnom duralnom venskom sinusu. Njeni doktori otkrili su ugrušak tokom nastavka pregleda za potres mozga koji je pretrpela kada se onesvestila i pala tri nedelje pre, a nakon čega je razvila i tešku dehidraciju od virusne crevne bolesti stečene tokom putovanja po Evropi. Klintonini doktori naknadno su rekli da se ona potpuno oporavila.
Klintonova je 15. oktobra 2012. rekla da su u pitanju bezbednosni propusti, a različita objašnjenja istog događaja opravdala je neizbežnim podizanjem tzv. ratne magle i nastanka konfuzije posle događaja ovakve prirode.
Tomas Riv „Tom” Pikering i Majkl Glen „Majk” Malen vodili su istragu, a 19. decembra 2012. izdaju svoj izveštaj o ovom događaju. U izveštaju oštro kritikuju zvaničnike Stejt departmenta u Vašingtonu zbog ignorisanja zahteva za više stražara i bezbednosne nadogradnje, kao i za nesposobnost prilagođavanja sigurnosnih procedura okruženju pogoršane sigurnosti.
To je fokusiralo kritike na Biro za diplomatsku bezbednost i Biro za bliskoistočna pitanja; četiri zvaničnika Stejt departmenta, od kojih je jedan i pomoćnik državne sekretarke, bili su smenjeni sa svojih pozicija kao posledica neizvršavanja dužnosti na pravi način. Klintonova je rekla da prihvata zaključak izveštaja i da su promene za implementiranje predloženih preporuka u toku.
Hilari Klinton je o Napadu u Bengaziju dala svoj iskaz dvama odborima za inostrana pitanja Kongresa SAD, 23. januara 2013. godine. Branila je svoje poteze koje je povlačila kao odgovor na incident, dok je i dalje prihvatajući formalnu odgovornost — rekla da nije imala neku direktnu ulogu u posebnim razgovorima vođenim pre napada, a što se tiče bezbednosti konzulata.
Kontroverza se javila u martu 2015. godine, kada je generalni inspektor Stejt departmenta otkrio da je Klintonova ekskluzivno koristila lične imejl naloge za nevladine, privatno održavane servere — umesto naloga koji se održavaju na serverima federalne vlade — i to kada je vršila zvanični posao tokom svog mandata državne sekretarke. Neki eksperti, zvaničnici, članovi Kongresa SAD kao i drugi politički protivnici, tvrdili su da je njena upotreba privatnog softverskog sistema razmene poruka i privatnog servera narušavala protokole Stejt departmenta i druge procedure, kao što su one određene federalnim zakonima i regulativama koje upravljaju potrebama čuvanja spisa i dokumenata u arhivama. Kontroverza je iznikla u pozadini Klintonine predsedničke kampanje za izbore 2016. godine i saslušanja odbora u vezi nemilog događaja u Bengaziju.
Fondacija Bila, Hilari i Čelsi Klinton
Kada je Hilari Klinton napustila Stejt department, ona po prvi put postaje privatno lice posle trideset godina. 2013. godine se zajedno s ćerkom pridružuje mužu u radu s fondacijom koja nosi ime Fondacija Bila, Hilari i Čelsi Klinton. Ovde se fokusira na napore razvoja u ranom detinjstvu, uključujući se u inicijativu pod imenom Suviše mali za neuspeh kao i 600 miliona dolara vrednu inicijativu koja je trebalo da podstakne upis devojaka u srednje škole širom sveta i koju je predvodila bivša australijska premijerka Džulija Ajlin Gilard.
Klintonova počinje s radom na drugom izdanju svojih memoara i drži govore u krugovima gde biva plaćena. Prima 200.000—225.000 dolara po jednom angažmanu, često stajajući ispred firmi s Vol strita ili govoreći na poslovnim konvencijama.
Anti-srpski stav
Ipak, tokom predsedničkih mandata svog supruga, oglašavala se na temu Bliskog istoka, Severne Irske, i posebno bivše Jugoslavije. Zagovarala je vojnu intervenciju na Kosovu i bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije podržavajući u tome svog supruga Bila Klintona, kao i intervenciju protiv bosanskih Srba tokom rata u Bosni i Hercegovini i bombardovanja njihovih položaja.
I dalje drži neke neplaćene govore u ime fondacije. Za petnaest proteklih meseci gledajući mart 2015. godine kao poslednji, Klintonova je samo od svojih govora zaradila preko 11 miliona dolara, a ako se tu uključe i govori njenog muža Bila Klintona - suma se penje na preko čak 25 miliona dolara.U ukupnom periodu od 2007. do 2014. godine Klintonovi su zaradili skoro 141 milion dolara, platili su oko 56 miliona za federalne i državne poreze, te donirali oko 15 miliona u humanitarne svrhe.
Težina Hilari Klinton u 2015. godini procenjuje se na 30 miliona dolara, odnosno 45 - 43 miliona s bogatstvom njenog muža Bila.
Ako pobedi biće druga najstarija osoba koja je bila američki predsednik u istoriji
Hilari Klinton je 12. aprila 2015. godine zvanično objavila svoju kandidaturu za Predsedničke izbore u Sjedinjenim Američkim Državama 2016. godine. Ako bude izabrana, postaće druga najstarija osoba koja je bila predsednik u američkoj istoriji (nakon Ronalda Regana), i to s navršenih 69 godina i 86 dana.
Kampanja 2016
Do 5. juna 2016. godine, osvojila je dovoljno zagarantovanih delegata i podržavajućih superdelegata da bi je mediji proglasili „pretpostavljenim kandidatom“.Dva dana posle, nakon odnošenja nekoliko pobeda u državama u finalnoj glavnoj fazi primara, Klintonova je održala pobednički miting u Bruklinu na kom je postala prva žena koja je stekla status pretpostavljenog kandidata za veliku američku političku partiju. Do kraja kampanje, Klintonova je osvojila 2.219 zagarantovanih delegata naspram Sandersovih 1.832, s procenjenim brojem superdelegata na 594 naspram Sandersovih 47. Dobila je skoro 17 miliona glasova tokom procesa nominacija, dok je Sanders imao oko 13 miliona glasova.
Klintonova je formalno nominovana na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji 2016. u Filadelfiji (Pensilvanija, SAD), 26. jula 2016. godine, postavši prva žena koju je jedna velika američka politička partija nominovala za predsednika. Njen izbor potpredsedničkog kandidata demokrata, Tim Kejn (senator SAD iz Virdžinije od 13. januara 2013. godine), konvencijom je nominovan sledećeg dana. Njeni protivnici na opštim izborima su republikanski predstavnik Donald Tramp, libertarijanski predstavnik Geri Džonson i predstavnik Zelene partije Džil Stajn.
Klintonova drži značajno vođstvo u nacionalnim anketama u odnosu na Trampa veći deo 2016. godine. Početkom jula, Tramp i Klintonova su bili izjednačeni u velikim anketama nakon zaključivanja FBI-jeve istrage njene imejl kontroverze. Direktor FBI-ja Džejms Komi zaključio je da je Klintonova bila „izuzetno nepažljiva” pri rukovanju poverljivim vladinim materijalom. Krajem jula, Tramp je stekao svoje prvo vođstvo nad Klintonovom u velikim anketama nakon 3/4 postotnog konvencijskog skoka na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji, baš onoliko koliko je i prosečan skok na konvencijama od 2004. godine, mada je prema istorijskim standardima skok trebalo da bude ipak nešto veći. Nakon Klintoninog konvencijskog skoka od 7 procenata (poena) na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji, ona je početkom avgusta povratila značajnu prednost u nacionalnim anketama.
Spoljna politika
Što se tiče spoljnih poslova, Klintonova je oktobra 2002. godine glasala u korist Ovlašćenja upotrebe vojne sile protiv Iraka (engl. Authorization for Use of Military Force Against Iraq), što je bio glas za koji se kasnije navodno „pokajala“. Zagovarala je 2012. godine naoružavanje takozvanih „pobuljeničkih boraca“ u Siriji i pozivala na rušenje sirijskog predsednika Bašara el Asada. Podržala je 1999. godine NATO bombardovanje SR Jugoslavije kao i 2011. godine NATO intervenciju SAD u Libiji da se svrgne bivši libijski vođa Muamer el Gadafi. Klintonova podržava očuvanje američkog uticaja na Bliskom Istoku. Izjavila je za Američko-izraelski komitet za spoljne poslove (engl. American Israel Public Affairs Committee, AIPAC) da „Amerika nikada ne može da bude neutralna po pitanju izraelske sigurnosti i preživljavanja”. Klintonova je izrazila podršku za izraelsko pravo na odbranu tokom Rata u Libanu 2006. i Sukoba Izrael - Gaza 2014.
Na snimku CBS Njuza iz 1996. godine može se videti dolazak i boravak Hilari Klinton u Bosni i Hercegovini 1996. godine, nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine. Tokom posete ovoj godinu dana pre toga ratom razrušenoj zemlji ona je obišla pripadnike američkih oružanih snaga stacioniranih u Tuzli. Navodno je vojni helikopter koji je sletao (u kom su bile ona i njega ćerka) bio pod vatrom srpskih snajpera!
Klintonova- metodistkinja
Klintonova je bila dugogodišnja metodistkinja i kao takva je posećivala mnogo crkava tokom svog života (sve one pripadaju Ujedinjenoj metodističkoj crkvi).
Poseta Srbiji 2012. godine
U zvaničnoj poseti Srbiji boravila je krajem oktobra 2012. godine, u sklopu mini turneje po regionu. Tada je izjavila da neće biti pritisaka na Srbiju da prizna takozvano „Kosovo“, ali je i u Beogradu, a prethodno i u Prištini, istakla da se "o statusu, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova ne može raspravljati".
