OVO NIJE PRVI I NAJJEZIVIJI TERORISTIČKI NAPAD NA RUSIJU: Prethodna tri krvoprolića LEDE KRV u žilama, a OVO je kobna veza između njih

Istorija terorističkih napada na mete u ruskim gradovima je veoma duga i tragična. Od talačke krize u moskovskom teatru 2002. godine pa do jučerašnjeg užasnog zločina desilo se nekoliko terorističkih akata koji su svet ostavili bez teksta. 

Zajednička odlika svih je to što su izvršeni od strane islamskih radikalnih organizacija, prvenstveno uz učešće Čečena, kavkaskog naroda sa kojim su Rusi dva puta ratovali 1990-ih i početkom 2000-ih godina.

Tako se i za sinošnji napad na "Krokus siti" navodi da je izvršen od strane islamskih terorista. Odgovornost za napad je ovaj put preuzela Islamska država, militantna organizacija protiv koje su ruske snage izvodile žestoke napade na teritoriji Sirije u cilju očuvanja Asadovog režima. 

Ovim putem ćemo podsetiti čitaoce na neke ranije terorističke napade izvršene od strane Čečena, koji su mogli biti nesrećan primer i motivacija za jučerašnju tragediju. 

Talačka kriza u moskovskom teatru

U godini 2002. u Moskvi se dogodio jedan od najtragičnijih terorističkih napada kada je u pozorištu na Dubrovki 40 terorista otelo 912 osoba, a u akciji oslobađanja talaca poginulo je 130, a privedeno više od 70 ljudi. Teroristi su 23. oktobra 2002. godine zauzeli pozorišni centar za vreme predstave „Nord-ost“ (Sever-jug), po nalogu čečenskog ekstremiste Šamila Basajeva.

Niko u tom trenutku nije mogao ni da zamisli kakva se situacija odvija u pozorištu, a kamoli da sanja da će se ta trodnevna agonija pretvoriti u najveću tragediju koju je Moskva do tog trenutka videla, ocenjuju ruski mediji.

Štaviše, svakim časom su vesti postajale sve strašnije, teroristi nisu želeli da pregovaraju, već su po svemu sudeći nameravali da umru, kao i da sa sobom na drugi svet povedu što veći broj ljudi.

U operaciji oslobađanja talaca likividirano je svih 40 čečenskih otmičara, a likvidiran je i njihov vođa Movsar Barajev. Među ubijenima bilo je Avganistanaca i najamnika iz arapskih zemalja.

Ova kriza karakteristična je i po tome što je ruska FSB izvela jedna vrlo kontraverznu akciju spašavanja taoca uz korištenje omamljujućeg gasa. Snage FSB-a su nakon toga upale na lice mesta i likvidirale sve napadače, ali se sumnja da je gas izazvao smrt jednog dela taoca.

Napad na moskovski metro

Napad na moskovski metro u februaru 2004. bio je teroristički napad u kome je bombaš samoubica detonirao bombu u blizini podzemne stanice Avtozavodskaja u sklopu linije Zamoskvoreckaja u moskvskom metrou i pri tome ubio 39, a ranio preko sto osoba. Odgovornost za napad je preuzela dotada nepoznata militanta grupa Gazoton Murdaš, koja je u svom saopštenju kao motiv navela odmazdu Rusima za masakr čečenskih civila u Novijem Aldiju početkom 2000. godine.

Ruske vlasti su kasnije za napad okrivile islamističke grupe Karačaj-Džamat, čiji su članovi bili poreklom iz Karačajevsko-Čerkeske, također odgovorni za još jedan bombaški napad na moskovski metro nekoliko meseci kasnije. Vođa grupe Nikoalj Kipkejev, Ukrajinac koji se preobratio na islam, je poginuo u tom napadu kada je bomba prerano eksplodirala. Tri člana grupe - Tambij Kudijev, Maksim Panarin i Murad Šavajev - su godine 2007. zbog sudjelovanja u napadu osuđeni na doživotni zatvor.

Teroristički napad na školu u Beslanu

Teroristički napad počeo je 1. septembra 2004. godine u jutarnjim časovima, kada je više od 30 terorista zauzelo školu u gradu u Severnoj Osetiji.

Teroristi su naterali učenike i njihove roditelje da uđu u fiskulturnu salu, a žrtve su držane kao taoci tri dana, bez vode i hrane. Tokom trodnevne opsade život su izgubilo 334 osobe, od kojih su 186 bila deca.

Tokom opsade napadači su kao taoce držali više od 1.200 ljudi, a od tog broja oko 126 osoba je ostalo hendikepirano, među kojima i 70 dece.

Izvor: Srbija Danas