Otkriven razlog zašto je Kamala tako žestoko izgubila na izborima? Berni Sanders jasno rekao - "Demokratska stranka je napustila radničku klasu"
Jedan od retkih demokratskih predstavnika u SAD koji razmišlja drugačije (i dalje u Demokratskoj stranci) je svakako B
Zanimljivo je da ga i pored njegovih umerenih zahteva po pitanju prava radnika, zdravstva i obrazovanja, mnogi politički komentatori u SAD smatraju "radikalnim", što je definicija koja nikako ne stoji.
Sanders zapravo, složiće se mnogi od njegovih pristalica, nije dovoljno radikalan, što je njegov glavni problem. Međutim, povremeno je u stanju da kaže neke teške i očigledne istine za koje ostatak njegove stranke nema politički kapacitet.
Iako argumentovano iznosi svoje ideje, ponekad je teško složiti se sa njim, a u pojedinim slučajevima zvuči naivno. Na primer, pre izbora je izneo svoj argument zašto treba glasati za Kamalu Haris iako ona nije učinila ništa da zaustavi brutalni napad Izraela na Gazu (što Sanders ne odobrava). Njegov argument bi se mogao sažeti kao – Haris je loša, ali će Tramp biti još gori. Ali da li je to zaista "rešenje"? Berni je mogao da ode mnogo dalje od toga, ali jasno je da ne namerava. Da, opisao je Netanijahuovu vladu kao "ekstremističku", ali treba da bude svestan da su za sudbinu palestinskog naroda i Kamala Haris i Donald Tramp podjednako pogubni. Jedina razlika je u tome što bi Haris lagala da je htela da zaustavi rat, kao što sada laže (potpredsednica je SAD, zašto nešto ne uradi?!).
Ali Sandersova reakcija u sredu posle poraza demokrata na izborima veoma je racionalna i dobro opisuje kako Demokratska stranka gubi svoju osnovu.
Njegovo pismo u celosti:
Ne treba da bude veliko iznenađenje da Demokratska stranka, koja je napustila radničku klasu, sada nalazi da ih je radnička klasa napustila. Prvo je to bila bela radnička klasa, a sada postoje latino i crni radnici. Dok rukovodstvo Demokratske stranke brani status kvo, američki narod je ljut i želi promene. I u pravu su.
Danas, dok veoma bogati zarađuju neverovatno dobro, 60% Amerikanaca živi od plate do plate, a mi imamo veću nejednakost u prihodima i bogatstvu nego ikada ranije. Neverovatno, realne nedeljne zarade, prilagođene inflaciji, za prosečnog američkog radnika su zapravo niže nego što su bile pre 50 godina.
Danas, uprkos eksploziji tehnologije i produktivnosti radnika, mnogi mladi ljudi će imati lošiji životni standard od svojih roditelja. I mnogi od njih se brinu da će veštačka inteligencija i robotika pogoršati lošu situaciju.
Danas, uprkos tome što trošimo mnogo više po glavi stanovnika od drugih zemalja, mi ostajemo jedina bogata nacija koja ne garantuje zdravstvenu zaštitu za sve kao ljudsko pravo, a takođe plaćamo, daleko najviše u svetu, lekove na recept. Mi, sami među velikim državama, ne možemo da garantujemo ni plaćeno porodično i lekarsko odsustvo.
Danas, uprkos snažnom protivljenju većine Amerikanaca, nastavljamo da trošimo milijarde na finansiranje ekstremističke Netanjahuove vlade koja vodi totalni rat protiv palestinskog naroda, što je dovelo do užasne humanitarne katastrofe masovne neuhranjenosti i gladovanja hiljada dece.
Da li će veliki novčani interesi i dobro plaćeni konsultanti koji kontrolišu Demokratsku stranku izvući pravu lekciju iz ove pogubne kampanje? Da li će razumeti bol i političko otuđenje koje doživljavaju desetine miliona Amerikanaca? Imaju li oni neke ideje kako da se nose sa sve moćnijom oligarhijom koja ima toliku ekonomsku i političku moć? Verovatno ne.
U narednim nedeljama i mesecima, oni od nas koji smo zabrinuti za demokratiju i ekonomsku pravdu moraće da vodimo neke veoma ozbiljne političke debate.
Srbija Danas/Advance.hr
