"ОВАКО НЕШТО ЈОШ НИСМО ИМАЛИ!" Три разлога зашто Америка ускоро неће бити једина суперсила - стварају се НОВЕ "супердржаве"
Ко управља светом? Пре је било лако одговорити на ово питање, пише Фореигн Policy.
Ако имате више од 45 година, одрасли сте у свету којим доминирају две суперсиле. Сједињене Државе и њихови савезници одређивали су правила с једне стране Берлинског зида, док је Совјетски Савез управљао с друге стране. Готово свака друга држава морала је своје политичке, економске и сигурносне системе ускладити с једном или другом страном. Био је то биполарни свет.
Затим, 1991., Совјетски Савез се распао, остављајући Сједињене Државе као једину светску суперсилу. САД је диктирао исходе својом доминантном улогом у међународним организацијама и кориштењем сирове моћи. Био је то униполарни свет.
ЈОШ ЈЕДАН ИСПАД БАЈДЕНА: Говор завршио речима "Боже, чувај краљицу", Американцима ништа није јасно (ВИДЕО)
ОГЛАСИЛЕ СЕ СИРЕНЕ И ПОДИГНУТИ АВИОНИ: Кина и Тајван улазе у војни сукоб?
АМЕРИКА РАСКРИНКАНА? Купује обогаћени уранијум из Русије - плаћа БАСНОСЛОВНЕ цифре
Пре отприлике 15 година свет се поновно променио — и постао јекомпликованији. Сједињене Државе постале су мање заинтересиране да буду светски полицајац, архитект глобалне трговине или утемељитељ глобалних вредности. Друге земље, које су постајале све моћније, биле су све више у могућности игнорисати правила која им се нису свиђала, а повремено су их и саме постављале. То је "Г-Зеро" свет: неполарни свет без глобалних вођа.
Догодиле су се три ствари које су узроковале ову геополитичку рецесију.
Прво, Русија није уведена у међународни поредак који води Запад. Сада већ бивша велика сила у озбиљном опадању, Русија је постала веома љута и Запад види као свог примарног противника на глобалној сцени. Било да већина кривице за то лежи на Сједињеним Државама и њиховим савезницима или на Русији, чињеница је да ту јесмо.
Друго, Кина је уведена у институције под водством САД-а - али под претпоставком да ће Кинези, како буду постајали интегриранији, богатији и моћнији, такође постати више као Американци. Како се испоставило, они су још увијек Кинези – а Сједињене Државе то нису спремне да прихвате.
И треће, Сједињене Државе и њихови савезници игнорисале су десетке милиона властитих грађана који су се осећали заосталима због глобализације. Њихове су притужбе додатно потстакнуте све већом неједнакошћу у приходима и платама, променом демографских података и политика идентитета те поларизацијом због нових медијских технологија. Након деценије бенигног занемаривања, већина тих грађана постала је фундаментално неповерљива према својим владама и самој демократији.
Другачије од свега до сад
Све геополитичке кризе које свакодневно видите у насловима? Рат у Украјини, сукоб око Тајвана, нуклеарне тензије са Ираном и Северном Корејом, да ли је то – 90 одсто њих је производ једне од три наведене ствари.
Међутим, у добру и злу, геополитичке рецесије не трају вечно. А надолазећи глобални поредак је нешто веома, веома различито од онога на шта смо навикли.
Зашто? Зато што више немамо вишедимензионалне суперсиле – као у земљама које имају глобалну моћ у свим доменима. Тако је, Сједињене Државе и Кина данас нису велесиле — барем не на начин на који смо одувек користили тај израз. А ако нема велесила, то значи да нема јединственог глобалног поретка. Уместо тога, оно што данас имамо је вишеструки светски поредак, одвојен, али се преклапа.
Прво, имамо униполарни безбедносни поредак. Сједињене Државе су једина земља која може да шаље војнике, морнаре и војну опрему у сваки кутак света. Нико други није ни близу. Улога Америке у безбедносном поретку данас је важнија — и, заиста, доминантнија — него што је била пре десет година.
Кина убрзано повећава своје војне капацитете у Азији, али нигде другде на значајан начин. Ово изазива све већу забринутост америчких индо-пацифичких савезника, који се сада више него икада ослањају на амерички безбедносни кишобран. Руска инвазија на Украјину је на сличан начин учинила Европу најзависнијом од НАТО-а предвођеног САД у последњих неколико деценија.
Да, Кина, Русија и други имају нуклеарно оружје, али њихова употреба је равна самоубиству. Сједињене Државе су једина светска безбедносна суперсила — и то ће остати најмање наредну деценију.
Али војна моћ не дозвољава Вашингтону да поставља правила за глобалну економију, јер је економски поредак мултиполаран. САД имају снажну и динамичну економију, и даље највећу на свету, али је глобална моћ овде широко подељена.
Упркос свим причама о новом хладном рату, Сједињене Државе и Кина су превише економски међусобно зависне да би се одвојиле једна од друге. Билатерална трговина између њих двоје стално расте, а друге земље желе приступ и америчким снагама и растућем кинеском тржишту (које ће ускоро постати највеће на свету). Не можете имати економски хладни рат ако нема никога вољног да се бори са њим.
У међувремену, Европска унија је највеће јединствено тржиште на свету и у стању је да постави правила и стандарде које Американци, Кинези и други морају да прихвате као цену пословања. Јапан је и даље глобална економска сила, иако једва. Индијска економија убрзано расте, а са њом и утицај на глобалној сцени.
Релативни значај ових и других економија наставиће да се мења у наредној деценији, али оно што је извесно јесте да је глобални економски поредак и да ће остати мултиполарни поредак.
Постоје тензије између безбедности и економског поретка. Сједињене Државе желе да се све више различитих економских сектора дефинише као критичне за националну безбедност и врше притисак на друге земље да ускладе своје политике у складу са тим. Полупроводници, критични минерали и можда ускоро ТикТок. Са своје стране, Кина жели да искористи своју комерцијалну и трговачку моћ да повећа свој дипломатски утицај. Европа, Индија, Јапан и друге земље желе да обезбеде да ни безбедност ни економски поредак не доминирају над другима – и највероватније ће у томе успети.
Трећи ред
То су два светска поретка која већ видимо. Али постоји трећи, брзо еволуирајући поредак који ће ускоро имати већи утицај од осталих: дигитални поредак. Тамо, за разлику од сваког другог геополитичког поретка у прошлости и садашњости, доминантни актери који постављају правила и врше власт нису владе већ технолошке компаније.
Чули сте како су НАТО оружје, обавештајни подаци и обука помогли Украјинцима да бране своју земљу. Али да западне технолошке компаније нису притекле у помоћ у првим данима инвазије — одбијајући руске сајбер нападе и дозвољавајући украјинским лидерима да комуницирају са својим војницима на првим линијама фронта — Русија би Украјину потпуно избацила са интернета за неколико недеља, ефективно окончање рата. Да није било технолошких компанија и њихове моћи у новом дигиталном поретку, украјински председник Володимир Зеленски вероватно данас не би био на власти.
Технолошке компаније одлучују да ли бивши амерички председник Доналд Трамп може да говори нефилтрирано и у реалном времену стотинама милиона људи. Без друштвених медија и њихове способности да промовишу теорије завере, нема нереда 6. јануара на Капитол Хилу, нема нереда камионџија у Отави, нема немира 8. јануара у Бразилу.
Технолошке компаније чак дефинишу наше идентитете. Питали смо се да ли је људско понашање првенствено резултат природе или неговања. Не више. Данас је то природа, васпитање и алгоритам. Дигитални поредак постаје кључна одредница у томе како живимо, у шта верујемо, шта желимо — и шта радимо
