Оно што се крије испод дебелог леда Антарктика је ЗАПАЊУЋЕ! Научници открили читав ИЗГУБЉЕНИ СВЕТ: Сад само пустош и лед, а некада је све врвело од живота
Антарктик није увек био пуста земља леда и снега. Најјужнији Земљин континент некад је био дом рекама и шумама које су врвеле животом.
Научници сада, помоћу сателитских опсервација и радарима који пролазе кроз лед, коначно добијају увид у изгубљени свет Антарктика о којем, како кажу, знамо мање него о површини Марса. Прошле недеље су истраживачи рекли да су испод леденог покривача континента открили огроман древни пејсаж, пун долина и гребена, који су очигледно обликовале реке пре него што их је давно прогутао глацијални период, познатији као ледено доба.
Пејсаж величине Белгије
Овај пејсаж, смештен у региону Вилкс ленд на истоку Антарктика на граници са Индијским океаном, прекрива површину отприлике величине Белгије или Мериленда, пише Ројтерс. Истраживачи су рекли да делује да је стар најмање 14 милиона година а можда више од 34, кад је Антарктик ушао у период дубоког замрзавања.
- Овај пејсаж је као слика пејсажа из прошлости – рекао је Стјуарт Џејмисон, професор глациологије Универзитета Дарам и коаутор студије објављене у “Природи комуникације”.
- Тешко је знати како је овај изгубљени свет можда изгледао пре него што је дошао лед, али је сигурно да је тада био топлији. Зависно од тога колико далеко идете у прошлост, можда сте имали климу која се кретала било где око оне данашње Патагоније до нечег ближе тропској. Древни полен палми је откривен са Антарктика, недалеко од обале од нашег места истраживања – рекао је он.
Околина вероватно била настањена дивљим животињама
Таква околина, како је истакао, вероватно је била настањена дивљим животињама, иако је фосилни запис у региону превише непотпун да би указао на то које су зверке ту можда живеле. Лед изнад древног пејсажа дебео је око 2,2-3 километра, према коаутору студије Нилу Росу, професору поларних наука и геофизике околине Универзитета Њукасл.
Истраживачи су рекли да је земља испод овог леда мање позната чак и од површине Марса.
Истакил су да би једини начин да се откључају његове мистерије било да се буши кроз лед и дође до узорака језгра седимента који су испод. То би могло да обезбеди доказе који откривају древну флору и фауну, као што је урађено са узорцима са Гренланда старих око два милиона година.
Пејсаж се дуго формирао рекама, тектоником и глацијацијом
Нова студија користила је сателитско посматрање ледене површине, која је на неким местима пратила контуре закопаног пејсажа, те податке са радара који продире кроз лед из авиона који је прелетао локацију. Неке претходне студије су на сличан начин открила древне пејсаже испод антарктичког леда, укључујући планине и висоравни, иако је пејсаж откривен у новом истраживању прво ове врсте.
Пејсаж је модификован различитим процесима који су били под утицајем река, тектонике и глацијације током веома дугог геолошког периода – истакао је Рос.
Непосредно пре 34 милиона година, антарктички пејсаж и флора вероватно су подсећали на данашње прашуме Тасманије, Новог Зеланда и јужноамеричког региона Патагоније, рекао је Рос.
Део суперконтинента Гондвана
Антарктик је некад био део суперконтинента Гондвана који је такође обухватао данашњу Африку, Јужну Америку, Аустралију, индијски потконтинент и Арапско полуострво, али се на крају одвојио и изоловао у геолошком процесу тектонике плоча.
Истраживачи мисле да су, кад је клима на Антарктику била топлија, реке текле преко новооткривеног пејсажа ка континенталној обали која је створена одвајањем осталих копнених маса. Кад се клима охладила, како је рекао Џејмисон, неки мали глечери су се формирали на брдима поред тих река, са долинама које су се продубиле усред глацијалне ерозије.
- Тада се клима знатно охладила и порастао је ледени покривач који је прекрио читави континент, преплавивши све глечере који су постојали раније. Кад дошло до тог пораста леда, услови између подножја леда и пејсажа променили су се и постали веома хладни – на тај начин више није било могуће еродирати наш пејсаж. Уместо тога, он је сачуван, вероватно на 34 милиона година – рекао је Џејмисон.