OD RIVALA DO SARADNIKA: Kako je Arktik postao zajednički imenitelj Rusije i Kanade?
I one razvijene zemlje sveta koje geografski ne polažu pravo na Arktik zalažu se za "internacionalizaciju" Arktika
Kanadsko-ruski odnosi u dvadesetom veku u najboljem su slučaju bili složeni, a to se nastavlja. Iako je izbegnuta kriza između dve arktičke države, pitanje Krima, kao i rat u Donbasu, ipak su bili povod kanadskim vlastima da nametnu sankcije Rusiji. Tokom mandata Stivena Harpera 2014. godine, Otava je sprovodila jednostranu politiku bojkota gotovo svih bilateralnih i multilateralnih događaja na kojima su ranije zajedno sedele i Kanada i Rusija. Harper je izjavio da je Kanada odbila učestvovati u bilo kakvim multilateralnim sastancima u kojima Rusija sudeluje. Politički komentatori nazvali su ovu kanadsku "politiku praznih stolica".
No, ne bi bilo u kanadskom interesu da napusti svoje odgovornosti u Ujedinjenim nacijama, Arktičkom veću ili Organizaciji za evropsku bezebdnost i saradnju (OESS), jer Kanada i dalje shvata svoju ulogu u međunarodnim poslovima kao sila s globalnim interesima i globalnim uticajem. Dok Kanada zauzima sekundarnu ulogu u poređenju sa onom koju ima Rusije u UN-u, Kanada i Rusija smatraju se institucionalno jednakima u Arktičkom veću.
Zapravo je od velike važnosti to što Arktičko veće predstavlja najšire telo unutar kojeg Kanada i Rusija mogu sarađivati. Uprkos različitim i ponekad suprotstavljenim pristupima, interakcija Kanade i Rusije unutar Arktičkog veća i arktičkih poslova ostaje vitalni okvir unutar kojeg se kanadsko-ruski odnosi nastavljaju razvijati izvan trenutne sfere sukoba i pružaju jedinstveni prostor za dve države da povećaju obim saradnje.
DA LI I OVE GODINE VRAĆAMO KAZALJKE UNAZAD: Evropa složna oko odluke!
ODAVDE JE SVE KRENULO: Otkrivena istina o "skijalištu smrti"
HAOS NA NEBU NAD NAGORNO-KARABAHOM: Jermeni od jutros oborili dva aviona, pao "suhoj" koji su čuvali Turci!
Krajem 2019., malo pre kanadskih izbora u oktobru, liberalna vlada Džastina Trudoa objavila je novu kanadsku politiku prema Arktiku. Ranija kanadska politika, definisana u Harperovim godinama, sledila je agresivnu liniju koju je smislio Harper da u arktičkim poslovima, Kanada ima izbor kada je u pitanju odbrana kanadskog suvereniteta nad Arktikom. Tokom Harperove administracije Kanada je gurala veću vojnu snagu na Arktiku. Trudoova nova arktička politika, nasuprot, pomerila je fokus prema većem miru i saradnji, istovremeno nastojeći raditi na razvoju severnih zajednica i ističući važnost ljudskog aspekta Severa, kao i klimatskih promena. Nova politika potvrđuje važnost "međunarodnog poretka na Arktiku utemeljenog na pravilima" i obnovljenog vođstva Kanade, kao i predstavljanja i učestvovanja Arktika i severnih Kanađana na relevantnim međunarodnim forumima i pregovorima. Prema novoj arktičkoj politici Kanade iz 2019. godine, Kanada vidi tri glavna žarišta u napredovanju sa svojom međunarodnom arktičkom politikom: 1. Ojačati međunarodni poredak zasnovan na pravilima na Arktiku, 2. Jasnije definisanje kanadske arktičke granice i 3. Proširiti međunarodni angažman Kanade kako bi doprineo prioritetima kanadskog Arktika i Severa.
U novoj politici Kanade međunarodna saradnja ponovo se vratila u prvi plan arktičkih pitanja. Politika vidi da je Arktik poznat po visokom nivou međunarodne saradnje na širokom spektru pitanja. Arktička saradnja ispoljava se i u bilateralnom i u multilateralnom obliku, na primer u smislu direktnih odnosa Kanade i Rusije ili u obliku Arktičkog veća. Za Kanadu je multilateralna saradnja u okrilju Arktičkog veća najistaknutiji oblik arktičke saradnje. Svakako, ovaj pristup uključuje Rusiju kao nužnog partnera. Kanada je 2019. nagovestila spremnost za saradnju s Rusijom na pitanjima Arktika. Na primer, nedavno postavljanje Alison LeKler, bivše visoke Arktičke zvaničnice i generalne direktorice Circumpolar poslova, za kanadsku ambasadorku u Rusiji, sugeriše da se Kanada ozbiljno bavi arktičkom saradnjom s Rusijom. Uprkos spremnosti Kanade za međunarodnu suradnju i s Rusijom u vezi sa arktičkim pitanjima, Kanada nastavlja poštovati svoje međunarodne odgovornosti i saveze te ih je stavila u prvi plan svoje arktičke politike. To uključuje članstvo Kanade u NATO-u i NORAD-u, a da ne spominjemo intenzivan odnos Kanade sa Sjedinjenim Državama. To je rezultiralo pažljivom politikom prema Rusiji, u kojoj Rusija ostaje teoretski potencijalna pretnja kanadskom suverenitetu i interesima u arktičkoj regiji. Ipak, nova Trudoova politika umanjuje narativ o arktičkom sukobu, signalizirajući da je saradnja i dijalog s Rusijom od prvorazredne važnosti. Iako Kanada nije previdela mogućnost pretnji svom suverenitetu i interesima na Arktiku, kao ni važnost svojih međunarodnih saveza i obaveza, nova kanadska arktička politika fokusira se na mogućnosti otvorene i obostrano korisne saradnje u severnoj regiji kako bi Otava ostvarila svoje ciljeve i interese - zajedno sa Rusijom.
Rusija je, slično Kanadi, takođe objavila novu arktičku politiku 2020. godine, koja detaljno opisuje ruske arktičke planove do 2035. Ona takođe predstavlja višedimenzionalni pristup. Rusija već dugo nastoji da razvije sever za svoje potrebe, posebno za vađenje prirodnih resursa. U toj je meri arktička regija prvenstveno važna za rusku ekonomiju, posebno u pogledu prirodnih resursa i razvoja Severnog morskog puta. Za Rusiju, Severni morski put - transportna i tranzitna ruta nastala kao rezultat topljenja polarnog leda koji bi za više od polovine skratio udaljenost od Jugoistočne Azije do Evrope i pritom uštedeo milijarde dolara troškova otpreme, kao i arktički zemni gas, temelj su ruskih ekonomskih i geopolitičkih planova na severu. Kao rezultat toga, Rusija smatra da je Sever od ogromne geopolitičke i geoekonomske važnosti. Stoga ne iznenađuje što Rusija aktivno radi na jačem uporištu u regiji, poput zahteva za suverenitetom nad spornim grebenom Lomonosova, koji bi, ako bude međunarodno priznat, proširio suverenitet Rusije nad arktičkom regijom stotinama kilometara dalje od ruske severne kopnene granice. Rusija je, bez sumnje, svetski lider u razvoju na sever. Ovde se nalazi najbrojnije severno stanovništvo, infrastruktura i arktička vojska od svih osam arktičkih država. Prelazak Rusije na ekonomski i geopolitički fokus na Arktik u suštini nije pretnja Kanadi; naprotiv, Rusija, poput Kanade, traži veću arktičku saradnju.
Kao rezultat ekonomske važnosti arktičke sfere za Rusiju, Rusija deluje pragmatično u odnosu na druge arktičke (i nearktičke) države. Ogromna vrednost koju Arktik ima za Rusiju naterala je Moskvu da deluje i reaguje dobronamerno u međunarodnoj sferi. Primeri toga mogu se videti u ruskom potpisivanju i ratifikaciji Ilulisatske deklaracije pet arktičkih obalskih država 2008. godine, koja definiše upravljanje Arktikom, kao i UN-ove konvencije o pomorskom pravu. Ruska nova politika uključuje i saradnju i mirno rešavanje svih sporova na Arktiku. Iako se Kanada konkretno ne spominje u arktičkoj politici koju je Putin potpisao, na snazi od 2020. godine, Vladimir Putin je pozitivno govorio o saradnji po pitanju održivosti, očuvanja tradicionalnog načina života autohtonih naroda i poštovanja arktičkog krhkog ekosistema.
Pobliža analiza kanadsko-ruskih odnosa unutar Arktičkog veća pokazuje jedinstven nivo postojeće saradnje dveju država u nizu važnih pitanja. Među njima je najzastupljenije pitanje vanregionalnih aktera u upravljanju Arktikom. Zemlje u istočnoj Aziji, poput Kine, Japana i Koreje, ali i članice EU-a poput Nemačke i Francuske vide u okviru svojih nacionalnih interesa "internacionalizaciju" Arktika. Te se zemlje, a pre svega Kina, zalažu za veće sudelovanje u regiji i podržavaju popuštanje ruske i kanadske kontrole nad Severnim morskim putem i Severozapadnim prolazom. Oni žele reorganizovati upravljačku strukturu Arktika i zaobići ono što Rusija i Kanada doživljavaju kao svoju suverenu teritoriju kako bi imali koristi od promenjive geopolitičke i geoekonomske prirode Arktika. Kina posebno želi nesmetan pristup. Iako su Kanada i Rusija mogle i donekle imaju koristi od saradnje s nearktičkim državama (posebno u tehnologiji i ekologiji), obe se protive zadiranju Azije i Evrope na Arktik.
Uz institucionalnu interakciju Kanade i Rusije u Arktičkom veću, priroda Arktika i njegovih ogromnih teritorija znači da niti jedna država ne može samostalno delovati bez barem minimalnog stepena bilateralne ili multilateralne komunikacije i saradnje s drugim arktičkim državama. Ni Rusija, ni Kanada, ni Sjedinjene Države nemaju tako razvijenu infrastrukturu niti flote ledolomaca da bi samostalno izvršili takav zadatak. U scenariju izlivanja nafte, misije traganja i spašavanja ili u svrhu arktičkog turizma, bilateralna saradnja je nužna. Ovde su Kanada i Rusija u mogućnosti ubrzati i proširiti saradnju po nizu pitanja. Saradnja bi se mogla proširiti u druge sfere od obostrane važnosti, poput tehnoloških i naučnih istraživanja, sprečavanja izlivanja nafte, očuvanja ili privrednih sfera poput brodarstva. Isto tako, i kanadska i nova politika Arktika za Rusiju stavljaju važnost na razvoj severnih zajednica, poboljšanje kvaliteta života severnih naroda i zaštitu okoline. Mnoge od ovih sfera, od kojih su neke već obuhvaćene Arktičkim većem ili imaju druge bilateralne ugovore, uspevaju zaobići otvorena politička ili kontroverzna pitanja za Rusiju i Kanadu, kao i vojno rivalstvo dveju država.
