ОТВАРАЊЕ СТАРИХ СУКОБА У ВАШИНГТОНУ: Ко помаже Трампу у остваривању АМБИЦИОЗНИХ ЦИЉЕВА
Средина децембра 2018. године, била је бурна за Доналда Трампа. Не само због уобичајено фреквентних комуникација на линији Бела кућа – Конгрес у циљу припреме буџета САД за 2019. годину, већ и због необично активног деловања првог човека извршне власти САД на спољнополитичком плану.
У светској али и америчкој јавности, највише пажње је привукла одлука председника САД да повуче своје војнике из Сирије, правдајући то победом над тзв. „Исламском државом“ и исцрпљивањем свих разлога за даљим војним присуством на овом подручју.
Оваква одлука Доналда Трампа неће зачудити хроничаре политичке свакодневице у САД. Трамп је латентни изолациониста, склон протекционистичким мерама као инструменту политичке борбе у међународној арени и несклон интервенционизму као концепту спољне политике. Трамп се суштински у том смислу разликује од неоконзервативаца, најорганизованијег и најмоћнијег крила унутар Републиканске партије.
ПОЧИЊЕ ВОЈНА ИНТЕРВЕНЦИЈА У ВЕНЕЦУЕЛИ?! Како Америка на стероидима хоће да сруши Мадура
Стога не треба да чуди оштра реакција америчких сенатора предвођених Марком Рубиом на Трампову одлуку. Рубио, неокон у зениту, чије време на политичкој сцени САД тек долази, сенатор је са Флориде реизабран 2016. године за нови мандат у трајању од шест година.
У Рубија неоконзервативци полажу велике наде и желе да верују како ће баш он 2024. године вратити њихове идеолошке принципе у Белу кућу, након 16 година власти двојице интервенционо скептичних државника Обаме и Трампа.
Од како је ушао у Белу кућу, Трамп се трудио да начини одређени искорак у релацији са неоконзервативцима. Свестан да без подршке Конгреса не може реализовати своје амбициозно постављене планове он је постепено уступао важна места у администрацији републиканским колегама неоконзервативне провенијенције.
Венецуелански министар: Опозиција планира да убије људе на граници
Тако су на важна места доспели ординарни заступници неоконзервативне политике – Мајк Помпео и Џон Болтон (мада Болтон декларативно негира припадност неоконзервативном покрету). На ова места Трамп је одмах по уласку у Белу кућу поставио Рекса Тилерсона и Мајкла Флина. Оба кадра су наишла на подозрење у неоконзервативним круговима и код обојице је кључни разлог била необично изражена блискост са Москвом.
Управо ова блискост је била узрок великог неповерења неоконзервативаца у нове кадрове америчког председника, што је нарочито оштро изражавао ветеран америчке политике, бивши војни пилот и кандидат за председника САД испред Републиканске партије 2008. године Џон Мекејн.
Доналд Трамп је улазио у константне сукобе са Мекејном током председничке кампање 2016. године и управо су оштра размимоилажења Трампа са републиканским ветеранима али и готово отворена антиинтервенционистичка политика били један од кључних узрока опредељења великог броја неоконзервативаца који су се прикључили покрету „Никад Трамп“ или чак тихо бојкотовали изборе 2016. године не желећи да бирају „између два лоша решења“.
Не желе Американце на свом острву! Јапанци ЈЕДНОГЛАСНО против војне базе на Окинави
Тилерсон је као највише рангирани менаџер енергетског гиганта Ексон Мобајл развио веома блиске односе са руководством Руске Федерације и Владимиром Путином лично. Тилерсон је 2013. године чак и награђен Орденом пријатељства (Орден Дружбы), једним од највиших државних одликовања Руске Федерације које се додељује и странцима.
Са друге стране, Флин није крио блискост са Путином и јасно је утицао на Доналда Трампа, промовишући идеју „света подељеног на сфере интереса“, где би Москва била задовољена „препуштањем“ постсовјетског простора, уз додељивање улоге савезника САД на Блиском истоку, а на пољу борбе против џихадизма и исламског радикализма.
Иако демократа који се, истина, залаже за ограничавање права абортуса, Флин је био једна од најважнијих фигура председничке кампање Доналда Трампа и чак један од говорника на завршној, предизборној конвенцији Републиканске партије 2016. године.
"ЛУДИ БЕРНИ" УДАРИО НА ВЕНЕЦУЕЛУ: Левичар Сандерс поново на страни естаблишмента! (ФОТО)
Ипак, Флин је неславно завршио свој рад у Белој кући. Не само зато што је Белу кућу и позицију саветника за националну безбедност напустио свега 24 дана након ступања на дужност, што је најкраћи период рада било ког лица на овом положају у историји, већ је и сам начин одласка из администрације председника Трампа био радикалан и болан.
Флин је био принуђен да поднесе оставку након што је утврђено да је лагао под заклетвом службенике ФБИ, а потом и вицепредседника Пенса о природи својих контаката са тадашњим амбасадором РФ у Вашингтону Сергејем Кисељаком. Флин је потом признао кривицу за кривоклетство и склопио споразум са Специјалним истражним тимом који предводи Роберт Малер, а који истражује умешаност РФ у америчке председничке изборе 2016. године.
Ни одлазак Рекса Тилерсона из администрације Доналда Трампа није био ништа једноставнији. Латентни сукоб Трампа и Тилерсона и различите визије су нарочито дошле до изражаја током „Катарске кризе“. Док је Трамп славодобитно подржао оштре мере Саудијске Арабије и њених заливских савезника према Дохи, Тилерсонов тон је био далеко опрезнији. За разлику од Беле куће, Стејт департмент је под његовим вођством чинио напор да се криза превазиђе и односи Ријада и Дохе врате на пређашњи ниво.
Ово деловање је узроковало талас незадовољства у заливским монархијама попут Уједињених Арапских Емирата који су чак и лобирали за смену Тилерсона са позиције државног секретара САД.
Но, лична нетрпељивост Трампа и Тилерсона је кулиминирала након што су објављени наводно изречени врло негативни коментари шефа дипломатије о свом председнику, што је Трамп прихватио као истину и врло оштро реаговао.
Прелиминарни резултати избора у Молдавији: Води проруска странка, губе ЕУ снаге
Трамп је на себи својствен начин Тилерсона сменио путем друштвене мреже „Твитер“, том приликом га оценивши као особу која нема ментални капацитет за овај тип посла, а која је уз то „глупа као стена“ и „паклено лења“, те се пожалио да га се није успео „отарасити довољно брзо“.
Са друге стране Тилерсон који је наводно пред ужим кругом сарадника претходно вређао председника, након смене је отворено говорио како му је Трамп издавао одређене наредбе које је он одбијао и указивао председнику да би њиховиим извршењем прекршио закон.
Но, одлазак из Беле кућа Флина и Тилерсона који су уживали све само не симпатије у неоконзервативним круговима, дочекан је са одобравањем у најснажнијем крилу Велике старе партије. Поготово због тога што су на њихове позиције дошли Мајк Помпео и Џон Болтон, након Херберта Рејмонда Мекмастера који је био на дужности саветника председника САД за националну безбедност након Флинове оставке.
Такође, била је приметна углавном доследна и недвосмислена подршка Трампа кључним неоконзервативним кандидатима за места у Доњем и Горњем дому Конгреса на новембарским изборима, током процеса унутарстраначких избора у Републиканској партији, на којима је током 2018. године било бирано 435 кандидата за чланове Представничког дома и 35 кандидата за чланове Сената, а насупрот кандидатима „алтернативне деснице“.
Управо су „борци против естаблишмента“ из редова алтернативне деснице за разлику од неокона подржавали Трампа од самог почетка и без задршке. Овакав заокрет био је важан сигнал носиоцима полуга моћи унутар Републиканске партије како је са Трампом ипак могуће направити договор и исконтролисати непредвидивог станара Беле куће.
Но, последња одлука у вези повлачења војске из Сирије, накратко је занемела, а потом и разјарила како најутицајније неоконе, тако и чланове администрације 45. председника САД који не долазе директно из овог табора.
(ФОТО) ЗАКУВАЛО СЕ ЗБОГ ИНЦИДЕНТА НАД БАЛТИКОМ: Шведска позива руског амбасадора на разговор због "Су-27"
Неоконзервативци сматрају да је интервенционизам дужност САД а не само право. Наиме, неокон идеологија САД сматра државом у којој су демократске вредности на највишем нивоу. Државом у којој влада потпуна слобода мишљења, јавно изговорене речи, политичког организовања.
Стога, САД су дужне да увек, када јој то објективне околности дозволе, одбране демократски поредак ме где да је он у свету угрожен или помогну демократски оријентисане снаге у борби против тоталитаризма и аутократије у сваком друштву, на начин који су објективне околности учиниле реалним.
Такође, неокон идеологија одлучно одбија деобу света на сфере интереса. Њихов став се темељи на томе да је читав свет једна, јединствена сфера интереса која је међусобно испреплетана.
Повлачење Барака Обаме 2013. године на Блиском истоку, неокони су доживели као потпуну геополитичку катастрофу. Генерално је њихов став био утемељен на уверењу да Обама није дорастао геополитичким изазовима са којима се САД суочавају, да своју политику креира спрам тренутних рејтинга, да нема кључне особине једног државника, као и да гаји нереалне, сувише левим бојама обојене ставове, које базира на илузији како би свет требао да изгледа, а не на објективним чињеницама које говоре о свету какав он заиста јесте.
Одлука Обаме да погази своју раније дату реч и „повучену црвену линију“, те да не интервенише у Сирији против Асадовог режима упркос тврдњама о употреби хемијског оружја од стране Асадових снага против побуњеника и цивила, а које је Вашингтон тада прихватио као веродостојне, према мишљењу неокона приказале су САД као неодлучног и слабог субјекта.
"Стабилократија" је емисија коју производи Центар за друштвену стабилност на недељном нивоу и бави се анализом спољнополитичких процеса.
Аутори су Немања Старовић и Предраг Рајић.
