Ono što se krije ispod debelog leda Antarktika je ZAPANJUĆE! Naučnici otkrili čitav IZGUBLJENI SVET: Sad samo pustoš i led, a nekada je sve vrvelo od života

Naučnici sada, pomoću satelitskih opservacija i radarima koji prolaze kroz led, konačno dobijaju uvid u izgubljeni svet Antarktika o kojem, kako kažu, znamo manje nego o površini Marsa. Prošle nedelje su istraživači rekli da su ispod ledenog pokrivača kontinenta otkrili ogroman drevni pejsaž, pun dolina i grebena, koji su očigledno oblikovale reke pre nego što ih je davno progutao glacijalni period, poznatiji kao ledeno doba.

Pejsaž veličine Belgije

Ovaj pejsaž, smešten u regionu Vilks lend na istoku Antarktika na granici sa Indijskim okeanom, prekriva površinu otprilike veličine Belgije ili Merilenda, piše Rojters. Istraživači su rekli da deluje da je star najmanje 14 miliona godina a možda više od 34, kad je Antarktik ušao u period dubokog zamrzavanja.

- Ovaj pejsaž je kao slika pejsaža iz prošlosti – rekao je Stjuart Džejmison, profesor glaciologije Univerziteta Daram i koautor studije objavljene u “Prirodi komunikacije”.

- Teško je znati kako je ovaj izgubljeni svet možda izgledao pre nego što je došao led, ali je sigurno da je tada bio topliji. Zavisno od toga koliko daleko idete u prošlost, možda ste imali klimu koja se kretala bilo gde oko one današnje Patagonije do nečeg bliže tropskoj. Drevni polen palmi je otkriven sa Antarktika, nedaleko od obale od našeg mesta istraživanja – rekao je on.

Okolina verovatno bila nastanjena divljim životinjama
Takva okolina, kako je istakao, verovatno je bila nastanjena divljim životinjama, iako je fosilni zapis u regionu previše nepotpun da bi ukazao na to koje su zverke tu možda živele. Led iznad drevnog pejsaža debeo je oko 2,2-3 kilometra, prema koautoru studije Nilu Rosu, profesoru polarnih nauka i geofizike okoline Univerziteta Njukasl.

Istraživači su rekli da je zemlja ispod ovog leda manje poznata čak i od površine Marsa.

Istakil su da bi jedini način da se otključaju njegove misterije bilo da se buši kroz led i dođe do uzoraka jezgra sedimenta koji su ispod. To bi moglo da obezbedi dokaze koji otkrivaju drevnu floru i faunu, kao što je urađeno sa uzorcima sa Grenlanda starih oko dva miliona godina.

Pejsaž se dugo formirao rekama, tektonikom i glacijacijom
Nova studija koristila je satelitsko posmatranje ledene površine, koja je na nekim mestima pratila konture zakopanog pejsaža, te podatke sa radara koji prodire kroz led iz aviona koji je preletao lokaciju. Neke prethodne studije su na sličan način otkrila drevne pejsaže ispod antarktičkog leda, uključujući planine i visoravni, iako je pejsaž otkriven u novom istraživanju prvo ove vrste.

 Pejsaž je modifikovan različitim procesima koji su bili pod uticajem reka, tektonike i glacijacije tokom veoma dugog geološkog perioda – istakao je Ros.

Neposredno pre 34 miliona godina, antarktički pejsaž i flora verovatno su podsećali na današnje prašume Tasmanije, Novog Zelanda i južnoameričkog regiona Patagonije, rekao je Ros.

Deo superkontinenta Gondvana

Antarktik je nekad bio deo superkontinenta Gondvana koji je takođe obuhvatao današnju Afriku, Južnu Ameriku, Australiju, indijski potkontinent i Arapsko poluostrvo, ali se na kraju odvojio i izolovao u geološkom procesu tektonike ploča.

Istraživači misle da su, kad je klima na Antarktiku bila toplija, reke tekle preko novootkrivenog pejsaža ka kontinentalnoj obali koja je stvorena odvajanjem ostalih kopnenih masa. Kad se klima ohladila, kako je rekao Džejmison, neki mali glečeri su se formirali na brdima pored tih reka, sa dolinama koje su se produbile usred glacijalne erozije.

- Tada se klima znatno ohladila i porastao je ledeni pokrivač koji je prekrio čitavi kontinent, preplavivši sve glečere koji su postojali ranije. Kad došlo do tog porasta leda, uslovi između podnožja leda i pejsaža promenili su se i postali veoma hladni – na taj način više nije bilo moguće erodirati naš pejsaž. Umesto toga, on je sačuvan, verovatno na 34 miliona godina – rekao je Džejmison.