ОВО ЈЕ ТАКТИКА ДЕМОКРАТА НА ИЗБОРИМА Бајден ће бити "херој", а Камала "спасилац" - Трамп и Републиканци збијају редове и спремају "одмазду"

 Америчка демократска партија има пред собом велики број питања на која неће ни покушати да одговори јер би се тиме само затрпало у ионако огроман проблем. Уместо тога, брзо и спретно ће се поставити као да се скоро ништа није догодило. Почеће манипулативна кампања која ће покушати да остави утисак да је све под контролом и да су сви све радили из велике бриге за нацију.

Али стварност је сасвим другачија. Џо Бајден, који се јуче изненада „сетио” да ће ипак испасти из председничке трке, само дан-два раније рекао је да ће испасти из борбе за други мандат само ако му „Свемогући Бог” нареди да тако. Да ли је 81-годишњи председник добио поруку са неба на свом одмору у својој кући на плажи у Делаверу? Јесте да јесте, али не од Свевишњег, већ од страначких колега који су га обавестили да му је управо истекло време. Могао је да настави, али не би далеко стигао са празним финансијским резервоаром.

У америчкој политици питање донација није нешто чега се политичари стиде, као, на пример, у Европи. У Америци је привлачење новца од корпорација и утицајних донатора (од којих сви имају своје врло уске интересе) ствар престижа, али и буквално пролаз за сваку врсту политике. Постоји разлог што се америчка демократија свела на само две странке – има их и других, али нико од њих осим демократа и републиканаца не може ни да сања да преузме било какав део власти јер немају донатора. Донатори све то чине. Рекламе, кампање, састанци, лобирање бирача „од врата до врата“, све то неко веома скупо плаћа, а постоји и конкретна шанса да ће онај ко прикупи више новца лакше победити.

Све су то веома познати фактори у америчкој политици. У овом случају, донатори су јасно ставили до знања Бајдену да више не може да рачуна на њих. И шта онда? Водите кампању дуже од 3 месеца са средствима која би се брзо потрошила? То би био велики фијаско, незамислив сценарио. До избора амерички бирачи би скоро заборавили ко је други кандидат, а Трамп би тријумфовао као нико до сада. Дакле, реално, никада није било могуће очекивати да ће Бајден наставити трку.

У ноћи те катастрофалне дебате са Трампом пре скоро месец дана, било је јасно да је Бајден готов. Да је Демократска странка спровела брзу елиминацију Бајдена, све би им могло бити лакше, али чињеница да је део њих био спреман да гурне Бајдена упркос свему што су видели показује оно што је већ врло јасно – да су политички опортунисти који су спремни да иду у крајност само да би стекли власт или да би остали у њој. Били су спремни, иако су све знали, да оставе Бајдена на власти, да напусте Америку, највећу економску и војну силу на свету, да њима управља човек који очигледно има бројне когнитивне проблеме. То је ћутање које би се готово могло назвати смишљеном издајом националних интереса, али је било у интересу странке.

Не грешите, републиканци нису ништа бољи – многи од њих искрено презиру Доналда Трампа, његов приступ, карактер, његову политику, али су свесни да он има највеће шансе да освоји Белу кућу за странку и зато су вољни да гурају и подржавају га, чак се представљају као велики МАГА.

Али ово са Бајденом је директније, скандалозније. Многи су овде знали за његово акутно стање, али су имали намеру да све прећуткују од јавности. Како ствари стоје, знали су сви који су били у контакту са Белом кућом – његови сарадници, секретари, портпароли, сви људи из његове кампање, представници демократа у оба дома Конгреса, медији...

Глумили су изненађење на дебати, а заправо су држали палчеве да Бајден ипак некако прође, да направи само неке минималне гафове са Трампом, што би се већ следећег јутра на припремљен начин оправдавало у медијима. као: „Можда Бајден не говори најбрже и најјасније, али важно је шта каже и за шта се залаже“. Наравно, то је тотална флоскула и обмана.

Ако се то посматра у контексту онога што је модерна политика, мора се признати да демократе имају врхунску ПР машинерију која је била уџбеник у стању да преокрене сваки Бајденов недостатак државничког квалитета и протумачи га као нешто друго. Зато што је велика лаж да је „овај“ Бајден присутан још од председничке дебате у јуну. Прошло је најмање годину дана, вероватно и више, да са Бајденом „нешто није у реду“, али где год се појавио, шта год да је рекао, његов наступ је аутоматски био умотан у целофан одговарајућих презентација.

Чак и сада, када је још једном показао да је потпуно ван додира са реалношћу, док се бори да остане у трци три недеље, медији његово повлачење приказују као велики државнички потез, доказ његове проницљивости и одговорности за америчку демократију. . Ове тврдње се гомилају иако сви који их износе знају да то нема везе са реалношћу – Бајден вероватно није ништа сам одлучио, већ је буквално грубо избачен са позиције коју је заправо легитимно освојио. Наиме, он је већ потврђен као демократски кандидат, добио је гласове на изборима. Сада му је речено да мора да поднесе оставку, што је на крају и учинио, али су демократе данима морале да врше притисак на њега.

Међутим, пошто се датум избора неумитно ближи, цела ова прича о Бајдену би врло брзо могла да падне у заборав, а сав фокус биће на новом кандидату демократа Камали Харис. Постоје спекулације да би у игрицу могли бити укључени још неки актери, али је то тешко очекивати. Шансе за победу су и даље мале, а већина перспективних демократа неће ни желети да се гура у сценарио који би врло лако могао да се заврши поразом. Радије ће га сачувати за изборе 2028. године.

Трамп је одмах са типичним самопоуздањем рекао да ће победити Камалу Харис „још лакше” од Бајдена. Ово би могла бити прилично погрешна процена. Камала Харис за сада никако није јак ривал, али ће се учинити све да то постане.

Мајстори ПР кампање тачно знају шта морају да ураде Камали Харис да би максимизирали њене шансе за победу. У току је велики лов на гласове младих, истраживања показују да кандидат или кампања која је у томе успешнија може да рачуна на преокрете у тзв. „свинг“ државе које традиционално не гласају за демократе или републиканце.

Камала Харис ће покушати да се што више промовише као кандидат који се састоји од низа идентитета. Биће истакнута њена боја коже, њено азијско порекло, чињеница да жена никада у историји није била председница Америке, а према неким изворима већ се размишља да ће кандидат за њеног потенцијалног потпредседника бити истакнути демократа Пит Buttigieg, који је такође декларисани хомосексуалац. У сезони „политике идентитета“ овде би се означило неколико крпеља. То значи да ће остатак ове председничке трке бити максимални идеолошки сукоб либералне и конзервативне Америке.

Иронија је у томе што сама Камала Харис није оличење либерализма, а дефинитивно није Трамп конзервативизма. Али оно што сада следи биће веће од њих.

Трампова кампања ће сигурно жестоко напасти демократе на основу тога што су донедавно сви здушно подржавали Бајдена, да би га за кратко време одбили. Али то би могла бити погрешна стратегија. Довољно је видети да је Бајден стално у анкетама око 50% гласова – шта нам то говори? Америка је идеолошки максимално поларизована, до те мере да је око половина гласача била спремна да подржи Бајдена чак и да остане у трци, Бајдена који изгледа онако како изгледа.

Исто је и са Трампом. Сада може да ради шта хоће и поново ће имати своју лојалну базу.

Вероватно се варају они који мисле да ће Трамп лако „помести“ Камалу Харис. Његове шансе за победу биће, стицајем околности, веће, али ће то бити тесна борба, много ближа него да је Бајден остао у трци, јер би само гомилао гафове.

Не грешите, републиканци нису ништа бољи – многи од њих искрено презиру Доналда Трампа, његов приступ, карактер, његову политику, али су свесни да он има највеће шансе да освоји Белу кућу за странку и зато су вољни да гурају и подржавају га, чак се представљају као велики МАГА.

Али ово са Бајденом је директније, скандалозније. Многи су овде знали за његово акутно стање, али су имали намеру да све прећуткују од јавности. Како ствари стоје, знали су сви који су били у контакту са Белом кућом – његови сарадници, секретари, портпароли, сви људи из његове кампање, представници демократа у оба дома Конгреса, медији...

Глумили су изненађење на дебати, а заправо су држали палчеве да Бајден ипак некако прође, да направи само неке минималне гафове са Трампом, што би се већ следећег јутра на припремљен начин оправдавало у медијима. као: „Можда Бајден не говори најбрже и најјасније, али важно је шта каже и за шта се залаже“. Наравно, то је тотална флоскула и обмана.

Ако се то посматра у контексту онога што је модерна политика, мора се признати да демократе имају врхунску ПР машинерију која је била уџбеник у стању да преокрене сваки Бајденов недостатак државничког квалитета и протумачи га као нешто друго. Зато што је велика лаж да је „овај“ Бајден присутан још од председничке дебате у јуну. Прошло је најмање годину дана, вероватно и више, да са Бајденом „нешто није у реду“, али где год се појавио, шта год да је рекао, његов наступ је аутоматски био умотан у целофан одговарајућих презентација.

Чак и сада, када је још једном показао да је потпуно ван додира са реалношћу, док се бори да остане у трци три недеље, медији његово повлачење приказују као велики државнички потез, доказ његове проницљивости и одговорности за америчку демократију. . Ове тврдње се гомилају иако сви који их износе знају да то нема везе са реалношћу – Бајден вероватно није ништа сам одлучио, већ је буквално грубо избачен са позиције коју је заправо легитимно освојио.

У међувремену, ситуација око Бајдена остаје контроверзна. Неки се с правом питају – како да остане председник ако није у стању да буде кандидат? Мандат му траје до 20. јануара 2025. Хоће ли и даље доносити велике одлуке? Хоће ли они одлучити шта да раде са Украјином? А ако није способан, како се сугерише, да ли то значи да неко одлучује уместо њега? Да ли је председник само марионета и чија?

Стање америчке демократије (и сигурно не само америчке) је дуго било фарса, а сада, први пут, милиони Американаца то јасно виде. Шта ће они учинити поводом тога? Они не могу много да ураде, осим да гласају или не гласају. Биће то жестока борба за обојицу, јер и за сваког од ових који не изађу, у зависности где се налазе, зна се ко побеђује.