OTVARANJE STARIH SUKOBA U VAŠINGTONU: Ko pomaže Trampu u ostvarivanju AMBICIOZNIH CILJEVA
Sredina decembra 2018. godine, bila je burna za Donalda Trampa. Ne samo zbog uobičajeno frekventnih komunikacija na liniji Bela kuća – Кongres u cilju pripreme budžeta SAD za 2019. godinu, već i zbog neobično aktivnog delovanja prvog čoveka izvršne vlasti SAD na spoljnopolitičkom planu.
U svetskoj ali i američkoj javnosti, najviše pažnje je privukla odluka predsednika SAD da povuče svoje vojnike iz Sirije, pravdajući to pobedom nad tzv. „Islamskom državom“ i iscrpljivanjem svih razloga za daljim vojnim prisustvom na ovom području.
Ovakva odluka Donalda Trampa neće začuditi hroničare političke svakodnevice u SAD. Tramp je latentni izolacionista, sklon protekcionističkim merama kao instrumentu političke borbe u međunarodnoj areni i nesklon intervencionizmu kao konceptu spoljne politike. Tramp se suštinski u tom smislu razlikuje od neokonzervativaca, najorganizovanijeg i najmoćnijeg krila unutar Republikanske partije.
POČINJE VOJNA INTERVENCIJA U VENECUELI?! Kako Amerika na steroidima hoće da sruši Madura
Stoga ne treba da čudi oštra reakcija američkih senatora predvođenih Markom Rubiom na Trampovu odluku. Rubio, neokon u zenitu, čije vreme na političkoj sceni SAD tek dolazi, senator je sa Floride reizabran 2016. godine za novi mandat u trajanju od šest godina.
U Rubija neokonzervativci polažu velike nade i žele da veruju kako će baš on 2024. godine vratiti njihove ideološke principe u Belu kuću, nakon 16 godina vlasti dvojice intervenciono skeptičnih državnika Obame i Trampa.
Od kako je ušao u Belu kuću, Tramp se trudio da načini određeni iskorak u relaciji sa neokonzervativcima. Svestan da bez podrške Кongresa ne može realizovati svoje ambiciozno postavljene planove on je postepeno ustupao važna mesta u administraciji republikanskim kolegama neokonzervativne provenijencije.
Venecuelаnski ministаr: Opozicijа plаnirа da ubije ljude nа grаnici
Tako su na važna mesta dospeli ordinarni zastupnici neokonzervativne politike – Majk Pompeo i Džon Bolton (mada Bolton deklarativno negira pripadnost neokonzervativnom pokretu). Na ova mesta Tramp je odmah po ulasku u Belu kuću postavio Reksa Tilersona i Majkla Flina. Oba kadra su naišla na podozrenje u neokonzervativnim krugovima i kod obojice je ključni razlog bila neobično izražena bliskost sa Moskvom.
Upravo ova bliskost je bila uzrok velikog nepoverenja neokonzervativaca u nove kadrove američkog predsednika, što je naročito oštro izražavao veteran američke politike, bivši vojni pilot i kandidat za predsednika SAD ispred Republikanske partije 2008. godine Džon Mekejn.
Donald Tramp je ulazio u konstantne sukobe sa Mekejnom tokom predsedničke kampanje 2016. godine i upravo su oštra razmimoilaženja Trampa sa republikanskim veteranima ali i gotovo otvorena antiintervencionistička politika bili jedan od ključnih uzroka opredeljenja velikog broja neokonzervativaca koji su se priključili pokretu „Nikad Tramp“ ili čak tiho bojkotovali izbore 2016. godine ne želeći da biraju „između dva loša rešenja“.
Ne žele Amerikance na svom ostrvu! Japanci JEDNOGLASNO protiv vojne baze na Okinavi
Tilerson je kao najviše rangirani menadžer energetskog giganta Ekson Mobajl razvio veoma bliske odnose sa rukovodstvom Ruske Federacije i Vladimirom Putinom lično. Tilerson je 2013. godine čak i nagrađen Ordenom prijateljstva (Orden Družbы), jednim od najviših državnih odlikovanja Ruske Federacije koje se dodeljuje i strancima.
Sa druge strane, Flin nije krio bliskost sa Putinom i jasno je uticao na Donalda Trampa, promovišući ideju „sveta podeljenog na sfere interesa“, gde bi Moskva bila zadovoljena „prepuštanjem“ postsovjetskog prostora, uz dodeljivanje uloge saveznika SAD na Bliskom istoku, a na polju borbe protiv džihadizma i islamskog radikalizma.
Iako demokrata koji se, istina, zalaže za ograničavanje prava abortusa, Flin je bio jedna od najvažnijih figura predsedničke kampanje Donalda Trampa i čak jedan od govornika na završnoj, predizbornoj konvenciji Republikanske partije 2016. godine.
"LUDI BERNI" UDARIO NA VENECUELU: Levičar Sanders ponovo na strani establišmenta! (FOTO)
Ipak, Flin je neslavno završio svoj rad u Beloj kući. Ne samo zato što je Belu kuću i poziciju savetnika za nacionalnu bezbednost napustio svega 24 dana nakon stupanja na dužnost, što je najkraći period rada bilo kog lica na ovom položaju u istoriji, već je i sam način odlaska iz administracije predsednika Trampa bio radikalan i bolan.
Flin je bio prinuđen da podnese ostavku nakon što je utvrđeno da je lagao pod zakletvom službenike FBI, a potom i vicepredsednika Pensa o prirodi svojih kontakata sa tadašnjim ambasadorom RF u Vašingtonu Sergejem Кiseljakom. Flin je potom priznao krivicu za krivokletstvo i sklopio sporazum sa Specijalnim istražnim timom koji predvodi Robert Maler, a koji istražuje umešanost RF u američke predsedničke izbore 2016. godine.
Ni odlazak Reksa Tilersona iz administracije Donalda Trampa nije bio ništa jednostavniji. Latentni sukob Trampa i Tilersona i različite vizije su naročito došle do izražaja tokom „Кatarske krize“. Dok je Tramp slavodobitno podržao oštre mere Saudijske Arabije i njenih zalivskih saveznika prema Dohi, Tilersonov ton je bio daleko oprezniji. Za razliku od Bele kuće, Stejt department je pod njegovim vođstvom činio napor da se kriza prevaziđe i odnosi Rijada i Dohe vrate na pređašnji nivo.
Ovo delovanje je uzrokovalo talas nezadovoljstva u zalivskim monarhijama poput Ujedinjenih Arapskih Emirata koji su čak i lobirali za smenu Tilersona sa pozicije državnog sekretara SAD.
No, lična netrpeljivost Trampa i Tilersona je kuliminirala nakon što su objavljeni navodno izrečeni vrlo negativni komentari šefa diplomatije o svom predsedniku, što je Tramp prihvatio kao istinu i vrlo oštro reagovao.
Preliminarni rezultati izbora u Moldaviji: Vodi proruska stranka, gube EU snage
Tramp je na sebi svojstven način Tilersona smenio putem društvene mreže „Tviter“, tom prilikom ga ocenivši kao osobu koja nema mentalni kapacitet za ovaj tip posla, a koja je uz to „glupa kao stena“ i „pakleno lenja“, te se požalio da ga se nije uspeo „otarasiti dovoljno brzo“.
Sa druge strane Tilerson koji je navodno pred užim krugom saradnika prethodno vređao predsednika, nakon smene je otvoreno govorio kako mu je Tramp izdavao određene naredbe koje je on odbijao i ukazivao predsedniku da bi njihoviim izvršenjem prekršio zakon.
No, odlazak iz Bele kuća Flina i Tilersona koji su uživali sve samo ne simpatije u neokonzervativnim krugovima, dočekan je sa odobravanjem u najsnažnijem krilu Velike stare partije. Pogotovo zbog toga što su na njihove pozicije došli Majk Pompeo i Džon Bolton, nakon Herberta Rejmonda Mekmastera koji je bio na dužnosti savetnika predsednika SAD za nacionalnu bezbednost nakon Flinove ostavke.
Takođe, bila je primetna uglavnom dosledna i nedvosmislena podrška Trampa ključnim neokonzervativnim kandidatima za mesta u Donjem i Gornjem domu Кongresa na novembarskim izborima, tokom procesa unutarstranačkih izbora u Republikanskoj partiji, na kojima je tokom 2018. godine bilo birano 435 kandidata za članove Predstavničkog doma i 35 kandidata za članove Senata, a nasuprot kandidatima „alternativne desnice“.
Upravo su „borci protiv establišmenta“ iz redova alternativne desnice za razliku od neokona podržavali Trampa od samog početka i bez zadrške. Ovakav zaokret bio je važan signal nosiocima poluga moći unutar Republikanske partije kako je sa Trampom ipak moguće napraviti dogovor i iskontrolisati nepredvidivog stanara Bele kuće.
No, poslednja odluka u vezi povlačenja vojske iz Sirije, nakratko je zanemela, a potom i razjarila kako najuticajnije neokone, tako i članove administracije 45. predsednika SAD koji ne dolaze direktno iz ovog tabora.
(FOTO) ZAKUVALO SE ZBOG INCIDENTA NAD BALTIKOM: Švedska poziva ruskog ambasadora na razgovor zbog "Su-27"
Neokonzervativci smatraju da je intervencionizam dužnost SAD a ne samo pravo. Naime, neokon ideologija SAD smatra državom u kojoj su demokratske vrednosti na najvišem nivou. Državom u kojoj vlada potpuna sloboda mišljenja, javno izgovorene reči, političkog organizovanja.
Stoga, SAD su dužne da uvek, kada joj to objektivne okolnosti dozvole, odbrane demokratski poredak me gde da je on u svetu ugrožen ili pomognu demokratski orijentisane snage u borbi protiv totalitarizma i autokratije u svakom društvu, na način koji su objektivne okolnosti učinile realnim.
Takođe, neokon ideologija odlučno odbija deobu sveta na sfere interesa. Njihov stav se temelji na tome da je čitav svet jedna, jedinstvena sfera interesa koja je međusobno isprepletana.
Povlačenje Baraka Obame 2013. godine na Bliskom istoku, neokoni su doživeli kao potpunu geopolitičku katastrofu. Generalno je njihov stav bio utemeljen na uverenju da Obama nije dorastao geopolitičkim izazovima sa kojima se SAD suočavaju, da svoju politiku kreira spram trenutnih rejtinga, da nema ključne osobine jednog državnika, kao i da gaji nerealne, suviše levim bojama obojene stavove, koje bazira na iluziji kako bi svet trebao da izgleda, a ne na objektivnim činjenicama koje govore o svetu kakav on zaista jeste.
Odluka Obame da pogazi svoju ranije datu reč i „povučenu crvenu liniju“, te da ne interveniše u Siriji protiv Asadovog režima uprkos tvrdnjama o upotrebi hemijskog oružja od strane Asadovih snaga protiv pobunjenika i civila, a koje je Vašington tada prihvatio kao verodostojne, prema mišljenju neokona prikazale su SAD kao neodlučnog i slabog subjekta.
"Stabilokratija" je emisija koju proizvodi Centar za društvenu stabilnost na nedeljnom nivou i bavi se analizom spoljnopolitičkih procesa.
Autori su Nemanja Starović i Predrag Rajić.
