OVO JE TAKTIKA DEMOKRATA NA IZBORIMA Bajden će biti "heroj", a Kamala "spasilac" - Tramp i Republikanci zbijaju redove i spremaju "odmazdu"

 Američka demokratska partija ima pred sobom veliki broj pitanja na koja neće ni pokušati da odgovori jer bi se time samo zatrpalo u ionako ogroman problem. Umesto toga, brzo i spretno će se postaviti kao da se skoro ništa nije dogodilo. Počeće manipulativna kampanja koja će pokušati da ostavi utisak da je sve pod kontrolom i da su svi sve radili iz velike brige za naciju.

Ali stvarnost je sasvim drugačija. Džo Bajden, koji se juče iznenada „setio” da će ipak ispasti iz predsedničke trke, samo dan-dva ranije rekao je da će ispasti iz borbe za drugi mandat samo ako mu „Svemogući Bog” naredi da tako. Da li je 81-godišnji predsednik dobio poruku sa neba na svom odmoru u svojoj kući na plaži u Delaveru? Jeste da jeste, ali ne od Svevišnjeg, već od stranačkih kolega koji su ga obavestili da mu je upravo isteklo vreme. Mogao je da nastavi, ali ne bi daleko stigao sa praznim finansijskim rezervoarom.

U američkoj politici pitanje donacija nije nešto čega se političari stide, kao, na primer, u Evropi. U Americi je privlačenje novca od korporacija i uticajnih donatora (od kojih svi imaju svoje vrlo uske interese) stvar prestiža, ali i bukvalno prolaz za svaku vrstu politike. Postoji razlog što se američka demokratija svela na samo dve stranke – ima ih i drugih, ali niko od njih osim demokrata i republikanaca ne može ni da sanja da preuzme bilo kakav deo vlasti jer nemaju donatora. Donatori sve to čine. Reklame, kampanje, sastanci, lobiranje birača „od vrata do vrata“, sve to neko veoma skupo plaća, a postoji i konkretna šansa da će onaj ko prikupi više novca lakše pobediti.

Sve su to veoma poznati faktori u američkoj politici. U ovom slučaju, donatori su jasno stavili do znanja Bajdenu da više ne može da računa na njih. I šta onda? Vodite kampanju duže od 3 meseca sa sredstvima koja bi se brzo potrošila? To bi bio veliki fijasko, nezamisliv scenario. Do izbora američki birači bi skoro zaboravili ko je drugi kandidat, a Tramp bi trijumfovao kao niko do sada. Dakle, realno, nikada nije bilo moguće očekivati da će Bajden nastaviti trku.

U noći te katastrofalne debate sa Trampom pre skoro mesec dana, bilo je jasno da je Bajden gotov. Da je Demokratska stranka sprovela brzu eliminaciju Bajdena, sve bi im moglo biti lakše, ali činjenica da je deo njih bio spreman da gurne Bajdena uprkos svemu što su videli pokazuje ono što je već vrlo jasno – da su politički oportunisti koji su spremni da idu u krajnost samo da bi stekli vlast ili da bi ostali u njoj. Bili su spremni, iako su sve znali, da ostave Bajdena na vlasti, da napuste Ameriku, najveću ekonomsku i vojnu silu na svetu, da njima upravlja čovek koji očigledno ima brojne kognitivne probleme. To je ćutanje koje bi se gotovo moglo nazvati smišljenom izdajom nacionalnih interesa, ali je bilo u interesu stranke.

Ne grešite, republikanci nisu ništa bolji – mnogi od njih iskreno preziru Donalda Trampa, njegov pristup, karakter, njegovu politiku, ali su svesni da on ima najveće šanse da osvoji Belu kuću za stranku i zato su voljni da guraju i podržavaju ga, čak se predstavljaju kao veliki MAGA.

Ali ovo sa Bajdenom je direktnije, skandaloznije. Mnogi su ovde znali za njegovo akutno stanje, ali su imali nameru da sve prećutkuju od javnosti. Kako stvari stoje, znali su svi koji su bili u kontaktu sa Belom kućom – njegovi saradnici, sekretari, portparoli, svi ljudi iz njegove kampanje, predstavnici demokrata u oba doma Kongresa, mediji...

Glumili su iznenađenje na debati, a zapravo su držali palčeve da Bajden ipak nekako prođe, da napravi samo neke minimalne gafove sa Trampom, što bi se već sledećeg jutra na pripremljen način opravdavalo u medijima. kao: „Možda Bajden ne govori najbrže i najjasnije, ali važno je šta kaže i za šta se zalaže“. Naravno, to je totalna floskula i obmana.

Ako se to posmatra u kontekstu onoga što je moderna politika, mora se priznati da demokrate imaju vrhunsku PR mašineriju koja je bila udžbenik u stanju da preokrene svaki Bajdenov nedostatak državničkog kvaliteta i protumači ga kao nešto drugo. Zato što je velika laž da je „ovaj“ Bajden prisutan još od predsedničke debate u junu. Prošlo je najmanje godinu dana, verovatno i više, da sa Bajdenom „nešto nije u redu“, ali gde god se pojavio, šta god da je rekao, njegov nastup je automatski bio umotan u celofan odgovarajućih prezentacija.

Čak i sada, kada je još jednom pokazao da je potpuno van dodira sa realnošću, dok se bori da ostane u trci tri nedelje, mediji njegovo povlačenje prikazuju kao veliki državnički potez, dokaz njegove pronicljivosti i odgovornosti za američku demokratiju. . Ove tvrdnje se gomilaju iako svi koji ih iznose znaju da to nema veze sa realnošću – Bajden verovatno nije ništa sam odlučio, već je bukvalno grubo izbačen sa pozicije koju je zapravo legitimno osvojio. Naime, on je već potvrđen kao demokratski kandidat, dobio je glasove na izborima. Sada mu je rečeno da mora da podnese ostavku, što je na kraju i učinio, ali su demokrate danima morale da vrše pritisak na njega.

Međutim, pošto se datum izbora neumitno bliži, cela ova priča o Bajdenu bi vrlo brzo mogla da padne u zaborav, a sav fokus biće na novom kandidatu demokrata Kamali Haris. Postoje spekulacije da bi u igricu mogli biti uključeni još neki akteri, ali je to teško očekivati. Šanse za pobedu su i dalje male, a većina perspektivnih demokrata neće ni želeti da se gura u scenario koji bi vrlo lako mogao da se završi porazom. Radije će ga sačuvati za izbore 2028. godine.

Tramp je odmah sa tipičnim samopouzdanjem rekao da će pobediti Kamalu Haris „još lakše” od Bajdena. Ovo bi mogla biti prilično pogrešna procena. Kamala Haris za sada nikako nije jak rival, ali će se učiniti sve da to postane.

Majstori PR kampanje tačno znaju šta moraju da urade Kamali Haris da bi maksimizirali njene šanse za pobedu. U toku je veliki lov na glasove mladih, istraživanja pokazuju da kandidat ili kampanja koja je u tome uspešnija može da računa na preokrete u tzv. „sving“ države koje tradicionalno ne glasaju za demokrate ili republikance.

Kamala Haris će pokušati da se što više promoviše kao kandidat koji se sastoji od niza identiteta. Biće istaknuta njena boja kože, njeno azijsko poreklo, činjenica da žena nikada u istoriji nije bila predsednica Amerike, a prema nekim izvorima već se razmišlja da će kandidat za njenog potencijalnog potpredsednika biti istaknuti demokrata Pit Buttigieg, koji je takođe deklarisani homoseksualac. U sezoni „politike identiteta“ ovde bi se označilo nekoliko krpelja. To znači da će ostatak ove predsedničke trke biti maksimalni ideološki sukob liberalne i konzervativne Amerike.

Ironija je u tome što sama Kamala Haris nije oličenje liberalizma, a definitivno nije Tramp konzervativizma. Ali ono što sada sledi biće veće od njih.

Trampova kampanja će sigurno žestoko napasti demokrate na osnovu toga što su donedavno svi zdušno podržavali Bajdena, da bi ga za kratko vreme odbili. Ali to bi mogla biti pogrešna strategija. Dovoljno je videti da je Bajden stalno u anketama oko 50% glasova – šta nam to govori? Amerika je ideološki maksimalno polarizovana, do te mere da je oko polovina glasača bila spremna da podrži Bajdena čak i da ostane u trci, Bajdena koji izgleda onako kako izgleda.

Isto je i sa Trampom. Sada može da radi šta hoće i ponovo će imati svoju lojalnu bazu.

Verovatno se varaju oni koji misle da će Tramp lako „pomesti“ Kamalu Haris. Njegove šanse za pobedu biće, sticajem okolnosti, veće, ali će to biti tesna borba, mnogo bliža nego da je Bajden ostao u trci, jer bi samo gomilao gafove.

Ne grešite, republikanci nisu ništa bolji – mnogi od njih iskreno preziru Donalda Trampa, njegov pristup, karakter, njegovu politiku, ali su svesni da on ima najveće šanse da osvoji Belu kuću za stranku i zato su voljni da guraju i podržavaju ga, čak se predstavljaju kao veliki MAGA.

Ali ovo sa Bajdenom je direktnije, skandaloznije. Mnogi su ovde znali za njegovo akutno stanje, ali su imali nameru da sve prećutkuju od javnosti. Kako stvari stoje, znali su svi koji su bili u kontaktu sa Belom kućom – njegovi saradnici, sekretari, portparoli, svi ljudi iz njegove kampanje, predstavnici demokrata u oba doma Kongresa, mediji...

Glumili su iznenađenje na debati, a zapravo su držali palčeve da Bajden ipak nekako prođe, da napravi samo neke minimalne gafove sa Trampom, što bi se već sledećeg jutra na pripremljen način opravdavalo u medijima. kao: „Možda Bajden ne govori najbrže i najjasnije, ali važno je šta kaže i za šta se zalaže“. Naravno, to je totalna floskula i obmana.

Ako se to posmatra u kontekstu onoga što je moderna politika, mora se priznati da demokrate imaju vrhunsku PR mašineriju koja je bila udžbenik u stanju da preokrene svaki Bajdenov nedostatak državničkog kvaliteta i protumači ga kao nešto drugo. Zato što je velika laž da je „ovaj“ Bajden prisutan još od predsedničke debate u junu. Prošlo je najmanje godinu dana, verovatno i više, da sa Bajdenom „nešto nije u redu“, ali gde god se pojavio, šta god da je rekao, njegov nastup je automatski bio umotan u celofan odgovarajućih prezentacija.

Čak i sada, kada je još jednom pokazao da je potpuno van dodira sa realnošću, dok se bori da ostane u trci tri nedelje, mediji njegovo povlačenje prikazuju kao veliki državnički potez, dokaz njegove pronicljivosti i odgovornosti za američku demokratiju. . Ove tvrdnje se gomilaju iako svi koji ih iznose znaju da to nema veze sa realnošću – Bajden verovatno nije ništa sam odlučio, već je bukvalno grubo izbačen sa pozicije koju je zapravo legitimno osvojio.

U međuvremenu, situacija oko Bajdena ostaje kontroverzna. Neki se s pravom pitaju – kako da ostane predsednik ako nije u stanju da bude kandidat? Mandat mu traje do 20. januara 2025. Hoće li i dalje donositi velike odluke? Hoće li oni odlučiti šta da rade sa Ukrajinom? A ako nije sposoban, kako se sugeriše, da li to znači da neko odlučuje umesto njega? Da li je predsednik samo marioneta i čija?

Stanje američke demokratije (i sigurno ne samo američke) je dugo bilo farsa, a sada, prvi put, milioni Amerikanaca to jasno vide. Šta će oni učiniti povodom toga? Oni ne mogu mnogo da urade, osim da glasaju ili ne glasaju. Biće to žestoka borba za obojicu, jer i za svakog od ovih koji ne izađu, u zavisnosti gde se nalaze, zna se ko pobeđuje.