OVO JE PRESUDNO ZA AMERIČKE IZBORE: Da li je Trampov najveći adut zapravo njegov "kamen spoticanja" u trci za predsednika?

Mediji, koji su u američkoj politici generalno mnogo skloniji demokratama nego republikancima (Foks njuz je jedini veliki TV kanal na strani republikanaca), jedva su dočekali da započnu još jedan narativ jer je priča o pokušaju atentata na Trampa bila svakako u Trampovim rukama. Međutim, nakon Bajdenove ostavke, sav fokus se pomerio na njegovu potpredsednicu Kamalu Haris, koju je otvoreno podržao kao kandidata demokrata. Haris još uvek nije zvanično demokratski kandidat, ali sve ukazuje da će to biti kada se Demokratska nacionalna konvencija održi sredinom sledećeg meseca.

Tramp je veoma optimistično rekao da mu je drago što je Harisova izabrana jer će nju biti „još lakše pobediti” od Džoa Bajdena. Da li je zaista tako? Jer već tamo vidimo da Tramp daje izjave koje jednostavno nisu u skladu sa realnošću. Da, možda bi je pobedio lakše nego Bajden da je Bajden ostao u bar donekle „optimalnom“ stanju, ali da kaže da će mu biti lakše protiv Kamale Haris nego protiv Džoa Bajdena, koji je zapravo u gotovo potpunom kognitivnom poremećaju , pokazuje da Tramp ili nije dobro shvatio šta se tačno dešava ili je pokušao da iskoristi ovo samopouzdanje da prikrije neke od svojih strahova.

Hajde da pogledamo početak ankete. Haris se definitivno približava Trampu. Kada se uzmu u obzir sve glavne ankete, Tramp je i dalje u prednosti, ali to nije veliko vođstvo – ukupno 1,9 odsto.

Jasno je da su to brojke koje će se sigurno menjati do predsedničkih izbora, do kojih je još 97 dana. Međutim, već sada možemo dati neke projekcije.

Ovo bi mogli biti izbori na kojima će pobediti umerenija strana. Jasno, čim se pomene „uzdržanost“, asocijacija na to nikako nije Donald Tramp, iako ovde sigurno imamo dve opcije koje mogu da se itekako potkopaju ako odu u svoju krajnost.

Počnimo sa Trampom. Posle pokušaja atentata, koji se dogodio usred katastrofalne debate o Bajdenu, Tramp je zapravo imao ogromnu priliku da preuzme snažno vođstvo, možda nedostižno do izbora. Jer kada mu je metak okrznuo uvo, bez obzira na identitet počinioca koji je ubrzo otkriven, mnogi su zaključili da pokušavaju da ga eliminišu zbog činjenice da je odjednom postao previše moćan. Mnogi Amerikanci su u tome videli autentičnost, nešto što hronično nedostaje u politici, i odmah su postali spremniji da glasaju za njega.

Sam Tramp je tada, neposredno posle atentata, rekao da sada na neke stvari gleda drugačije i da je odlučio da svoju konfrontacionu poruku prilagodi nečemu što odražava jedinstvo, potrebu da se izbegne dalja eskalacija u američkom društvu. To je bilo neposredno pre Republičke nacionalne konvencije, tokom koje je trebalo da bude potvrđen kao zvanični kandidat stranke. Ali nikada nismo čuli Trampa da to kaže, samo smo dobili pisanu poruku na njegovoj društvenoj mreži. Dakle, postoji vrlo konkretna verovatnoća da je on možda odobrio tu poruku, ali da ju je sastavio PR tim njegove kampanje, koji je dobro prepoznao da je sada trenutak za tako nešto i da Tramp može veoma dobro da kapitalizuje trenutna emocija.

Problem je što Tramp to uopšte nije uradio. Činilo se da je njegov govor na konvenciji tako počeo, a onda je „skliznuo“ nazad u tipični trampizam. Kao da sam Donald Tramp ne veruje svojim PR savetnicima i misli da zna bolje od njih. U stvari, on verovatno zna bolje od njih, jer se ne može poreći da je pobedio na izborima 2016. godine, tako što je prošao protiv svih pravila i prepoznao „puls” američkog naroda bolje od skoro svih „stručnjaka”.

Ali u ovom nastojanju da sve uradi sam, možda je napravio jednu grešku, a ta greška bi se mogla nazvati JD Vance. Naime, u ovoj fazi kampanje, kada su tri ključna dramatična događaja iza nas (Bajdenova loša debata, pokušaj atentata na Trampa i uspon Kamale Haris), upravo Trampov izbor kao potencijalnog potpredsednika izaziva najviše debate, i to sa obe strane. Istaknute Trampove pristalice ne kriju da su zabrinute zbog izbora Vensa. Neki od njih su u početku podržavali Trampov izbor, ali im je brzo postalo jasno da Vens može da bude mnogo veća težina nego doprinos.

Mnogo je faktora koji Trampu ne idu u prilog. Pre svega, sve češće se pojavljuju stari (zapravo ne tako stari, par godina) intervjui i poruke u kojima Džej Di Vens ili govori direktno protiv Trampa ili pokazuje radikalno drugačije poglede na svet, štaviše, mogao bi se čak opisati kao liberal (u to se svakako uklapa njegov dugogodišnji, kvalitetan prijateljski odnos sa transrodnom osobom). Ali onda je, očigledno misleći da će tako ići bolje za njegov politički put, napravio veliki zaokret i postao prvo konzervativac, a zatim vatreni pristalica Trampa, iako ga je prethodno oštro kritikovao (pročitajte još: Fenomen Džej D. Vensa i glavni karika američkog zaokreta: Tramp je nazvao „američkim Hitlerom“, sada je njegov zamenik, ali ovo jeste mnogo veći od oportunizma uspešne sirotinje iz rđavog pojasa – tiče se Ukrajine, Rusije i republičke transformacije).

Ali postoji jedna velika razlika između Trampa i Vensa, a tiče se napada na njih. Naime, mediji su do sada shvatili da se Tramp jednostavno ne može srušiti, on je, kako reče jedan politički komentator, kao „čudovište od blata“, koliko god blata na njega bačeno, on samo postaje sve veći i moćniji. U to smo se mnogo puta uverili. Svaka kritika na račun Trampa nekako se ispostavi da... ojača Trampa! Zapravo, sve što su demokrate i njihove pristalice organizovale protiv njega, svi sudski procesi, svi medijski napisi, sve je na kraju dobro došlo i još više povećalo njegovu popularnost. U tom smislu, Donald Tramp je svakako fenomen koji se retko viđa.

Ali Džej Di Vens nije Donald Tramp.

Kada je pre izvesnog vremena rekao da Demokratsku stranku vode „vlasnici mačaka bez dece“, odmah mu je udarilo u glavu i mediji mu sada neće dati ni milimetar prostora za disanje. Sulud komentar bi Trampa mogao koštati oko 22 miliona potencijalnih glasova.

Vens je pokušao nekako da se izvuče, ali sve zvuči nespretno.

On je prošle nedelje rekao da je njegov komentar bio sarkastičan iako nije odustao od kritike demokratskih lidera koji su odlučili da nemaju decu.

U intervjuu sa Megin Keli, senator iz Ohaja je rekao da je to „sarkastičan komentar“ i da se „ljudi fokusiraju na sarkazam, a ne na sadržaj“.

- Jednostavna poenta koju sam rekao je da imati decu - postati otac, postati majka -zaista mislim da to menja vašu perspektivu na prilično dubok način. Ovde se ne radi o kritikovanju ljudi koji nisu imali decu iz raznih razloga. Ovde se radi o kritikovanju Demokratske stranke jer je postala antiporodica i antideca - rekao je on.

Ovo je tek početak. Prodemokratski mediji su sada otkrili da je Vens Trampova slaba tačka i pokušaće da ga udare preko te linije što je više moguće.

Tramp je pokušao da ga donekle izvuče, sebe i njega.

Vens voli svoju porodicu i nema ništa loše u tome da to kaže“, rekao je Tramp, ali je istovremeno rekao da, sa svoje strane, smatra da je imati decu „jednako dobro“ kao i imati porodicu.

"Poznajem toliko ljudi. Nikada nisu upoznali pravu osobu, muškarca ili ženu... jednostavno nikada nisu upoznali pravu osobu", rekao je Tramp voditeljki Foks njuza Lori Ingrem u intervjuu u ponedeljak uveče. "Oni su neverovatni. Oni su jednako dobri kao i svi koji imaju divnu porodicu. Što se tiče Vensa, on voli svoju porodicu", nastavio je Tramp.

- Mislim da mnogi ljudi vole porodicu. I ponekad to ne uspije. I znaš zašto... ne upoznaš pravu osobu ili ne upoznaš nijednog, ali si jednako dobar - u mnogim slučajevima ... i mnogo bolje od ljudi koji su u porodičnoj situaciji -  rekao je Tramp.

Ali zašto je Tramp izabrao čoveka koji može da potkopa njegove prilično solidne šanse za pobedu? Postoji jasan argument. Odabravši Džej Di Vensa, Tramp je pokušao da izbegne da njegova stranka ili „duboka država“ ponovo postavi potpredsednika koji bi bio kandidat establišmenta kao što je bio Majk Pens. Naravno, posle atentata bi bilo posebno opasno da Tramp uđe u Belu kuću sa proestablišmentskim kandidatom, jer bi to moglo da ga ponovo stavi pred metak da bi „njihov” čovek postao instant predsednik. Neki će reći da je ovo teorija zavere, što svakako jeste, ali trenutna američka politika je puna zavera.

A šta je sa Kamalom Haris i svim tvrdnjama da je ona jako loš kandidat za Demokratsku stranku jer su njeni dosadašnji nastupi pokazali da je veoma nesuvisla u svojim govorima? Da, to je tačno, ali Demokratska stranka može dobro da zamaskira njene slabosti, pre svega tako što će do novembra govoriti samo pred bogohulnicima.

Jer niko ne treba da gaji iluzije, ovi izbori će se svesti na maksimalnu američku „šou” a minimum na same političke pozicije. Dovoljno je pogledati zvanični sajt Kamale Haris – na njemu su građani na nekoliko mesta pozvani da doniraju za njenu kampanju, ali bukvalno nigde ništa ne piše o njenoj politici, o tome šta ona predstavlja u političkom smislu. Očigledno, to je postalo nešto nebitno.

Demokrate, s druge strane, mogu sami sebe da potkopaju ako počnu da govore o temama koje prosečni birači smatraju radikalnim. Ali ako uspeju da ćute do novembra o „budnim” temama koje odbijaju birače, mogu da preteknu Trampa, kojeg će, čini se, teže suzdržati, a pritom je tu i Džej Di Vens koji imao samo jedan posao u kampanji, ne odmarajte se, ali izgleda ni on ne funkcioniše adekvatno.

Srbija Danas/Advance.hr