OVO ĆE DA OŽIVI LJUDSKU VRSTU KADA IZUMREMO: Naš genom sačuvan je u neuništivom "5D memorijskom kristalu" - Osiguran nastavak ČOVEČANSTVA
Naučnici su po prvi put sačuvali kopiju genetskog plana čovečanstva unutar skoro neuništivog “5D memorijskog kristala” – novog formata za skladištenje podataka koji bi mogao da čuva vredne informacije milijardama godina – čak potencijalno do kraja vremena.
Istraživači veruju da bi se vremenska DNK kapsula mogla koristiti za oživljavanje naše vrste dugo nakon što izumremo. Ali, ne misle svi isto.
Kristal veličine novčića, koji su razvili istraživači Univerziteta Sautempton u Engleskoj, napravljen je od sintetičkog materijala koji oponaša svojstva topljenog kvarca – stakla napravljenog od skoro čistog silicijum-dioksida koji je jedan od termički i hemijski najstabilnijih materijala ikad otkrivenih, piše “Lajv sajens”.
Tim je prvi put predstavio kristal 2014. i on je od tada ostao “najizdržljiviji materijal za skladištenje podataka” na planeti, prema Ginisovoj knjizi rekorda.
"Kristal bi mogao da nadživi Zemlju"
Većina formata za skladištenje podataka koji se danas koriste degradira tokom vremena. Ali, istraživači predviđaju da bi kristali mogli da ostanu stabilni na sobnoj temperaturi 300 triliona godina, što je duže nego što većina teorija predviđa da će univerzum trajati. Čak i na višim temperaturama do 190 stepeni Celzijusa materijal bi mogao da ostane netaknut do 13,8 milijardi godina, što je otprilike isto doba kao univerzuma sada.
Bilo kako bilo, kristal bi potencijalno mogao da nadživi Zemlju, koju će uništiti Sunce za oko pet milijardi godina.
Kristali mogu da prežive na temperaturama od oko 1.000 stepeni Celzijusa ili ispod nule. Takođe mogu da izdrže sile od do 10 tona po kvadratnom centimetru – što je otprilike ekvivalentno težini dva afrička slona – kao i dugo izlaganje kosmičkom zračenju, što znači da bi mogli da prežive dugo putovanje kroz svemir, naveli su istraživači u saopštenju.
Transkribovanje podataka na nano čvorove
Da bi sačuvali informacije unutar kristala, istraživači koriste lasere da transkribuju podatke na milione čvorova širine 20 nanometara, složenih u petodimenzionalnu matricu koja sadrži “dve optičke dimenzije i tri prostorne koordinate”, navode istraživači.
Kako navodi “Lajv sajens”, istraživači su to prvi put postigli 2016, kad su transkribovali kopije poznatih tekstova - poput Magna karte (Velike povelje slobode), Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i Bibliju kralja Džejmsa – na kristale. Najveći kristali mogu da uskladište do 360 terabajta podataka, što je 5.000 puta više od tipičnog “ajfona”.
Istraživači veruju da bi se vremenska DNK kapsula mogla koristiti za oživljavanje naše vrste dugo nakon što izumremo. Ali, ne misle svi isto.
Kristal veličine novčića, koji su razvili istraživači Univerziteta Sautempton u Engleskoj, napravljen je od sintetičkog materijala koji oponaša svojstva topljenog kvarca – stakla napravljenog od skoro čistog silicijum-dioksida koji je jedan od termički i hemijski najstabilnijih materijala ikad otkrivenih, piše “Lajv sajens”.
Tim je prvi put predstavio kristal 2014. i on je od tada ostao “najizdržljiviji materijal za skladištenje podataka” na planeti, prema Ginisovoj knjizi rekorda.
"Kristal bi mogao da nadživi Zemlju"
Većina formata za skladištenje podataka koji se danas koriste degradira tokom vremena. Ali, istraživači predviđaju da bi kristali mogli da ostanu stabilni na sobnoj temperaturi 300 triliona godina, što je duže nego što većina teorija predviđa da će univerzum trajati. Čak i na višim temperaturama do 190 stepeni Celzijusa materijal bi mogao da ostane netaknut do 13,8 milijardi godina, što je otprilike isto doba kao univerzuma sada.
Bilo kako bilo, kristal bi potencijalno mogao da nadživi Zemlju, koju će uništiti Sunce za oko pet milijardi godina.
Kristali mogu da prežive na temperaturama od oko 1.000 stepeni Celzijusa ili ispod nule. Takođe mogu da izdrže sile od do 10 tona po kvadratnom centimetru – što je otprilike ekvivalentno težini dva afrička slona – kao i dugo izlaganje kosmičkom zračenju, što znači da bi mogli da prežive dugo putovanje kroz svemir, naveli su istraživači u saopštenju.
Transkribovanje podataka na nano čvorove
Da bi sačuvali informacije unutar kristala, istraživači koriste lasere da transkribuju podatke na milione čvorova širine 20 nanometara, složenih u petodimenzionalnu matricu koja sadrži “dve optičke dimenzije i tri prostorne koordinate”, navode istraživači.
Kako navodi “Lajv sajens”, istraživači su to prvi put postigli 2016, kad su transkribovali kopije poznatih tekstova - poput Magna karte (Velike povelje slobode), Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i Bibliju kralja Džejmsa – na kristale. Najveći kristali mogu da uskladište do 360 terabajta podataka, što je 5.000 puta više od tipičnog “ajfona”.
U ovom slučaju, tim je ispisao čitav ljudski genom koristeći četiri slova koja predstavljaju nukleotide ili baze DNK: adenin (A), citozin (C), guanin (G) i timin (F). Čitav genom je dug oko tri milijarde slova, prema američkom Nacionalnom istraživačkom institutu za ljudski genom.
Kristal će biti smešten u zbirci “Sećanje čovečanstva” (MOM) duboko u napuštenom rudniku soli u Halštatu u Nemačkoj. Istraživači kažu da bi on “mogao da pruži nacrt za vraćanje čovečanstva iz izumiranja hiljadama, milionima ili čak milijardama godina u budućnosti”.
Da li će biti moguće oživeti vrstu uz pomoć kristala
Kako ukazuje “Lajv sajens”, trenutno nije moguće oživeti vrstu zasnovano samo na jednom genomu. Ali, tim veruje da bi buduća napredna civilizacija - koja je ili evoluirala od ljudi ili potiče iz vanzemaljskog sveta – mogla da poseduje neophodno znanje i tehnologiju da to ostvari.
Kristal takođe uključuje male vizuelne dijagrame struktura nukleotida, oblik dvostruke spirale DNK i atomsku strukturu elemenata ključnih za život, poput ugljenika, kiseonika i azota. Istraživači se nadaju da će ti vizuelni tragovi otkriti svrhu kristala onome ko ih pronađe jednom kad nas više ne bude.
Međutim, drugi istraživači nisu ubeđeni da bi buduća civilizacija mogla da oživi čovečanstvo iz ovog kristala. Tomas Hajnis, istraživač i stručnjak za skladištenje DNK na Kraljevskom koledžu London, rekao je CNN-u da je malo verovatno da bi neko ko nađe čip instinktivno znao čemu služi ili mogao da ga pročita.
- Jedva mogu da povežem svoj 10-godišnji “ajpod” i slušam šta sam onda slušao – rekao je on.
Druge upotrebe
Ali, možda postoje druge upotrebe za ove genetske memorijske čipove.
Piter Kazanski, profesor optoelektronike na Univerzitetu Sautempton, naveo je u saopštenju da ova tehnologija takođe “otvara mogućnosti za druge istraživače da izgrade večno skladište genomskih informacija iz kojeg bi se kompleksni organizmi poput biljaka i životinja mogli da se obnove ako nauka u budućnosti to dozvoli”.
Istraživači su dodali da bi ovo moglo da pomogne u očuvanju DNK vrsta kojima preti izumiranje zbog klimatskih promena i drugih aktivnosti povezanih sa ljudima.
