OVAJ SOVJETSKI ORDEN DOBILO JE SAMO 20 LJUDI: Njime je odlikovan i Tito, a dobio ga je čak i JEDAN AMERIKANAC
Tokom svoje istorije bio je dodeljen 20 puta.
Rusija danas obeležava 77. godišnjicu pobede nad fašizmom u Velikom otadžbinskom ratu vojnom paradom na Crvenom trgu.
KAKO JE CRVENA ARMIJA OSLOBODILA EVROPU U DRUGOM SVETSKOM RATU: Među 17 izbavljenih gradova i BEOGRAD očišćen od nacista
ŠOJGU ČESTITAO DAN POBEDE: "Ovaj praznik predstavlja nepokolebljiv podvig naroda koji je pobedio nacističke osvajače"
Parada pobede u Moskvi biće danas održana na Crvenom trgu: Velika svečanost povodom 77. godišnjice od oslobođenja
Kao i svake godine na paradi će učestvovati nekoliko hiljada vojnika, jedinica savremene vojne tehnike, kao i desetine aviona i helikoptera.
Za zasluge u Drugom svetskom ratu Sovjetski savez delio je Orden pobede, ujedno i najređe dodeljivano odlikovanje na svetu, što samo govori o njegovoj specifičnosti i značaju.
Orden pobede je bio najviše vojno odlikovanje u Sovjetskom Savezu. Ustanovljen je Ukazom Prezidijuma Vrhovnog Saveta SSSR-a 8. novembra 1943. godine, zajedno sa Ordenom slave. Dobijali su ga samo generali i maršali za "vođenje ratnih operacija na jednom ili više frontova koje su uspešnim okončanjem donele radikalnu promenu situacije u korist Crvene armije".
Tokom svoje istorije bio je dodeljen 20 puta (od čega 5 puta strancima), s tim što je orden dodeljen Leonidu Brežnjevu posthumno opozvan.
Istorija
Orden je predložio pukovnik N. S. Neelov u junu 1943. godine i tom prilikom je predložio naziv "Orden za vernost domovini", ali je priznanje ipak dobilo sadašnji naziv u oktobru iste godine. Orden je zvanično ustanovljen 8. novembra 1943, a prvi put dodeljen 10. aprila 1944. godine Aleksandru Vasiljevskom, Georgiju Žukovu i Josifu Staljinu.
Kasnije su ga dobili i glavnokomandujući savezničkih snaga. Gotovo svi ordeni su dodeljeni za vreme Drugog svetskog rata, osim onog koji je 1978. dobio Leonid Brežnjev ali je taj orden opozvan 21. septembra 1989. godine.
Orden pobede je mogao biti dodeljen više puta istoj osobi (što je i učinjeno tri puta), ali za razliku od ostalih sovjetskih ordena nije na sebi imao serijski broj.
Broj je bio zapisan samo u sertifikatu koji se dobijao uz nagradu.
Nakon smrti nosioca, orden se vraća državi i danas se oni čuvaju u Dijamantskom fondu u Kremlju.
Nosioci ordena
- Konstantin Rokosovski, sovjetski maršal - odlikovan 30. marta 1945. godine;
- Ivan Konjev, sovjetski maršal - odlikovan 30. marta 1945. godine;
- Aleksandar Vasilevski, sovjetski maršal - odlikovan 2 puta, 10. aprila 1944. i 19. aprila 1945. godine;
- Georgi Žukov, sovjetski maršal - odlikovan 2 puta, 10. aprila 1944. i 31. maja 1945. godine;
- Josif Staljin, predsednik Saveta ministra SSSR-a - odlikovan 2 puta, 10. aprila 1944. i 26. juna 1945. godine;
- Rodion Malinovski, sovjetski maršal - odlikovan 26. aprila 1945. godine;
- Fjodor Tolbuhin, sovjetski maršal - odlikovan 26. aprila 1945. godine;
- Leonid Govorov, sovjetski maršal - odlikovan 31. maja 1945. godine;
- Semjon Timošenko, sovjetski maršal - odlikovan 4. juna 1945. godine;
- Aleksej Antonov, sovjetski general - odlikovan 4. juna 1945. godine;
- Dvajt Ajzenhauer, američki general - odlikovan 4. juna 1945. godine;
- Bernard Montgomeri, britanski general - odlikovan 5. juna 1945. godine;
- Mihail I, rumunski kralj - odlikovan 6. juna 1945. godine;
- Mihail Žimjerski, poljski maršal - odlikovan 9. avgusta 1945. godine;
- Kiril Mereckov, sovjetski maršal - odlikovan 8. septembra 1945. godine.;
- Josip Broz Tito, jugoslovenski maršal - odlikovan 9. septembra 1945. godine;
- Leonid Brežnjev, predsednik Prezidijuma Vrhovnog saveta SSSR-a - odlikovan 20. februara 1978. godine.
Poznate ličnosti u Drugom svetskom ratu
Šarl de Gol
Šarl Andre Žozef Mari de Gol je bio francuski vojni zapovednik i državnik.
Pre Drugog svetskog rata, de Gol je bio poznat kao zagovornik skoncentrisane upotrebe oklopnih i vazduhoplovnih snaga. Tokom Drugog svetskog rata je postao brigadni general, a zatim vođa vlade Slobodne Francuske u egzilu.
Između 1944. i 1946, nakon oslobođenja Francuske od nemačke okupacije, bio je na čelu francuske privremene vlade.
Pozvan da formira vladu nakon majske krize 1958, podstaknuo je donošenje novog ustava i bio je prvi predsednik Pete Republike, a na tom mestu je ostao do 1969.
Njegova politička ideologija je poznata pod imenom golizam, i ona je imala veliki uticaj na potonju politiku Francuske.
Alek Ginis
Otprilike 35 godina pre nego što je savetovao Luku Skajvokeru da „koristi Silu“ kao Obi Van Kenobi, ser Alek Ginis je pilotirao pešadijskim desantnim brodovima na Mediteranu.
Obučeni tespijan, Ginis je svoju pozorišnu karijeru obustavio 1939. da bi se pridružio Kraljevskoj mornarici.
Iskrcao je oko 200 britanskih vojnika na plažama Sicilije tokom invazije na Italiju u julu 1943. i nastavio da prenosi oružje partizanskim borcima u Jugoslaviji.
Žozefina Beker
Amerikanka po rođenju, sparna scenska izvođačica Džozefin Beker prvi put je stekla slavu u Parizu 1920-ih zbog svojih rizičnih plesnih rutina – uključujući i onu u kojoj je nosila otkrivajuću haljinu u potpunosti napravljenu od banana.
Beker je postala francuska državljanka 1937. i nastavila da služi svojoj usvojenoj zemlji tokom Drugog svetskog rata kao agent francuskog pokreta otpora.