ОВО ЈЕ ПРЕСУДНО ЗА АМЕРИЧКЕ ИЗБОРЕ: Да ли је Трампов највећи адут заправо његов "камен спотицања" у трци за председника?

Медији, који су у америчкој политици генерално много склонији демократама него републиканцима (Фокс њуз је једини велики ТВ канал на страни републиканаца), једва су дочекали да започну још један наратив јер је прича о покушају атентата на Трампа била свакако у Трамповим рукама. Међутим, након Бајденове оставке, сав фокус се померио на његову потпредседницу Камалу Харис, коју је отворено подржао као кандидата демократа. Харис још увек није званично демократски кандидат, али све указује да ће то бити када се Демократска национална конвенција одржи средином следећег месеца.

Трамп је веома оптимистично рекао да му је драго што је Харисова изабрана јер ће њу бити „још лакше победити” од Џоа Бајдена. Да ли је заиста тако? Јер већ тамо видимо да Трамп даје изјаве које једноставно нису у складу са реалношћу. Да, можда би је победио лакше него Бајден да је Бајден остао у бар донекле „оптималном“ стању, али да каже да ће му бити лакше против Камале Харис него против Џоа Бајдена, који је заправо у готово потпуном когнитивном поремећају , показује да Трамп или није добро схватио шта се тачно дешава или је покушао да искористи ово самопоуздање да прикрије неке од својих страхова.

Хајде да погледамо почетак анкете. Харис се дефинитивно приближава Трампу. Када се узму у обзир све главне анкете, Трамп је и даље у предности, али то није велико вођство – укупно 1,9 одсто.

Јасно је да су то бројке које ће се сигурно мењати до председничких избора, до којих је још 97 дана. Међутим, већ сада можемо дати неке пројекције.

Ово би могли бити избори на којима ће победити умеренија страна. Јасно, чим се помене „уздржаност“, асоцијација на то никако није Доналд Трамп, иако овде сигурно имамо две опције које могу да се итекако поткопају ако оду у своју крајност.

Почнимо са Трампом. После покушаја атентата, који се догодио усред катастрофалне дебате о Бајдену, Трамп је заправо имао огромну прилику да преузме снажно вођство, можда недостижно до избора. Јер када му је метак окрзнуо уво, без обзира на идентитет починиоца који је убрзо откривен, многи су закључили да покушавају да га елиминишу због чињенице да је одједном постао превише моћан. Многи Американци су у томе видели аутентичност, нешто што хронично недостаје у политици, и одмах су постали спремнији да гласају за њега.

Сам Трамп је тада, непосредно после атентата, рекао да сада на неке ствари гледа другачије и да је одлучио да своју конфронтациону поруку прилагоди нечему што одражава јединство, потребу да се избегне даља ескалација у америчком друштву. То је било непосредно пре Републичке националне конвенције, током које је требало да буде потврђен као званични кандидат странке. Али никада нисмо чули Трампа да то каже, само смо добили писану поруку на његовој друштвеној мрежи. Дакле, постоји врло конкретна вероватноћа да је он можда одобрио ту поруку, али да ју је саставио ПР тим његове кампање, који је добро препознао да је сада тренутак за тако нешто и да Трамп може веома добро да капитализује тренутна емоција.

Проблем је што Трамп то уопште није урадио. Чинило се да је његов говор на конвенцији тако почео, а онда је „склизнуо“ назад у типични трампизам. Као да сам Доналд Трамп не верује својим ПР саветницима и мисли да зна боље од њих. У ствари, он вероватно зна боље од њих, јер се не може порећи да је победио на изборима 2016. године, тако што је прошао против свих правила и препознао „пулс” америчког народа боље од скоро свих „стручњака”.

Али у овом настојању да све уради сам, можда је направио једну грешку, а та грешка би се могла назвати ЈД Ванце. Наиме, у овој фази кампање, када су три кључна драматична догађаја иза нас (Бајденова лоша дебата, покушај атентата на Трампа и успон Камале Харис), управо Трампов избор као потенцијалног потпредседника изазива највише дебате, и то са обе стране. Истакнуте Трампове присталице не крију да су забринуте због избора Венса. Неки од њих су у почетку подржавали Трампов избор, али им је брзо постало јасно да Венс може да буде много већа тежина него допринос.

Много је фактора који Трампу не иду у прилог. Пре свега, све чешће се појављују стари (заправо не тако стари, пар година) интервјуи и поруке у којима Џеј Ди Венс или говори директно против Трампа или показује радикално другачије погледе на свет, штавише, могао би се чак описати као либерал (у то се свакако уклапа његов дугогодишњи, квалитетан пријатељски однос са трансродном особом). Али онда је, очигледно мислећи да ће тако ићи боље за његов политички пут, направио велики заокрет и постао прво конзервативац, а затим ватрени присталица Трампа, иако га је претходно оштро критиковао (прочитајте још: Феномен Џеј Д. Венса и главни карика америчког заокрета: Трамп је назвао „америчким Хитлером“, сада је његов заменик, али ово јесте много већи од опортунизма успешне сиротиње из рђавог појаса – тиче се Украјине, Русије и републичке трансформације).

Али постоји једна велика разлика између Трампа и Венса, а тиче се напада на њих. Наиме, медији су до сада схватили да се Трамп једноставно не може срушити, он је, како рече један политички коментатор, као „чудовиште од блата“, колико год блата на њега бачено, он само постаје све већи и моћнији. У то смо се много пута уверили. Свака критика на рачун Трампа некако се испостави да... ојача Трампа! Заправо, све што су демократе и њихове присталице организовале против њега, сви судски процеси, сви медијски написи, све је на крају добро дошло и још више повећало његову популарност. У том смислу, Доналд Трамп је свакако феномен који се ретко виђа.

Али Џеј Ди Венс није Доналд Трамп.

Када је пре извесног времена рекао да Демократску странку воде „власници мачака без деце“, одмах му је ударило у главу и медији му сада неће дати ни милиметар простора за дисање. Сулуд коментар би Трампа могао коштати око 22 милиона потенцијалних гласова.

Венс је покушао некако да се извуче, али све звучи неспретно.

Он је прошле недеље рекао да је његов коментар био саркастичан иако није одустао од критике демократских лидера који су одлучили да немају децу.

У интервјуу са Мегин Кели, сенатор из Охаја је рекао да је то „саркастичан коментар“ и да се „људи фокусирају на сарказам, а не на садржај“.

- Једноставна поента коју сам рекао је да имати децу - постати отац, постати мајка -заиста мислим да то мења вашу перспективу на прилично дубок начин. Овде се не ради о критиковању људи који нису имали децу из разних разлога. Овде се ради о критиковању Демократске странке јер је постала антипородица и антидеца - рекао је он.

Ово је тек почетак. Продемократски медији су сада открили да је Венс Трампова слаба тачка и покушаће да га ударе преко те линије што је више могуће.

Трамп је покушао да га донекле извуче, себе и њега.

Венс воли своју породицу и нема ништа лоше у томе да то каже“, рекао је Трамп, али је истовремено рекао да, са своје стране, сматра да је имати децу „једнако добро“ као и имати породицу.

"Познајем толико људи. Никада нису упознали праву особу, мушкарца или жену... једноставно никада нису упознали праву особу", рекао је Трамп водитељки Фокс њуза Лори Ингрем у интервјуу у понедељак увече. "Они су невероватни. Они су једнако добри као и сви који имају дивну породицу. Што се тиче Венса, он воли своју породицу", наставио је Трамп.

- Мислим да многи људи воле породицу. И понекад то не успије. И знаш зашто... не упознаш праву особу или не упознаш ниједног, али си једнако добар - у многим случајевима ... и много боље од људи који су у породичној ситуацији -  рекао је Трамп.

Али зашто је Трамп изабрао човека који може да поткопа његове прилично солидне шансе за победу? Постоји јасан аргумент. Одабравши Џеј Ди Венса, Трамп је покушао да избегне да његова странка или „дубока држава“ поново постави потпредседника који би био кандидат естаблишмента као што је био Мајк Пенс. Наравно, после атентата би било посебно опасно да Трамп уђе у Белу кућу са проестаблишментским кандидатом, јер би то могло да га поново стави пред метак да би „њихов” човек постао инстант председник. Неки ће рећи да је ово теорија завере, што свакако јесте, али тренутна америчка политика је пуна завера.

А шта је са Камалом Харис и свим тврдњама да је она јако лош кандидат за Демократску странку јер су њени досадашњи наступи показали да је веома несувисла у својим говорима? Да, то је тачно, али Демократска странка може добро да замаскира њене слабости, пре свега тако што ће до новембра говорити само пред богохулницима.

Јер нико не треба да гаји илузије, ови избори ће се свести на максималну америчку „шоу” а минимум на саме политичке позиције. Довољно је погледати званични сајт Камале Харис – на њему су грађани на неколико места позвани да донирају за њену кампању, али буквално нигде ништа не пише о њеној политици, о томе шта она представља у политичком смислу. Очигледно, то је постало нешто небитно.

Демократе, с друге стране, могу сами себе да поткопају ако почну да говоре о темама које просечни бирачи сматрају радикалним. Али ако успеју да ћуте до новембра о „будним” темама које одбијају бираче, могу да претекну Трампа, којег ће, чини се, теже суздржати, а притом је ту и Џеј Ди Венс који имао само један посао у кампањи, не одмарајте се, али изгледа ни он не функционише адекватно.

Србија Данас/Адванце.хр