ОВО НИЈЕ ПРВИ И НАЈЈЕЗИВИЈИ ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАД НА РУСИЈУ: Претходна три крвопролића ЛЕДЕ КРВ у жилама, а ОВО је кобна веза између њих

Историја терористичких напада на мете у руским градовима је веома дуга и трагична. Од талачке кризе у московском театру 2002. године па до јучерашњег ужасног злочина десило се неколико терористичких аката који су свет оставили без текста. 

Заједничка одлика свих је то што су извршени од стране исламских радикалних организација, првенствено уз учешће Чечена, кавкаског народа са којим су Руси два пута ратовали 1990-их и почетком 2000-их година.

Тако се и за синошњи напад на "Крокус сити" наводи да је извршен од стране исламских терориста. Одговорност за напад је овај пут преузела Исламска држава, милитантна организација против које су руске снаге изводиле жестоке нападе на територији Сирије у циљу очувања Асадовог режима. 

Овим путем ћемо подсетити читаоце на неке раније терористичке нападе извршене од стране Чечена, који су могли бити несрећан пример и мотивација за јучерашњу трагедију. 

Талачка криза у московском театру

У години 2002. у Москви се догодио један од најтрагичнијих терористичких напада када је у позоришту на Дубровки 40 терориста отело 912 особа, а у акцији ослобађања талаца погинуло је 130, а приведено више од 70 људи. Терористи су 23. октобра 2002. године заузели позоришни центар за време представе „Норд-ост“ (Север-југ), по налогу чеченског екстремисте Шамила Басајева.

Нико у том тренутку није могао ни да замисли каква се ситуација одвија у позоришту, а камоли да сања да ће се та тродневна агонија претворити у највећу трагедију коју је Москва до тог тренутка видела, оцењују руски медији.

Штавише, сваким часом су вести постајале све страшније, терористи нису желели да преговарају, већ су по свему судећи намеравали да умру, као и да са собом на други свет поведу што већи број људи.

У операцији ослобађања талаца ликивидирано је свих 40 чеченских отмичара, а ликвидиран је и њихов вођа Мовсар Барајев. Међу убијенима било је Авганистанаца и најамника из арапских земаља.

Ова криза карактеристична је и по томе што је руска ФСБ извела једна врло контраверзну акцију спашавања таоца уз кориштење омамљујућег гаса. Снаге ФСБ-а су након тога упале на лице места и ликвидирале све нападаче, али се сумња да је гас изазвао смрт једног дела таоца.

Напад на московски метро

Напад на московски метро у фебруару 2004. био је терористички напад у коме је бомбаш самоубица детонирао бомбу у близини подземне станице Автозаводскаја у склопу линије Замоскворецкаја у москвском метроу и при томе убио 39, а ранио преко сто особа. Одговорност за напад је преузела дотада непозната милитанта група Газотон Мурдаш, која је у свом саопштењу као мотив навела одмазду Русима за масакр чеченских цивила у Новијем Алдију почетком 2000. године.

Руске власти су касније за напад окривиле исламистичке групе Карачај-Џамат, чији су чланови били пореклом из Карачајевско-Черкеске, такођер одговорни за још један бомбашки напад на московски метро неколико месеци касније. Вођа групе Никоаљ Кипкејев, Украјинац који се преобратио на ислам, је погинуо у том нападу када је бомба прерано експлодирала. Три члана групе - Тамбиј Кудијев, Максим Панарин и Мурад Шавајев - су године 2007. због судјеловања у нападу осуђени на доживотни затвор.

Терористички напад на школу у Беслану

Терористички напад почео је 1. септембра 2004. године у јутарњим часовима, када је више од 30 терориста заузело школу у граду у Северној Осетији.

Терористи су натерали ученике и њихове родитеље да уђу у фискултурну салу, а жртве су држане као таоци три дана, без воде и хране. Током тродневне опсаде живот су изгубило 334 особе, од којих су 186 била деца.

Током опсаде нападачи су као таоце држали више од 1.200 људи, а од тог броја око 126 особа је остало хендикепирано, међу којима и 70 деце.

Извор: Србија Данас