ОВО ЋЕ ДА ОЖИВИ ЉУДСКУ ВРСТУ КАДА ИЗУМРЕМО: Наш геном сачуван је у неуништивом "5Д меморијском кристалу" - Осигуран наставак ЧОВЕЧАНСТВА

Истраживачи верују да би се временска ДНК капсула могла користити за оживљавање наше врсте дуго након што изумремо. Али, не мисле сви исто.

Кристал величине новчића, који су развили истраживачи Универзитета Саутемптон у Енглеској, направљен је од синтетичког материјала који опонаша својства топљеног кварца – стакла направљеног од скоро чистог силицијум-диоксида који је један од термички и хемијски најстабилнијих материјала икад откривених, пише “Лајв сајенс”.

Тим је први пут представио кристал 2014. и он је од тада остао “најиздржљивији материјал за складиштење података” на планети, према Гинисовој књизи рекорда.

"Кристал би могао да надживи Земљу"

Већина формата за складиштење података који се данас користе деградира током времена. Али, истраживачи предвиђају да би кристали могли да остану стабилни на собној температури 300 трилиона година, што је дуже него што већина теорија предвиђа да ће универзум трајати. Чак и на вишим температурама до 190 степени Целзијуса материјал би могао да остане нетакнут до 13,8 милијарди година, што је отприлике исто доба као универзума сада.

Било како било, кристал би потенцијално могао да надживи Земљу, коју ће уништити Сунце за око пет милијарди година.

Кристали могу да преживе на температурама од око 1.000 степени Целзијуса или испод нуле. Такође могу да издрже силе од до 10 тона по квадратном центиметру – што је отприлике еквивалентно тежини два афричка слона – као и дуго излагање космичком зрачењу, што значи да би могли да преживе дуго путовање кроз свемир, навели су истраживачи у саопштењу.

Транскрибовање података на нано чворове

Да би сачували информације унутар кристала, истраживачи користе ласере да транскрибују податке на милионе чворова ширине 20 нанометара, сложених у петодимензионалну матрицу која садржи “две оптичке димензије и три просторне координате”, наводе истраживачи.

Како наводи “Лајв сајенс”, истраживачи су то први пут постигли 2016, кад су транскрибовали копије познатих текстова - попут Магна карте (Велике повеље слободе), Универзалне декларације о људским правима и Библију краља Џејмса – на кристале. Највећи кристали могу да ускладиште до 360 терабајта података, што је 5.000 пута више од типичног “ајфона”.

Истраживачи верују да би се временска ДНК капсула могла користити за оживљавање наше врсте дуго након што изумремо. Али, не мисле сви исто.

Кристал величине новчића, који су развили истраживачи Универзитета Саутемптон у Енглеској, направљен је од синтетичког материјала који опонаша својства топљеног кварца – стакла направљеног од скоро чистог силицијум-диоксида који је један од термички и хемијски најстабилнијих материјала икад откривених, пише “Лајв сајенс”.

Тим је први пут представио кристал 2014. и он је од тада остао “најиздржљивији материјал за складиштење података” на планети, према Гинисовој књизи рекорда.

"Кристал би могао да надживи Земљу"

Већина формата за складиштење података који се данас користе деградира током времена. Али, истраживачи предвиђају да би кристали могли да остану стабилни на собној температури 300 трилиона година, што је дуже него што већина теорија предвиђа да ће универзум трајати. Чак и на вишим температурама до 190 степени Целзијуса материјал би могао да остане нетакнут до 13,8 милијарди година, што је отприлике исто доба као универзума сада.

Било како било, кристал би потенцијално могао да надживи Земљу, коју ће уништити Сунце за око пет милијарди година.

Кристали могу да преживе на температурама од око 1.000 степени Целзијуса или испод нуле. Такође могу да издрже силе од до 10 тона по квадратном центиметру – што је отприлике еквивалентно тежини два афричка слона – као и дуго излагање космичком зрачењу, што значи да би могли да преживе дуго путовање кроз свемир, навели су истраживачи у саопштењу.

Транскрибовање података на нано чворове

Да би сачували информације унутар кристала, истраживачи користе ласере да транскрибују податке на милионе чворова ширине 20 нанометара, сложених у петодимензионалну матрицу која садржи “две оптичке димензије и три просторне координате”, наводе истраживачи.

Како наводи “Лајв сајенс”, истраживачи су то први пут постигли 2016, кад су транскрибовали копије познатих текстова - попут Магна карте (Велике повеље слободе), Универзалне декларације о људским правима и Библију краља Џејмса – на кристале. Највећи кристали могу да ускладиште до 360 терабајта података, што је 5.000 пута више од типичног “ајфона”.

У овом случају, тим је исписао читав људски геном користећи четири слова која представљају нуклеотиде или базе ДНК: аденин (А), цитозин (Ц), гуанин (Г) и тимин (Ф). Читав геном је дуг око три милијарде слова, према америчком Националном истраживачком институту за људски геном.

Кристал ће бити смештен у збирци “Сећање човечанства” (МОМ) дубоко у напуштеном руднику соли у Халштату у Немачкој. Истраживачи кажу да би он “могао да пружи нацрт за враћање човечанства из изумирања хиљадама, милионима или чак милијардама година у будућности”.

Да ли ће бити могуће оживети врсту уз помоћ кристала

Како указује “Лајв сајенс”, тренутно није могуће оживети врсту засновано само на једном геному. Али, тим верује да би будућа напредна цивилизација - која је или еволуирала од људи или потиче из ванземаљског света – могла да поседује неопходно знање и технологију да то оствари.

Кристал такође укључује мале визуелне дијаграме структура нуклеотида, облик двоструке спирале ДНК и атомску структуру елемената кључних за живот, попут угљеника, кисеоника и азота. Истраживачи се надају да ће ти визуелни трагови открити сврху кристала ономе ко их пронађе једном кад нас више не буде.

Међутим, други истраживачи нису убеђени да би будућа цивилизација могла да оживи човечанство из овог кристала. Томас Хајнис, истраживач и стручњак за складиштење ДНК на Краљевском колеџу Лондон, рекао је CNN-u да је мало вероватно да би неко ко нађе чип инстинктивно знао чему служи или могао да га прочита.

- Једва могу да повежем свој 10-годишњи “ајпод” и слушам шта сам онда слушао – рекао је он.

Друге употребе

Али, можда постоје друге употребе за ове генетске меморијске чипове.

Питер Казански, професор оптоелектронике на Универзитету Саутемптон, навео је у саопштењу да ова технологија такође “отвара могућности за друге истраживаче да изграде вечно складиште геномских информација из којег би се комплексни организми попут биљака и животиња могли да се обнове ако наука у будућности то дозволи”.

Истраживачи су додали да би ово могло да помогне у очувању ДНК врста којима прети изумирање због климатских промена и других активности повезаних са људима.