Открили вечну тајну космоса: Астрофизичари имају сазнања о ТАМНОЈ МАТЕРИЈИ У СВЕМИРУ
Како се заправо мери свемир?
Група америчких астрофизичара успела је досад најпрецизније да измери количину материје у свемиру, што је вечна тајна космоса.
Факултет друштвених наука добио седам акредитација
ДРАМА У КАРАБАХУ: Новинари под паљбом, ХИТНО превезени у болницу
Резултат, објављен у часопису 'Astrophysical Јоурнал', каже да од укупне количине материје и енергије које чине свемир, материја износи 31.5 посто, плус-минус 1.3 посто.
Осталих 68.5 посто је тамна енергија, тајанствена сила која узрокује убрзавање ширења свемира током времена, што је најпре закључено проматрањем удаљених звезда у експлозији касних 1990-их.
Другим речима, ово значи да је укупна количина материје у свемиру еквивалентна 66 милијарди билиона пута маси нашег Сунца, рекао је Мухамед Абдулах из Риверсајда, астрофизичар с калифорнијског универзитета и водећи аутор истраживања.
Већи део ове материје, 80 посто, назива се тамном материјом. Њена природа још није позната, али може се састојати од неке још увек неоткривене субатомске честице.
Последња мерења добро кореспондирају с вредностима која су претходно истражиле друге групе научника које су користиле другачије космичке технике, попут мерења температурних флуктуација код ниско енергетске радијације преостале од Великог праска.
- Ово је стогодишњи процес и с временом постајемо прецизнији - рекла је Џилијан Вилсон, коаутор истраживања и професорка на калифорнијском универзитету.
- Једноставно је сјајно моћи направити тако темељито мерење свемира, а у исто време не напустити планету Земљу - додала је.
Како се заправо мери свемир?
Група научника је усавршила 90 година стару технику која укључује проматрање начина на које галаксије орбитирају унутар гроздова галаксија - големих система који садрже хиљаде галаксија.
Из ових проматрања схватили су колико је снажан гравитацијски трзај сваког галактичког грозда, из чега се потом може израчунати укупна маса тог јата.
Уствари, објаснила је Вилсон, њихову технику је првотно развио легендарни астроном Фриц Цвики, прва особа која је посумњала у постојање тамне материје у групама галаксија током 1930-их.
Приметио је да је удружена гравитацијска маса галаксија које је проматрао у оближњем јату галаксија Цома била недовољна да спречи те галаксије од тога да не одлете једна од друге, те је схватио да у целој причи мора постојати друга невидљива материја.
Група стручњака с калифорнијског универзитета усавршила је Цвикијеву технику, развивши уређај ког су назвали 'GalWeight' и који прецизније утврђује које галаксије припадају одређеном грозду, а које не.
Тамна материја
Применили су свој уређај на 'Sloan Дигитал Sky Survey', најдетаљније тродимензионалне карте свемира тренутно доступне, измеривши масу од 1800 скупина галаксија те тако израдивши каталог.
На крају, упоредили су број галактичких гроздова које су проматрали према јединици волумена у своме каталогу наспрам серије компјутерских симулација, од којих је свака учитавала другачију вредност за укупну материју свемира.
Симулације с премало материје имале су неколико гроздова, док су их оне с превише материје имале много.
Вредност коју су пронашли и назвали 'Голдилоцкс' савршено одговара симулацији.
Вилсон је објаснила да би нас прецизнија мера укупне количине материје свемира могла одвести корак ближе свхатању тамне материје, „јер знамо тачно колико материје требамо тражити“ кад научници проводе честичне експерименте, на пример у Великом хадронском сударачу.
Такођер, „укупна количина тамне материје и тамне енергије говори нам о судбини свемира“, додала је, с тренутним научним консензусом да идемо према 'Великом смрзавању' кад се галаксије одмичу даље и даље једна од других, а звезде у тим галаксијама с временом остају без погонског горива''.
