OVIH SEDAM DRŽAVA ĆE ODLUČITI IZBORE U AMERICI: Tesna trka Kamale Haris i Donalda Trampa

Ove "swingstates" ("države ljuljaške", poznate po tome što se nikada sa apsolutnom sigurnoću ne može predvideti na stranu kog kandidata će se "zaljuljati" glasači), poznate i kao "battleground states" ("države bojišta", od eng. battleground - izraz koji se koristi za države u kojima se po pravilu vodi "ljuta bitka" za glasove) su igrale ključne uloge u odlučivanju predsedničkih rezultata 2016. i 2020. godine, a prema nedavnim anketama, verovatno će ponovo igrati važnu ulogu ovog novembra, piše The Week.

Bivši predsednik Donald Tramp pobedio je 2016. godine delom zato što je izgradio "crveni zid" takvih država na Srednjem zapadu, pri čemu su njegove pobede u Mičigenu, Pensilvaniji i Viskonsinu često navođene kao odlučujući faktori u trci. Aktuelni predsednik SAD Džo Bajden uspeo je da pobedi Trampa četiri godine kasnije uglavnom tako što je vratio te države Demokratskoj stranci.

Ove godine, i Tramp i demokratski kandidat, potpredsednica SAD Kamala Haris, moraće da osvoje te države kako bi postali sledeći predsednik. Evo pregleda svih ovih "bojišta" na predsedničkim izborima 2024. godine:

Viskonsin

Američka "zemlja mleka" mogla bi ponovo da napravi značajne rupe u predstojećim izborima, baš kao što je to učinila 2016. i 2020. godine. Verovatno je da će put ka predsedništvu "proći direktno kroz Viskonsin jer bi ova klizna država mogla biti ključna u odlučivanju koja stranka izlazi kao pobednik," izvestio je Spectrum News Milwaukee.

Iako Viskonsin daje samo 10 elektorskih glasova, "mogao bi ponovo biti ključna tačka", rekao je Entoni Čergoski, profesor političkih nauka na Univerzitetu Viskonsin-La Kros. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto je GOP (Grand Old Party, odnosno Velika stara partija, što je nadimak Demokratsek partije, op.aut.) organizovala Republikansku nacionalnu konvenciju baš u Milvokiju.

Demografske promene u blizini velikih gradova u Viskonsinu su primetne, budući da su predgrađa Milvokija "istorijski glasala za republikance, ali su se poslednjih nekoliko godina preokrenula ka demokratama", navodi NPR. Ovo bi mogao da bude odlučujući faktor u državi u kojoj su četiri od poslednjih šest predsedničkih trka odlučene sa manje od 1% razlike u glasovima. Osim toga, "uzbuđenje među lojalnim demokratama koje je Haris izazvala zamenjujući Bajdena oživelo je osnovu stranke u Viskonsinu", naveo je AP, posebno u oblastima gde Haris "mora da postigne velike margine" kako bi sprečila Trampa da preokrene državu u svoju korist.

Mičigen

Mičigen je takođe postao prediktivna država za one koji teže osvajaju Belu kuću — 2016. godine, Hilari Klinton je izgubila "Državu vukova" sa samo dva glasa po manjka biračkom mestu, a kasnije izgubila izbore. Bajden je osvojio 16 elektorskih glasova te države 2020. godine u velikoj meri zbog podrške crnim ljudima u predgrađima Detroita, a sada će Haris pokušati ponovo da osvoji tu demografsku grupu.

Međutim, nedavna anketa WDIV/The Detroit News pokazuje da Tramp tesno vodi u Mičigenu, sa manje od dva procentna poena razlike među kandidatima u onome što The Detroit News opisuje kao "statistički izjednačeno stanje". Kada su u pitanju specifična pitanja, stanovnici Mičigene "tendencijski misle da bi Tramp bolje upravljao američkom ekonomijom, spoljnom politikom i južnom granicom", navodi The Hill, dok većina veruje da bi Haris "bolje obavljala posao u jačanju američke demokratije i da je neko kome mogu više verovati."

Ali, Mičigen je generalno "nagnut više ka demokratama od 2016. godine nego Viskonsin", navodi CNN, iako je "moguće da se taj redosled može promeniti u novembru". Država ima veliku arapsko-američku i muslimansku populaciju, a plan svakog kandidata za rešavanje rata između Izraela i Hamasa može se pokazati kao odlučujući faktor u trci.

Pensilvanija
 

Ključna država koja je obezbedila Bajdenov prag pobede 2020. godine, sa svojih 19 elektorskih glasova Pensilvanije "može ponovo izabrati američkog sledećeg predsednika" ove godine, navodi CNN. Kada je reč o Pensilvaniji, oba kandidata, Tramp i Haris, "moraju da objasne glasačima kako će njihovi životi biti poboljšani njihovim administracijama", rekao je dr Tod Belt, profesor političkog menadžmenta na Univerzitetu Džordž Vašington, za WICU-TV Erie. Oboje kandidata "su govorili o smanjenju cena za kupovinu kuća i u prodavnicama", ali nijedan "nije uradio dobar posao" u objašnjavanju tih ciljeva.

I blizina margine mogla bi se promeniti u bilo kojem trenutku s obzirom na rano stanje trke. Pensilvanija je takođe bila pogođena neosnovanim optužbama za izborne prevare od strane Trampa i njegovog tima pre četiri godine, a neki se brinu da bi sličan scenario mogao da se odigra i ove godine.

Mnogi ljudi koji su radili na izborima tvrde da bi Pensilvanija "trebalo da ažurira svoj vekovni izborni zakon, napravi dugoočekivana prilagođavanja u procesu glasanja putem pošte i ojača sistem protiv lažnih optužbi za prevaru", navodi Spotlight PA. Najmanje četvoro od ovih radnika su rekli tom mediju da su potrebne promene kako bi se "ojačao sistem Pensilvanije protiv besmislenih optužbi za prevaru."

Džordžija
 

Iako tradicionalno republikanska tvrđava, "Država breskvi" prolazi kroz "tranziciju od GOP-ovog uporišta ka premijernom bojištu dok se politički kalendar okreće ka predsedničkim izborima 2024. godine", javlja AP.

AP-ova procena je došla nakon što je demokratski senator Rafael Vornok pobedio na izborima na kraju 2022. godine, učvrstivši Džordžiju sa dva demokratska senatora za uočljiviju budućnost. Međutim, kako AP takođe napominje, Vornokova pobeda "došla je mesec dana nakon što je guverner Brajan Kemp predvodio GOP-ovu generalnu pobedu na državnim ustavnim izborima u Džordžiji."

Kao rezultat toga, Džordžija, kao i Pensilvanija, postaje "kritična tačka 'bojišta' za oboje dok se bore da privuku pažnju glasača u ovom istorijskom izboru", javio je The Guardian. Dok je Bajden gubio podršku od crnih glasača u toj državi, demokrate u Džordžiji su videle "značajan porast popularnosti" pod Harisovom. Međutim, Tramp je još bio ispred nje u nedavnim anketama, i postoji "intenzivna pažnja" demokrata da se smanji ta prednost.

Arizona
Bajdenova pobeda u Arizoni bio je prvi put da je demokrata osvojio tu državu još od bivšeg predsednika Bila Klintona 1996. godine — i tek drugi put da je Arizona prešla u plavu boju (boja američki demokrata, dok  je republikanska crvena, op.aut.) od 1940-ih. Njenih 11 elektorskih glasova će ponovo biti ključan faktor u 2024. godini.

Arizona se posebno može pohvaliti jednim od najvećih kontingenata nezavisnih glasača, što može biti odlučujuće u državi koju je Bajden osvojio sa samo 10.000 glasova razlike 2020. godine. Nezavisni glasači nadmašuju i demokrate i republikance u Arizoni, prema Reutersu. Anketa koju je citirao prošlog leta izvestila je da je "37% nezavisnih glasača na nacionalnom nivou reklo da ih krivični slučajevi protiv Trampa čine manje sklonim da glasaju za njega na predsedničkim izborima."

Dok mnogi nezavisni glasači izgleda nisu doneli konačan stav, drugi "i dalje podržavaju brzu bivšu zvezdu rijaliti šoua, koja bez dokaza tvrdi da je žrtva pravosudnog sistema pristrasnog prema republikancima", navodi je Reuters.

Nevada

Iako Nevada ima samo šest elektorskih glasova, ona bi moglo biti presudna u trci za koju se očekuje da će biti izuzetno tesna. Tako je bilo i 2020. godine, kada je Bajden pobedio u toj državi sa samo 3% procentnih poena razlike.

Dok veći deo ruralne Nevade ostaje republikanski, Las Vegas i Rino i dalje su uporišta Demokratske stranke. Međutim, bivši guverner Nevade Steve Sisolak (demokrata) "je takođe bio jedini aktuelni demokratski guverner koji je izgubio 2022. godine", javlja Nevada Current. Ovo je delimično zato što je Sisolak "propustio brojne prilike da optuži svog republikanskog protivnika, Džoa Lombarda, za Trampa i 'Trampizam'", dodaje Current.

Ko će da pobedi u Nevadi može zavisiti od narativa koji se stvara u "Srebrnoj državi". I pored bliskosti kandidata u anketama, koje su i dalje unutar margine greške, Nevada je često politička enigma: ta savezna država je glasala za demokratskog kandidata za predsednika u poslednja četiri izborna ciklusa, ali je imala samo jednog demokratskog guvernera od 1999. godine.

Severna Karolina

Severna Karolina je "iznenada postala ključna 'swing' država" (swing states, fraza koja se koristi za američke savezne države u kojima se ne može sa sigurnošći reći za koga će glasati, op.aut.) sa ulaskom Haris u trku, navodi Forbes. Elektorski glasovi "Tar Heel State" (Država smole) su sada pokazali da su neizvesniji nego što se očekivalo, a Haris "bi mogla postati samo drugi demokratski predsednički kandidat koji je pobedio u Severnoj Karolini za više od 40 godina."

Demografski profil Severne Karoline kao etnički raznolike i suburbane države izgleda slično drugim bivšim republikanskim državama "Sunčanog pojasa" (Sun Belt - izraz koji se koristi za opisivanje regiona u SAD koji obuhvata Floridu, Džordžiju, Teksas, Arizonu i Kaliforniju, koje su poznate po toploj klimi, rastućim ekonomijama i brzim demografskim promenama, op.aut.), koje su demokrate preokrenule tokom poslednjih nekoliko ciklusa, navodi Cook Political Report. Ali dok država "izgleda konkurentnija nego ikada", prema Cook-u, neodlučni glasači "sada su najveći glasački blok u Severnoj Karolini", javlja WFAE Charlotte. Osim toga, "broj registrovanih demokrata opada, a broj registrovanih republikanaca raste", što znači da Tramp verovatno i dalje ima prednost u toj državi.