"OVAKO NEŠTO JOŠ NISMO IMALI!" Tri razloga zašto Amerika uskoro neće biti jedina supersila - stvaraju se NOVE "superdržave"
Ko upravlja svetom? Pre je bilo lako odgovoriti na ovo pitanje, piše Foreign Policy.
Ako imate više od 45 godina, odrasli ste u svetu kojim dominiraju dve supersile. Sjedinjene Države i njihovi saveznici određivali su pravila s jedne strane Berlinskog zida, dok je Sovjetski Savez upravljao s druge strane. Gotovo svaka druga država morala je svoje političke, ekonomske i sigurnosne sisteme uskladiti s jednom ili drugom stranom. Bio je to bipolarni svet.
Zatim, 1991., Sovjetski Savez se raspao, ostavljajući Sjedinjene Države kao jedinu svetsku supersilu. SAD je diktirao ishode svojom dominantnom ulogom u međunarodnim organizacijama i korištenjem sirove moći. Bio je to unipolarni svet.
JOŠ JEDAN ISPAD BAJDENA: Govor završio rečima "Bože, čuvaj kraljicu", Amerikancima ništa nije jasno (VIDEO)
OGLASILE SE SIRENE I PODIGNUTI AVIONI: Kina i Tajvan ulaze u vojni sukob?
AMERIKA RASKRINKANA? Kupuje obogaćeni uranijum iz Rusije - plaća BASNOSLOVNE cifre
Pre otprilike 15 godina svet se ponovno promenio — i postao jekomplikovaniji. Sjedinjene Države postale su manje zainteresirane da budu svetski policajac, arhitekt globalne trgovine ili utemeljitelj globalnih vrednosti. Druge zemlje, koje su postajale sve moćnije, bile su sve više u mogućnosti ignorisati pravila koja im se nisu sviđala, a povremeno su ih i same postavljale. To je "G-Zero" svet: nepolarni svet bez globalnih vođa.
Dogodile su se tri stvari koje su uzrokovale ovu geopolitičku recesiju.
Prvo, Rusija nije uvedena u međunarodni poredak koji vodi Zapad. Sada već bivša velika sila u ozbiljnom opadanju, Rusija je postala veoma ljuta i Zapad vidi kao svog primarnog protivnika na globalnoj sceni. Bilo da većina krivice za to leži na Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima ili na Rusiji, činjenica je da tu jesmo.
Drugo, Kina je uvedena u institucije pod vodstvom SAD-a - ali pod pretpostavkom da će Kinezi, kako budu postajali integriraniji, bogatiji i moćniji, takođe postati više kao Amerikanci. Kako se ispostavilo, oni su još uvijek Kinezi – a Sjedinjene Države to nisu spremne da prihvate.
I treće, Sjedinjene Države i njihovi saveznici ignorisale su desetke miliona vlastitih građana koji su se osećali zaostalima zbog globalizacije. Njihove su pritužbe dodatno potstaknute sve većom nejednakošću u prihodima i platama, promenom demografskih podataka i politika identiteta te polarizacijom zbog novih medijskih tehnologija. Nakon decenije benignog zanemarivanja, većina tih građana postala je fundamentalno nepoverljiva prema svojim vladama i samoj demokratiji.
Drugačije od svega do sad
Sve geopolitičke krize koje svakodnevno vidite u naslovima? Rat u Ukrajini, sukob oko Tajvana, nuklearne tenzije sa Iranom i Severnom Korejom, da li je to – 90 odsto njih je proizvod jedne od tri navedene stvari.
Međutim, u dobru i zlu, geopolitičke recesije ne traju večno. A nadolazeći globalni poredak je nešto veoma, veoma različito od onoga na šta smo navikli.
Zašto? Zato što više nemamo višedimenzionalne supersile – kao u zemljama koje imaju globalnu moć u svim domenima. Tako je, Sjedinjene Države i Kina danas nisu velesile — barem ne na način na koji smo oduvek koristili taj izraz. A ako nema velesila, to znači da nema jedinstvenog globalnog poretka. Umesto toga, ono što danas imamo je višestruki svetski poredak, odvojen, ali se preklapa.
Prvo, imamo unipolarni bezbednosni poredak. Sjedinjene Države su jedina zemlja koja može da šalje vojnike, mornare i vojnu opremu u svaki kutak sveta. Niko drugi nije ni blizu. Uloga Amerike u bezbednosnom poretku danas je važnija — i, zaista, dominantnija — nego što je bila pre deset godina.
Kina ubrzano povećava svoje vojne kapacitete u Aziji, ali nigde drugde na značajan način. Ovo izaziva sve veću zabrinutost američkih indo-pacifičkih saveznika, koji se sada više nego ikada oslanjaju na američki bezbednosni kišobran. Ruska invazija na Ukrajinu je na sličan način učinila Evropu najzavisnijom od NATO-a predvođenog SAD u poslednjih nekoliko decenija.
Da, Kina, Rusija i drugi imaju nuklearno oružje, ali njihova upotreba je ravna samoubistvu. Sjedinjene Države su jedina svetska bezbednosna supersila — i to će ostati najmanje narednu deceniju.
Ali vojna moć ne dozvoljava Vašingtonu da postavlja pravila za globalnu ekonomiju, jer je ekonomski poredak multipolaran. SAD imaju snažnu i dinamičnu ekonomiju, i dalje najveću na svetu, ali je globalna moć ovde široko podeljena.
Uprkos svim pričama o novom hladnom ratu, Sjedinjene Države i Kina su previše ekonomski međusobno zavisne da bi se odvojile jedna od druge. Bilateralna trgovina između njih dvoje stalno raste, a druge zemlje žele pristup i američkim snagama i rastućem kineskom tržištu (koje će uskoro postati najveće na svetu). Ne možete imati ekonomski hladni rat ako nema nikoga voljnog da se bori sa njim.
U međuvremenu, Evropska unija je najveće jedinstveno tržište na svetu i u stanju je da postavi pravila i standarde koje Amerikanci, Kinezi i drugi moraju da prihvate kao cenu poslovanja. Japan je i dalje globalna ekonomska sila, iako jedva. Indijska ekonomija ubrzano raste, a sa njom i uticaj na globalnoj sceni.
Relativni značaj ovih i drugih ekonomija nastaviće da se menja u narednoj deceniji, ali ono što je izvesno jeste da je globalni ekonomski poredak i da će ostati multipolarni poredak.
Postoje tenzije između bezbednosti i ekonomskog poretka. Sjedinjene Države žele da se sve više različitih ekonomskih sektora definiše kao kritične za nacionalnu bezbednost i vrše pritisak na druge zemlje da usklade svoje politike u skladu sa tim. Poluprovodnici, kritični minerali i možda uskoro TikTok. Sa svoje strane, Kina želi da iskoristi svoju komercijalnu i trgovačku moć da poveća svoj diplomatski uticaj. Evropa, Indija, Japan i druge zemlje žele da obezbede da ni bezbednost ni ekonomski poredak ne dominiraju nad drugima – i najverovatnije će u tome uspeti.
Treći red
To su dva svetska poretka koja već vidimo. Ali postoji treći, brzo evoluirajući poredak koji će uskoro imati veći uticaj od ostalih: digitalni poredak. Tamo, za razliku od svakog drugog geopolitičkog poretka u prošlosti i sadašnjosti, dominantni akteri koji postavljaju pravila i vrše vlast nisu vlade već tehnološke kompanije.
Čuli ste kako su NATO oružje, obaveštajni podaci i obuka pomogli Ukrajincima da brane svoju zemlju. Ali da zapadne tehnološke kompanije nisu pritekle u pomoć u prvim danima invazije — odbijajući ruske sajber napade i dozvoljavajući ukrajinskim liderima da komuniciraju sa svojim vojnicima na prvim linijama fronta — Rusija bi Ukrajinu potpuno izbacila sa interneta za nekoliko nedelja, efektivno okončanje rata. Da nije bilo tehnoloških kompanija i njihove moći u novom digitalnom poretku, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski verovatno danas ne bi bio na vlasti.
Tehnološke kompanije odlučuju da li bivši američki predsednik Donald Tramp može da govori nefiltrirano i u realnom vremenu stotinama miliona ljudi. Bez društvenih medija i njihove sposobnosti da promovišu teorije zavere, nema nereda 6. januara na Kapitol Hilu, nema nereda kamiondžija u Otavi, nema nemira 8. januara u Brazilu.
Tehnološke kompanije čak definišu naše identitete. Pitali smo se da li je ljudsko ponašanje prvenstveno rezultat prirode ili negovanja. Ne više. Danas je to priroda, vaspitanje i algoritam. Digitalni poredak postaje ključna odrednica u tome kako živimo, u šta verujemo, šta želimo — i šta radimo
