Otkrili večnu tajnu kosmosa: Astrofizičari imaju saznanja o TAMNOJ MATERIJI U SVEMIRU
Kako se zapravo meri svemir?
Grupa američkih astrofizičara uspela je dosad najpreciznije da izmeri količinu materije u svemiru, što je večna tajna kosmosa.
Fakultet društvenih nauka dobio sedam akreditacija
DRAMA U KARABAHU: Novinari pod paljbom, HITNO prevezeni u bolnicu
Rezultat, objavljen u časopisu 'Astrophysical Journal', kaže da od ukupne količine materije i energije koje čine svemir, materija iznosi 31.5 posto, plus-minus 1.3 posto.
Ostalih 68.5 posto je tamna energija, tajanstvena sila koja uzrokuje ubrzavanje širenja svemira tokom vremena, što je najpre zaključeno promatranjem udaljenih zvezda u eksploziji kasnih 1990-ih.
Drugim rečima, ovo znači da je ukupna količina materije u svemiru ekvivalentna 66 milijardi biliona puta masi našeg Sunca, rekao je Muhamed Abdulah iz Riversajda, astrofizičar s kalifornijskog univerziteta i vodeći autor istraživanja.
Veći deo ove materije, 80 posto, naziva se tamnom materijom. Njena priroda još nije poznata, ali može se sastojati od neke još uvek neotkrivene subatomske čestice.
Poslednja merenja dobro korespondiraju s vrednostima koja su prethodno istražile druge grupe naučnika koje su koristile drugačije kosmičke tehnike, poput merenja temperaturnih fluktuacija kod nisko energetske radijacije preostale od Velikog praska.
- Ovo je stogodišnji proces i s vremenom postajemo precizniji - rekla je Džilijan Vilson, koautor istraživanja i profesorka na kalifornijskom univerzitetu.
- Jednostavno je sjajno moći napraviti tako temeljito merenje svemira, a u isto vreme ne napustiti planetu Zemlju - dodala je.
Kako se zapravo meri svemir?
Grupa naučnika je usavršila 90 godina staru tehniku koja uključuje promatranje načina na koje galaksije orbitiraju unutar grozdova galaksija - golemih sistema koji sadrže hiljade galaksija.
Iz ovih promatranja shvatili su koliko je snažan gravitacijski trzaj svakog galaktičkog grozda, iz čega se potom može izračunati ukupna masa tog jata.
Ustvari, objasnila je Vilson, njihovu tehniku je prvotno razvio legendarni astronom Fric Cviki, prva osoba koja je posumnjala u postojanje tamne materije u grupama galaksija tokom 1930-ih.
Primetio je da je udružena gravitacijska masa galaksija koje je promatrao u obližnjem jatu galaksija Coma bila nedovoljna da spreči te galaksije od toga da ne odlete jedna od druge, te je shvatio da u celoj priči mora postojati druga nevidljiva materija.
Grupa stručnjaka s kalifornijskog univerziteta usavršila je Cvikijevu tehniku, razvivši uređaj kog su nazvali 'GalWeight' i koji preciznije utvrđuje koje galaksije pripadaju određenom grozdu, a koje ne.
Tamna materija
Primenili su svoj uređaj na 'Sloan Digital Sky Survey', najdetaljnije trodimenzionalne karte svemira trenutno dostupne, izmerivši masu od 1800 skupina galaksija te tako izradivši katalog.
Na kraju, uporedili su broj galaktičkih grozdova koje su promatrali prema jedinici volumena u svome katalogu naspram serije kompjuterskih simulacija, od kojih je svaka učitavala drugačiju vrednost za ukupnu materiju svemira.
Simulacije s premalo materije imale su nekoliko grozdova, dok su ih one s previše materije imale mnogo.
Vrednost koju su pronašli i nazvali 'Goldilocks' savršeno odgovara simulaciji.
Vilson je objasnila da bi nas preciznija mera ukupne količine materije svemira mogla odvesti korak bliže svhatanju tamne materije, „jer znamo tačno koliko materije trebamo tražiti“ kad naučnici provode čestične eksperimente, na primer u Velikom hadronskom sudaraču.
Također, „ukupna količina tamne materije i tamne energije govori nam o sudbini svemira“, dodala je, s trenutnim naučnim konsenzusom da idemo prema 'Velikom smrzavanju' kad se galaksije odmiču dalje i dalje jedna od drugih, a zvezde u tim galaksijama s vremenom ostaju bez pogonskog goriva''.
