ОД РИВАЛА ДО САРАДНИКА: Како је Арктик постао заједнички именитељ Русије и Канаде?
И оне развијене земље света које географски не полажу право на Арктик залажу се за "интернационализацију" Арктика
Канадско-руски односи у двадесетом веку у најбољем су случају били сложени, а то се наставља. Иако је избегнута криза између две арктичке државе, питање Крима, као и рат у Донбасу, ипак су били повод канадским властима да наметну санкције Русији. Током мандата Стивена Харпера 2014. године, Отава је спроводила једнострану политику бојкота готово свих билатералних и мултилатералних догађаја на којима су раније заједно седеле и Канада и Русија. Харпер је изјавио да је Канада одбила учествовати у било каквим мултилатералним састанцима у којима Русија суделује. Политички коментатори назвали су ову канадску "политику празних столица".
Но, не би било у канадском интересу да напусти своје одговорности у Уједињеним нацијама, Арктичком већу или Организацији за европску безебдност и сарадњу (OESS), јер Канада и даље схвата своју улогу у међународним пословима као сила с глобалним интересима и глобалним утицајем. Док Канада заузима секундарну улогу у поређењу са оном коју има Русије у УН-у, Канада и Русија сматрају се институционално једнакима у Арктичком већу.
Заправо је од велике важности то што Арктичко веће представља најшире тело унутар којег Канада и Русија могу сарађивати. Упркос различитим и понекад супротстављеним приступима, интеракција Канаде и Русије унутар Арктичког већа и арктичких послова остаје витални оквир унутар којег се канадско-руски односи настављају развијати изван тренутне сфере сукоба и пружају јединствени простор за две државе да повећају обим сарадње.
ДА ЛИ И ОВЕ ГОДИНЕ ВРАЋАМО КАЗАЉКЕ УНАЗАД: Европа сложна око одлуке!
ОДАВДЕ ЈЕ СВЕ КРЕНУЛО: Откривена истина о "скијалишту смрти"
ХАОС НА НЕБУ НАД НАГОРНО-КАРАБАХОМ: Јермени од јутрос оборили два авиона, пао "сухој" који су чували Турци!
Крајем 2019., мало пре канадских избора у октобру, либерална влада Џастина Трудоа објавила је нову канадску политику према Арктику. Ранија канадска политика, дефинисана у Харперовим годинама, следила је агресивну линију коју је смислио Харпер да у арктичким пословима, Канада има избор када је у питању одбрана канадског суверенитета над Арктиком. Током Харперове администрације Канада је гурала већу војну снагу на Арктику. Трудоова нова арктичка политика, насупрот, померила је фокус према већем миру и сарадњи, истовремено настојећи радити на развоју северних заједница и истичући важност људског аспекта Севера, као и климатских промена. Нова политика потврђује важност "међународног поретка на Арктику утемељеног на правилима" и обновљеног вођства Канаде, као и представљања и учествовања Арктика и северних Канађана на релевантним међународним форумима и преговорима. Према новој арктичкој политици Канаде из 2019. године, Канада види три главна жаришта у напредовању са својом међународном арктичком политиком: 1. Ојачати међународни поредак заснован на правилима на Арктику, 2. Јасније дефинисање канадске арктичке границе и 3. Проширити међународни ангажман Канаде како би допринео приоритетима канадског Арктика и Севера.
У новој политици Канаде међународна сарадња поново се вратила у први план арктичких питања. Политика види да је Арктик познат по високом нивоу међународне сарадње на широком спектру питања. Арктичка сарадња испољава се и у билатералном и у мултилатералном облику, на пример у смислу директних односа Канаде и Русије или у облику Арктичког већа. За Канаду је мултилатерална сарадња у окриљу Арктичког већа најистакнутији облик арктичке сарадње. Свакако, овај приступ укључује Русију као нужног партнера. Канада је 2019. наговестила спремност за сарадњу с Русијом на питањима Арктика. На пример, недавно постављање Алисон ЛеКлер, бивше високе Арктичке званичнице и генералне директорице Цирцумполар послова, за канадску амбасадорку у Русији, сугерише да се Канада озбиљно бави арктичком сарадњом с Русијом. Упркос спремности Канаде за међународну сурадњу и с Русијом у вези са арктичким питањима, Канада наставља поштовати своје међународне одговорности и савезе те их је ставила у први план своје арктичке политике. То укључује чланство Канаде у НАТО-у и НОРАД-у, а да не спомињемо интензиван однос Канаде са Сједињеним Државама. То је резултирало пажљивом политиком према Русији, у којој Русија остаје теоретски потенцијална претња канадском суверенитету и интересима у арктичкој регији. Ипак, нова Трудоова политика умањује наратив о арктичком сукобу, сигнализирајући да је сарадња и дијалог с Русијом од прворазредне важности. Иако Канада није превидела могућност претњи свом суверенитету и интересима на Арктику, као ни важност својих међународних савеза и обавеза, нова канадска арктичка политика фокусира се на могућности отворене и обострано корисне сарадње у северној регији како би Отава остварила своје циљеве и интересе - заједно са Русијом.
Русија је, слично Канади, такође објавила нову арктичку политику 2020. године, која детаљно описује руске арктичке планове до 2035. Она такође представља вишедимензионални приступ. Русија већ дуго настоји да развије север за своје потребе, посебно за вађење природних ресурса. У тој је мери арктичка регија првенствено важна за руску економију, посебно у погледу природних ресурса и развоја Северног морског пута. За Русију, Северни морски пут - транспортна и транзитна рута настала као резултат топљења поларног леда који би за више од половине скратио удаљеност од Југоисточне Азије до Европе и притом уштедео милијарде долара трошкова отпреме, као и арктички земни гас, темељ су руских економских и геополитичких планова на северу. Као резултат тога, Русија сматра да је Север од огромне геополитичке и геоекономске важности. Стога не изненађује што Русија активно ради на јачем упоришту у регији, попут захтева за суверенитетом над спорним гребеном Ломоносова, који би, ако буде међународно признат, проширио суверенитет Русије над арктичком регијом стотинама километара даље од руске северне копнене границе. Русија је, без сумње, светски лидер у развоју на север. Овде се налази најбројније северно становништво, инфраструктура и арктичка војска од свих осам арктичких држава. Прелазак Русије на економски и геополитички фокус на Арктик у суштини није претња Канади; напротив, Русија, попут Канаде, тражи већу арктичку сарадњу.
Као резултат економске важности арктичке сфере за Русију, Русија делује прагматично у односу на друге арктичке (и неарктичке) државе. Огромна вредност коју Арктик има за Русију натерала је Москву да делује и реагује добронамерно у међународној сфери. Примери тога могу се видети у руском потписивању и ратификацији Илулисатске декларације пет арктичких обалских држава 2008. године, која дефинише управљање Арктиком, као и УН-ове конвенције о поморском праву. Руска нова политика укључује и сарадњу и мирно решавање свих спорова на Арктику. Иако се Канада конкретно не спомиње у арктичкој политици коју је Путин потписао, на снази од 2020. године, Владимир Путин је позитивно говорио о сарадњи по питању одрживости, очувања традиционалног начина живота аутохтоних народа и поштовања арктичког крхког екосистема.
Поближа анализа канадско-руских односа унутар Арктичког већа показује јединствен ниво постојеће сарадње двеју држава у низу важних питања. Међу њима је најзаступљеније питање ванрегионалних актера у управљању Арктиком. Земље у источној Азији, попут Кине, Јапана и Кореје, али и чланице ЕУ-а попут Немачке и Француске виде у оквиру својих националних интереса "интернационализацију" Арктика. Те се земље, а пре свега Кина, залажу за веће суделовање у регији и подржавају попуштање руске и канадске контроле над Северним морским путем и Северозападним пролазом. Они желе реорганизовати управљачку структуру Арктика и заобићи оно што Русија и Канада доживљавају као своју суверену територију како би имали користи од промењиве геополитичке и геоекономске природе Арктика. Кина посебно жели несметан приступ. Иако су Канада и Русија могле и донекле имају користи од сарадње с неарктичким државама (посебно у технологији и екологији), обе се противе задирању Азије и Европе на Арктик.
Уз институционалну интеракцију Канаде и Русије у Арктичком већу, природа Арктика и његових огромних територија значи да нити једна држава не може самостално деловати без барем минималног степена билатералне или мултилатералне комуникације и сарадње с другим арктичким државама. Ни Русија, ни Канада, ни Сједињене Државе немају тако развијену инфраструктуру нити флоте ледоломаца да би самостално извршили такав задатак. У сценарију изливања нафте, мисије трагања и спашавања или у сврху арктичког туризма, билатерална сарадња је нужна. Овде су Канада и Русија у могућности убрзати и проширити сарадњу по низу питања. Сарадња би се могла проширити у друге сфере од обостране важности, попут технолошких и научних истраживања, спречавања изливања нафте, очувања или привредних сфера попут бродарства. Исто тако, и канадска и нова политика Арктика за Русију стављају важност на развој северних заједница, побољшање квалитета живота северних народа и заштиту околине. Многе од ових сфера, од којих су неке већ обухваћене Арктичким већем или имају друге билатералне уговоре, успевају заобићи отворена политичка или контроверзна питања за Русију и Канаду, као и војно ривалство двеју држава.
