Ovako gas stiže do Srbije i još šest zemalja, Rusi sprečili potpunu katastrofu: Šta se dešava na Turskom toku?!
U jeku sve veće energetske krize u Evropi, zvanična Moskva je objavila da su ukrajinske snage pokušale da izvedu napad na gasovod Turski tok.
Ovim putem ruski gas stiže do Turske i Evrope, a sada se navodno nalazi na meti Ukrajine.
Kijev, sa druge strane, nije želeo uopšte da komentariše ove navode, te je nemoguće utvrditi šta se tačno sada dešava na Turskom toku, putem kog gas stiže i do Srbije.
Rusija je u ponedeljak saopštila da je oborila devet ukrajinskih dronova koji su pokušali da napadnu deo infrastrukture gasovoda Turski tok, kojim ruski gas teče ka Turskoj i Evropi.
Rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da je napad bio usmeren na kompresorsku stanicu u Krasnodarskom regionu na jugu Rusije.
Objekat je, navodno, nastavio normalno da radi i nije bilo žrtava.
Rusi tvrde da je Turski tok na meti Kijeva
Brojni svetski mediji, uključujući agenciju, nisu mogli da utvrde istinitost ovih tvrdnji, dok iz Ukrajine nije bilo nikakvog komentara.
U saopštenju zvanične Moskve se navodi da su fragmenti koji su padali sa jednog drona izazvali manju štetu na zgradi i opremi merne stanice na kompresoru, ali da su ekipe za vanredne situacije brzo sanirale štetu.
Ukoliko je istina da je sada gasovod Turski tok na meti, to može dodatno da pogorša energetsku situaciju u Evropi, koja je već uzdrmana nakon što je obustavljena isporuka ruskog gasa kroz Ukrajinu, što zasad najviše utiče na Moldaviju.
Kada je reč o gasovodu Turski tok, on počinje od kompresorske stanice Ruskaja (Ruska) izvan grada Anape i ide Turske, a zatim ka Evropi.
Kompresorske stanice se koriste za stabilizaciju pritiska i protoka gasa.
Turski tok isporučuje gas i do Srbije
Turski tok predstavlja poslednju rutu Rusije za snabdevanje Evrope gasom.
Gasovod Turski tok isporučuje ruski prirodni gas u nekoliko zemalja jugoistočne Evrope.
Sastoji se od dva gasovoda: jedan snabdeva Tursku, a drugi brojne evropske zemlje:
Turska: Primarni primalac gasa kroz prvi gasovod
Bugarska: Ulazna tačka ruskog gasa u Evropsku uniju preko Turskog toka
Srbija: Gas protiče kroz Bugarsku i nastavlja ka Srbiji preko namenskog gasovoda
Mađarska: Gas iz Turskog toka stiže u Mađarsku, pre svega preko Srbije
Severna Makedonija: Dobija ruski gas preko produžetka gasovoda Turski tok
Bosna i Hercegovina: Povezana na sistem preko mrežne grane u Srbiji
Grčka: Dobija ruski gas direktno iz Turskog toka
Uzdrmana energetska stabilnost u Evropi
Informacije o potencijalnim napadima na Turski dok samo su jedne u nizu loših vesti kada je reč o energetskoj situaciji u Evropi.
Prvobitno je 1. januara 2025. godine prekinut dotok ruskog gasa kroz Ukrajinu, jer Kijev nije želeo da obnovi ugovor sa Gaspromom.
Ovakav razvoj događaja najviše uticaja ima na Slovačku, čiji je premijer Robert Fico u verbalnom ratu sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, ali i na Moldaviju.
Do velikih problema u Moldaviji došlo je samo nekoliko sati nakon što je Gasprom objavio da je prekinut dotok ruskog gasa kroz Ukrajinu.
Otcepljeni moldavski region Pridnjestrovlje ostao je bez grejanja i tople vode jer je Rusija prestala da isporučuje gas.
Pridnjestrovlje je ruska enklava koja se odvojila od ostatka Moldavije nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. U enklavu je stizao ruski gas preko Ukrajine, ali je taj put snabdevanja zaustavljen.
Stanovnici su pozvani "da se toplo oblače, okupljaju članove porodice u jednoj prostoriji, okače ćebad ili debele zavese preko prozora i balkonskih vrata i koriste električne grejalice".
Do isteka ugovora o tranzitu gasa sa Ukrajinom, Rusija je snabdevala Moldaviju sa oko dve milijarde kubnih metara gasa godišnje, i to preko Pridnjestrovlja.
Zelenski je istakao da Ukrajina može da pomogne Pridnjestrovlju slanjem uglja, ali da do sada nije dobila odgovor tamošnjih vlasti, dok Rusija tvrdi da kompanija Moldovagas ima dugovanja prema Moskvi i da je zbog toga obustavila isporuku gasa Moldaviji.
Pored toga, Amerika je uvela veliki paket sankcija koji je usmeren na energetski sektor Rusije, a na listi se našla i Naftna industrija Srbije (NIS).
Analitičari ističu da je ovo jedan od najvećih, ako ne i najveći paket sankcija koji je Amerika uvela Rusiji, a obuhvaćeni su i brodovi "flote iz senki", odnosno oni za koje postoje informacije da prevoze rusku naftu uprkos sankcijama.
Eksplozije na Severnom toku
Ovo, takođe, nije prvi put da se pominje diverzija na ruskim gasovodima.
Najpoznatiji slučaj je svakako Severni tok 2, gasovod između Rusije i Nemačke, kojim je ruski gas stizao do Zapadne Evrope.
U septembru 2022. godine, eksplozije su oštetile gasovode Severni tok 1 i 2, koji su bili projektovani za transport prirodnog gasa iz Rusije u Nemačku preko Baltičkog mora.
Istrage Nemačke, Švedske i Danske zaključile su da su eksplozije bile namerne radnje sabotaže, ali nisu definitivno identifikovale počinioce.
Pojavilo se nekoliko teorija o odgovornosti za napad:
- Proukrajinska grupa: U martu 2023. godine izveštaji su ukazivali da je iza sabotaže možda stajala proukrajinska grupa. Nemačke vlasti izdale su nalog za hapšenje ukrajinskog državljanina, identifikovanog kao "Volodimir Z", osumnjičenog za umešanost. On je navodno bio u timu od šest ljudi, koji je koristio iznajmljenu jahtu za postavljanje eksploziva na cevovode. Ukrajinski zvaničnici su negirali bilo kakvu umešanost
- Duga ruka Rusije: Neki analitičari smatraju da je Rusija mogla da sabotira sopstvene gasovode kako bi dodatno destabilizovala evropska energetska tržišta i povećala politički pritisak. Međutim, nema dokaza za ove tvrdnje
- Zapadni uticaj: Postoje spekulacije da su zapadne zemlje, poput Sjedinjenih Država ili Ujedinjenog Kraljevstva, možda bile uključene u napad. Obe zemlje su ovo demantovale
Istrage su i dalje otvorene, a konačni zaključci u vezi sa tim ko je odgovoran za eksplozije nisu doneti.
Srbija Danas/Blic
