Откривен разлог зашто је Камала тако жестоко изгубила на изборима? Берни Сандерс јасно рекао - "Демократска странка је напустила радничку класу"
Један од ретких демократских представника у САД који размишља другачије (и даље у Демократској странци) је свакако Б
Занимљиво је да га и поред његових умерених захтева по питању права радника, здравства и образовања, многи политички коментатори у САД сматрају "радикалним", што је дефиниција која никако не стоји.
Сандерс заправо, сложиће се многи од његових присталица, није довољно радикалан, што је његов главни проблем. Међутим, повремено је у стању да каже неке тешке и очигледне истине за које остатак његове странке нема политички капацитет.
Иако аргументовано износи своје идеје, понекад је тешко сложити се са њим, а у појединим случајевима звучи наивно. На пример, пре избора је изнео свој аргумент зашто треба гласати за Камалу Харис иако она није учинила ништа да заустави брутални напад Израела на Газу (што Сандерс не одобрава). Његов аргумент би се могао сажети као – Харис је лоша, али ће Трамп бити још гори. Али да ли је то заиста "решење"? Берни је могао да оде много даље од тога, али јасно је да не намерава. Да, описао је Нетанијахуову владу као "екстремистичку", али треба да буде свестан да су за судбину палестинског народа и Камала Харис и Доналд Трамп подједнако погубни. Једина разлика је у томе што би Харис лагала да је хтела да заустави рат, као што сада лаже (потпредседница је САД, зашто нешто не уради?!).
Али Сандерсова реакција у среду после пораза демократа на изборима веома је рационална и добро описује како Демократска странка губи своју основу.
Његово писмо у целости:
Не треба да буде велико изненађење да Демократска странка, која је напустила радничку класу, сада налази да их је радничка класа напустила. Прво је то била бела радничка класа, а сада постоје латино и црни радници. Док руководство Демократске странке брани статус кво, амерички народ је љут и жели промене. И у праву су.
Данас, док веома богати зарађују невероватно добро, 60% Американаца живи од плате до плате, а ми имамо већу неједнакост у приходима и богатству него икада раније. Невероватно, реалне недељне зараде, прилагођене инфлацији, за просечног америчког радника су заправо ниже него што су биле пре 50 година.
Данас, упркос експлозији технологије и продуктивности радника, многи млади људи ће имати лошији животни стандард од својих родитеља. И многи од њих се брину да ће вештачка интелигенција и роботика погоршати лошу ситуацију.
Данас, упркос томе што трошимо много више по глави становника од других земаља, ми остајемо једина богата нација која не гарантује здравствену заштиту за све као људско право, а такође плаћамо, далеко највише у свету, лекове на рецепт. Ми, сами међу великим државама, не можемо да гарантујемо ни плаћено породично и лекарско одсуство.
Данас, упркос снажном противљењу већине Американаца, настављамо да трошимо милијарде на финансирање екстремистичке Нетањахуове владе која води тотални рат против палестинског народа, што је довело до ужасне хуманитарне катастрофе масовне неухрањености и гладовања хиљада деце.
Да ли ће велики новчани интереси и добро плаћени консултанти који контролишу Демократску странку извући праву лекцију из ове погубне кампање? Да ли ће разумети бол и политичко отуђење које доживљавају десетине милиона Американаца? Имају ли они неке идеје како да се носе са све моћнијом олигархијом која има толику економску и политичку моћ? Вероватно не.
У наредним недељама и месецима, они од нас који смо забринути за демократију и економску правду мораће да водимо неке веома озбиљне политичке дебате.
Србија Данас/Адванце.хр
