ODNEO VIŠE OD 100 ŽIVOTA: Smrtonosni vetar koji UBIJA LJUDE sve više jača, a to sve zbog klimatskih promena!

Studije o atribuciji pokazale su da su klimatske promene pojačale ekstremne i smrtonosne vetrove i padavine koje je prouzrokovao tajfun Gaemi, koji je u julu pogodio Filipine, Tajvan i istočnu Kinu.

Tajfun koji je krajem jula zahvatio Filipine, Tajvan i kinesku provinciju Hunan bio je pojačan globalnim zagrevanjem uzrokovanim fosilnim gorivima, pokazuje nova analiza.

Tajfun Gaemi odneo je više od 100 života i ostavio za sobom trag uništenja u tri azijske zemlje. Brzina vetra dostigla je 233 km/h – ekvivalent uragana kategorije 4 – pre nego što je tajfun udario u Tajvan.

World Weather Attribution (WWA), akademska saradnja koja proučava atribuciju ekstremnih događaja, saopštila je u četvrtak da su vetrovi tajfuna Gaemi bili za oko 14 km/h ili 7% jači zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom.

Tajfun je doneo i ogromne količine padavina. Filipini, koji nisu bili na putu Gaemija, doživeli su pogoršanje sezonskih kiša pod uticajem tajfuna, što je izazvalo razorne poplave koje su usmrtile 34 osobe. Tajfun je drugi put udario u istočnu Kinu, izazivajući teške poplave, bujice i klizišta. Do 20. avgusta potvrđena je smrt najmanje 50 ljudi, dok se još 15 vodi kao nestalo.

Iako nije mogla da utvrdi kako su klimatske promene uticale na padavine na Filipinima, WWA je zaključila da su padavine koje su pogodile Tajvan i kinesku provinciju Hunan bile teže za oko 14% i 9%.

Tajfuni – poznati i kao uragani u severnom Atlantiku, centralnom i istočnom Pacifiku, te cikloni u Indijskom okeanu i južnom Pacifiku – relativno su česta meteorološka pojava, ali je u poslednjim decenijama došlo do značajnog porasta njihove intenzivnosti, što naučna zapažanja povezuju s antropogenim klimatskim promenama.

Ovi abnormalni trendovi uglavnom se pripisuju povećanju temperature okeana. Kako se površina okeana zagreva, tako se zagreva i vazduh iznad nje, što dovodi do podizanja vode na velike visine i stvaranja oblaka, dok nisko područje pritiska ispod privlači više vazduha. Kako se ti sistemi razvijaju, formiraju se oluje. U nedostatku jakih vetrova koji bi poremetili sistem, on može prerasti u tajfun.

Iako broj tajfuna ne raste nužno, oni koji se formiraju postaju sve razorniji – generišući obilnije kiše i veći talas oluja.

Prema studiji WWA, visoke temperature površine mora koje su podstakle Gaemi bile bi "praktično nemoguće" bez antropogenih klimatskih promena.

Svetska mora su izuzetno topla već više od godinu dana. Prosečna temperatura površine mora prošlog meseca dostigla je 20,88°C, što je druga najviša zabeležena vrednost i samo 0,01°C manje od rekorda iz jula 2023. godine. Time je okončan 15-mesečni period rekordnih temperatura površine mora. Prema poslednjim trendovima temperatura, "sve je verovatnije" da će 2024. godina biti najtoplija do sada, nadmašivši prošlu godinu, saopštila je evropska meteorološka agencija Kopernikus.

- Zagrevanje izazvano fosilnim gorivima uvodi nas u novu eru većih i smrtonosnijih tajfuna, - rekao je Ben Klark, istraživač na Institutu Grantham za klimatske promene i životnu sredinu na Imperijal koledžu u Londonu. Klark je takođe upozorio da će Azija postajati sve neugodnija i opasnija dok fosilna goriva ne budu zamenjena obnovljivom energijom.

U aprilu, Svetska meteorološka organizacija (WMO) je izvestila da je Azija najteže pogođena klimatskim promenama u 2023. godini, sa ukupno 79 katastrofa povezanih s vodenim opasnostima koje su usmrtile više od 2.000 ljudi i direktno pogodile 9 miliona ljudi. Agencija UN-a takođe je utvrdila da se skoro polovina od ukupno 984.263 smrti povezanih s klimom i prirodnim katastrofama u poslednjih pet decenija dogodila u Aziji, pri čemu su tropski cikloni odneli najviše života.

Izvor: Srbija Danas