OVO SU NJIHOVE TAJNE: Dok u Evropi divlja korona, ove tri zemlje su pronašle "magičnu formulu" i stavile virus pod kontrolu
Šta je dovelo do njihovog uspeha?
Vakcine protiv Kovida-19 dolaze, ali u većini Erope zima dolazi još brže. U nekoliko zemalja ponovo dolazi do porasta broja inficiranih, a političari su očajni da pronađu pravi balans restrikcija kako ne bi dodatno oštetili ekonomiju ili uznemirili građane koji žele da novogodišnje praznike provedu sa porodicama i prijateljima.
- Sada je ključno pitanje odrediti optimalni paket politike kako bi se o najmanjem trošku maksimizovala zdravstvena dobit… Ipak, ova "magična formula" će se verovatno razlikovati od nacije do nacije i među populacijom te naravno tokom vremena, kako virus napreduje ili jenjava – izjavio je za CNN Tomas Hejl, profesor Univerziteta Oksford.
HAOS U VELIKOJ BRITANIJI! Premijer sazvao sastanak kriznog tela zbog obustave saobraćaja prema ovoj državi
HITAN SASTANAK EU ZBOG NOVOG SOJA KORONAVIRUSA: Evropske države donele nove mere!
KORONA U GRČKOJ: U poslednja 24 sata preminulo 70 osoba, 588 novih slučajeva
To je, dakle, komplikovana i promenljiva računica, a svaka država je drugačija. Ipak, pristupi tri nacije zdravstvenoj krizi – Finske, Norveške i Danske – poslednjih meseci se izdvajaju od ostalih, pokazala je analiza CNN-a zasnovana na podacima sa Univerziteta Oksford i Džons Hopkins.
Otkriveno je da su ove tri zemlje, iako su primenile neke od najlabavijih mera na Starom kontinentu, ipak uspele da održe nisku stopu smrtnosti – ispod jedne osobe na milion stanovnika – tokom tri meseca, od 1. septembra do 30. novembra.
I to nije bilo dugog veka – Danci su krajem novembra, po prvi put od maja, zabeležili veću stopu smrtnosti od jednog na milion stanovnika, prema podacima Univerziteta Džons Hopkins. U petak je broj novozaraženih premašio 4.000. Ranije te nedelje zvaničnici su proširili mere i objavili nacionalni karantin.
U poređenju sa ostatkom Evrope koja se zatvara uoči novogodišnjih i božićnih praznika zbog straha od širenja virusa koji je ponovo uzeo zamah, ove tri zemlje su imale labave mere, a ipak uspele da stave situaciju pod kontrolu.
Nemačka je početkom ove nedelje ušla u potpuni karantin uoči praznika, Francuska je uvela policijski čas, a u Italiji će biti uvedena nacionalna blokada tokom većeg dela božićnih i novogodišnjih praznika. Tokom tih dana Italijani će moći da idu na posao, kao i da izlaze radi zdravstvenih ili hitnih razloga.
Nama susedna Hrvatska je tokom jeseni nizala crne rekorde u broju zaraženih i umrlih, da bi tek u subotu konačno zabeležila njihovo smanjenje. Španija je sredinom novembra prijavila najviše preminulih u drugom talasu pandemije - 41.688, dok je u Francuskoj u istom periodu broj zaraženih premašio dva miliona.
Dok je u većini Evrope korona divljala, Finska – koja broji najmanje inficiranih u EU – je u novembru uspela da nametne kontrolu i čak smanji broj zaraženih.
Ali, postavlja se pitanje šta je dovelo do uspeha Finske, ali i Danske i Norveške ove jeseni?
Tri zemlje brzo su odgovorile na najmanje povećanje broja zaraženih, što im je omogućilo da skoro iskorene virus tokom leta, kažu stručnjaci. Jasno vođstvo i volja stanovnika da poštuju pravila takođe su bili ključ uspeha, baš kao i pojačano testiranje i praćenje kontakta, te plaćena bolovanja kako bi se lokalizovalo svako izbijanje zaraze.
Finska ima najmanju stopu zaraženih i umrlih u Evropi poslednjih meseci. Uspela je da zadrži lokalne epidemije držeći se svojih mera koje su među najlabavijima na kontinentu. Unutrašnje kretanje nije bilo ograničeno, oni koji su trebali išli su u škole i na posao fizički, a maske nisu bile obavezne.
- Nema magije, mi samo imamo pragmatični pristup – kaže Peka Nurti, profesor epidemiologije Univerziteta Tampere.
Iako su kulturni, politički i geografski faktori poput manje gustine stanovništva, manje putovanja i većeg poverenja u vladu išli u prilog, Nurti kaže da su razliku napravile zdravstvene ustanove u zemlji.
Tokom leta Finska je uspostavila "isprobanu i pravu terensku epidemiološku praksu" – testiranje, izolacija, praćenje kontakta, karantin i sprečavanje velikih skupova na lokalnom nivou. Prosečan broj dnevnih testiranja skoro se učetvorostručio od maja, sa 2.900 na 11.300 u avgustu. Krajem novembra finske laboratorije obavljale su 23.000 testova dnevno, što je oko 90 odsto trenutnog kapaciteta.
- Finska je iskoristila leto da se pripremi za novi talas odgovarajućim preventivnim merama umesto karantina – kaže za CNN Mika Salminen, direktor finskog Instituta za zdravlje.
Vlada je obezbedila stanovnicima ekonomsku podršku kako bi mogli da se izoluju u kućama. Finska je imala lokalna izbijanja epidemije i neke "superprenosne" događaje, ali su vlasti uspele da zadrže širenje virusa uz pomoć podataka u realnom vremenu. Kako broj slučajeva raste, sve je teže identifikovati izvore zaraze.
Ukoliko se situacija u Finskoj pogorša, vlasti nisu isključile opciju karantina.
Norveški zvaničnici pojačali su fokus na ugrožene slojeve stanovništva. Njihov prolećni karantin bio je među najstrožijima u Skandinaviji. Naftna i gasna industrija je ublažila ekonomsko breme, ali se vlada ubrzo suočila sa sve većom mentalnom zdravstvenom krizom i zvaničnici su olabaviil restrikcije.
Krajem leta je otkriveno da je oko 40 odsto zaraženih u julu iz redova imigrantske populacije, pa se vlada okrenula kampanji za podizanje svesnosti o bolesti među migrantima i u te svrhe dodelila 770.000 dolara.
- Izgleda da su takve mere doprinele značajnom padu stope infekcija među tim zajednicama – kaže Džonatan Triter, profesor Univerziteta Aston.
Stručnjaci kažu da je ključni faktor ranog uspeha Danske bila jasna poruka o rizicima i potrebi za promenom ponašanja. Oni smatraju da je danski uspeh zasnovan na istoriji zajedničkog poverenja između stanovnika i vlade.
- Vlada je uspela da aktivira tu pozadinu poverenja, uz efikasnu komunikaciju – kaže Majkl Bang Petersen, profesor Univerziteta Arhus.
On smatra da postoje dva faktora koja određuju da li će ljudi poštovati mere – motivacija, odnosno da li su zabrinuti zbog mogućnosti zaraze, te jasnost informacija, odnosno da li građani znaju šta tačno treba da urade da je spreče.
- Na kraju krajeva, samo jedna stvar radi protiv korone. To je ako ja i svi mi preuzmemo odgovornost za sebe i jedni za druge - rekao je premijer Mete Frederiksen na konferenciji za štampu u sredu.
Više istraživanja je do sada zaključilo da karantin fukncioniše. Ali, stručnjaci ukazuju da ljudi, kako su sve umorniji od pandemije, isto tako i više oklevaju da prate nove, stroge mere.
- Stalno držanje društvene distance nije održivo na duge staze… Mislim da smo mi u stvari pogodili dobar balans u zemlji što se toga tiče – kaže Soren Bromstrom, generalni direktor Danske zdravstvene agencije.
Međutim, čak i najmanji pogrešan korak može imati loše posledice po poverenje građana u vladu i poštovanje pravila. Odluka danske vlade da uništi kune po farmama zbog straha da će one proširiti korona virus na ljude je potresla naciju. Nakon izdavanja naredbe zvaničnici su shvatili da nemaju zakonsko ovlašćenje da to urade i ona je povučena, ali je u naciji došlo do polarizacije.
- Podrška vladinoj strategiji se smanjila. Pitanje sa kojim se suočavamo ovde u Danskoj je koje će biti posledice toga po pandemiju u sledećim mesecima – kaže Petersen.
