ОВО СУ ЊИХОВЕ ТАЈНЕ: Док у Европи дивља корона, ове три земље су пронашле "магичну формулу" и ставиле вирус под контролу
Шта је довело до њиховог успеха?
Вакцине против Ковида-19 долазе, али у већини Еропе зима долази још брже. У неколико земаља поново долази до пораста броја инфицираних, а политичари су очајни да пронађу прави баланс рестрикција како не би додатно оштетили економију или узнемирили грађане који желе да новогодишње празнике проведу са породицама и пријатељима.
- Сада је кључно питање одредити оптимални пакет политике како би се о најмањем трошку максимизовала здравствена добит… Ипак, ова "магична формула" ће се вероватно разликовати од нације до нације и међу популацијом те наравно током времена, како вирус напредује или јењава – изјавио је за CNN Томас Хејл, професор Универзитета Оксфорд.
ХАОС У ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ! Премијер сазвао састанак кризног тела због обуставе саобраћаја према овој држави
ХИТАН САСТАНАК ЕУ ЗБОГ НОВОГ СОЈА КОРОНАВИРУСА: Европске државе донеле нове мере!
КОРОНА У ГРЧКОЈ: У последња 24 сата преминуло 70 особа, 588 нових случајева
То је, дакле, компликована и променљива рачуница, а свака држава је другачија. Ипак, приступи три нације здравственој кризи – Финске, Норвешке и Данске – последњих месеци се издвајају од осталих, показала је анализа CNN-a заснована на подацима са Универзитета Оксфорд и Џонс Хопкинс.
Откривено је да су ове три земље, иако су примениле неке од најлабавијих мера на Старом континенту, ипак успеле да одрже ниску стопу смртности – испод једне особе на милион становника – током три месеца, од 1. септембра до 30. новембра.
И то није било дугог века – Данци су крајем новембра, по први пут од маја, забележили већу стопу смртности од једног на милион становника, према подацима Универзитета Џонс Хопкинс. У петак је број новозаражених премашио 4.000. Раније те недеље званичници су проширили мере и објавили национални карантин.
У поређењу са остатком Европе која се затвара уочи новогодишњих и божићних празника због страха од ширења вируса који је поново узео замах, ове три земље су имале лабаве мере, а ипак успеле да ставе ситуацију под контролу.
Немачка је почетком ове недеље ушла у потпуни карантин уочи празника, Француска је увела полицијски час, а у Италији ће бити уведена национална блокада током већег дела божићних и новогодишњих празника. Током тих дана Италијани ће моћи да иду на посао, као и да излазе ради здравствених или хитних разлога.
Нама суседна Хрватска је током јесени низала црне рекорде у броју заражених и умрлих, да би тек у суботу коначно забележила њихово смањење. Шпанија је средином новембра пријавила највише преминулих у другом таласу пандемије - 41.688, док је у Француској у истом периоду број заражених премашио два милиона.
Док је у већини Европе корона дивљала, Финска – која броји најмање инфицираних у ЕУ – је у новембру успела да наметне контролу и чак смањи број заражених.
Али, поставља се питање шта је довело до успеха Финске, али и Данске и Норвешке ове јесени?
Три земље брзо су одговориле на најмање повећање броја заражених, што им је омогућило да скоро искорене вирус током лета, кажу стручњаци. Јасно вођство и воља становника да поштују правила такође су били кључ успеха, баш као и појачано тестирање и праћење контакта, те плаћена боловања како би се локализовало свако избијање заразе.
Финска има најмању стопу заражених и умрлих у Европи последњих месеци. Успела је да задржи локалне епидемије држећи се својих мера које су међу најлабавијима на континенту. Унутрашње кретање није било ограничено, они који су требали ишли су у школе и на посао физички, а маске нису биле обавезне.
- Нема магије, ми само имамо прагматични приступ – каже Пека Нурти, професор епидемиологије Универзитета Тампере.
Иако су културни, политички и географски фактори попут мање густине становништва, мање путовања и већег поверења у владу ишли у прилог, Нурти каже да су разлику направиле здравствене установе у земљи.
Током лета Финска је успоставила "испробану и праву теренску епидемиолошку праксу" – тестирање, изолација, праћење контакта, карантин и спречавање великих скупова на локалном нивоу. Просечан број дневних тестирања скоро се учетворостручио од маја, са 2.900 на 11.300 у августу. Крајем новембра финске лабораторије обављале су 23.000 тестова дневно, што је око 90 одсто тренутног капацитета.
- Финска је искористила лето да се припреми за нови талас одговарајућим превентивним мерама уместо карантина – каже за CNN Мика Салминен, директор финског Института за здравље.
Влада је обезбедила становницима економску подршку како би могли да се изолују у кућама. Финска је имала локална избијања епидемије и неке "суперпреносне" догађаје, али су власти успеле да задрже ширење вируса уз помоћ података у реалном времену. Како број случајева расте, све је теже идентификовати изворе заразе.
Уколико се ситуација у Финској погорша, власти нису искључиле опцију карантина.
Норвешки званичници појачали су фокус на угрожене слојеве становништва. Њихов пролећни карантин био је међу најстрожијима у Скандинавији. Нафтна и гасна индустрија је ублажила економско бреме, али се влада убрзо суочила са све већом менталном здравственом кризом и званичници су олабавиил рестрикције.
Крајем лета је откривено да је око 40 одсто заражених у јулу из редова имигрантске популације, па се влада окренула кампањи за подизање свесности о болести међу мигрантима и у те сврхе доделила 770.000 долара.
- Изгледа да су такве мере допринеле значајном паду стопе инфекција међу тим заједницама – каже Џонатан Тритер, професор Универзитета Астон.
Стручњаци кажу да је кључни фактор раног успеха Данске била јасна порука о ризицима и потреби за променом понашања. Они сматрају да је дански успех заснован на историји заједничког поверења између становника и владе.
- Влада је успела да активира ту позадину поверења, уз ефикасну комуникацију – каже Мајкл Банг Петерсен, професор Универзитета Архус.
Он сматра да постоје два фактора која одређују да ли ће људи поштовати мере – мотивација, односно да ли су забринути због могућности заразе, те јасност информација, односно да ли грађани знају шта тачно треба да ураде да је спрече.
- На крају крајева, само једна ствар ради против короне. То је ако ја и сви ми преузмемо одговорност за себе и једни за друге - рекао је премијер Мете Фредериксен на конференцији за штампу у среду.
Више истраживања је до сада закључило да карантин фукнционише. Али, стручњаци указују да људи, како су све уморнији од пандемије, исто тако и више оклевају да прате нове, строге мере.
- Стално држање друштвене дистанце није одрживо на дуге стазе… Мислим да смо ми у ствари погодили добар баланс у земљи што се тога тиче – каже Сорен Бромстром, генерални директор Данске здравствене агенције.
Међутим, чак и најмањи погрешан корак може имати лоше последице по поверење грађана у владу и поштовање правила. Одлука данске владе да уништи куне по фармама због страха да ће оне проширити корона вирус на људе је потресла нацију. Након издавања наредбе званичници су схватили да немају законско овлашћење да то ураде и она је повучена, али је у нацији дошло до поларизације.
- Подршка владиној стратегији се смањила. Питање са којим се суочавамо овде у Данској је које ће бити последице тога по пандемију у следећим месецима – каже Петерсен.
