DRŽAVA U KOJOJ JE ŽENSKI DONJI VEŠ TABU TEMA: Retko gde ga ima, a na udoban imaju pravo samo bogate dame
U nekim radnjama je čak zabranjen ulaz
Postoje mnoga mesta gde čuvari zabranjuju ulaz. U Pakistanu, jedno od tih mesta je i prodavnica donjeg veša gde kombinacija tabua i odustva žena na višim položajima dovodi do toga da je udoban i odgovarajući donji veš privilegija bogatih.
BAJDEN SE NIJE BAŠ PROSLAVIO: Uručio specijalan poklon Džonsonu, britanski premijer je možda očekivao više
"NATERAĆEMO MOSKVU DA PLATI!" Sramne pretnje stižu iz Londona, neskriveno iskazuju svoju rusofobiju
KINEZI POUBIJALI SVE VRAPCE I OTVORILI VRATA KORONI? Milioni umrli od gladi zbog jedne greške Mao Cetung! (FOTO/VIDEO)
Pre 15 meseci Marka Mura su na ulazu u prodavnicu zamračenih izloga zaustavili čuvari. Odakle mu ideja, pitali su ga, da pokušava da uđe u prodavnicu ženskog donjeg veša. Pustili su ga tek kada je njegov prijatelj slagao da je Mur diplomata koji je kupovao veš za suprugu.
Zapravo, ovaj biznismen iz Lestera je istraživao kakve sve prepreke treba da pređe da bi ženama u Pakistanu ponudio kvalitetan, pristupačan i udoban donji veš.
Čuvari prodavnice su mu, ispostaviće se, bili najmanji problem.
Suština problema je u tome što muškarci i žene imaju različite ideje kada je reč o donjem rublju. Muškarci generalno smatraju da je to nešto "seksi i privlačno" dok žene žele "udobne i pouzdane" proizvode, rekao je Mur Bi-Bi-Si-u.
Većina žena u Pakistanu ne može sebi da priušti skupe uvozne brushaltere i prinuđene su da se zadovolje sa grudnjacima čije kopče rđaju a žice probijaju mahom sintetičku tkaninu.
- Poslednjih 10 godina nisam uspela da pronađem nijedan brushalter koji mi odgovara - rekla je 27-godišnja Hira Inam dok obilazi pijacu u Lahoru.
- Materijal često nije dobar. Konstantno me grebe a kada se oznojim ospem se - dodala je ona.
Još jedna žena na istoj pijaci, koja nije želela da se predstavi, imala je slične zamerke.
- Potrošila sam mnogo novca, vremena i energije da pronađem brus koji mi odgovara i koji je udoban. Bez uspeha. Žice su prve koje se kidaju i ako niste pažljivi, mogu gadno da vas ogrebu - rekla je ona.
Potražnja postoji a Murovi proizvodi, koji se inspirisani vešom iz Marks and Spensera i Debenhamsa prave u centru tekstilne industrije Pakistana, Faisalabadu i dalje se ne prodaju.
Zašto? Pre svega jer mnoge žene ne znaju za njih. Marketinške kampanje usmerene na žene su škakljive u Pakistanu, a naročito kada je reč o temi koja je tabu, kao što je to slučaj sa donjim vešom.
Ranije su se prodavci oslanjali na preporuke. Pre 30 godina, kvalitetan proizvod poput kvalitetnih, dobro skrojenih komada donjeg veša bukvalno je nestajao sa tezgi prepunog Mena bazara. Žene koje su živele nešto dalje, oslanjale su se na pažljivo sročene reklame u magazinima.
Danas, u digitalnom dobu, ti magazini više ne postoje a kampanja na društvenim mrežama je otežana jer je reč o rizičnim proizvodima koji vrlo lako mogu da dobiju etiketu "vulgarnog".
Isto tako, izlozi radnji ne mogu da privuku žene jer su potpuno zamračeni i zatvoreni, bez ikakvih oznaka i reklama. Prodavnice u tržnim centrima malo su "slobodnije" ali je njihova roba dostupna samo retkima.
Mur je savetovan da svoju robu ponudi velikim trgovinskim lancima ali je to bacilo svetlo na drugi problem - mnorao je da reklamira svoj udobni, kvalitetni ne-seksi veš muškarcima.
- Najveći problem mi je kako da im objasnim da brushalteri i gaćice nisu proizvod dizajniran isključivo da nekog uzbudi. To su komadi odeće koji treba da budu udobni i pruže ženama podršku i moramo da normalizujemo njihovu prodaju - rekao je on.
Njegovi snovi za sada deluju teško ostvarivo. Bar u Pakistanu.
U većini kompanija koje je posetio, dizajneri su muškarci. Ženama koje su bile pozvane da učestvuju u razgovorima nije bilo prijatno da govore kakav veš žele u sobi punoj muškaraca. One žene kojima su bile nuđene više pozicije u kompanijama odbijale su jer su morale da dobiju odobrenje porodica, ispričao je Mur.
Tabu je takav da je jednu od žena koje rade u fabrici muž pratio na intervju za posao.
- Kada sam primljena, rekao mi je da nikom ne govorim gde radim jer bi mogla da upadnem u problem - ispričala je Sumaira.
Drugu krojačicu otac nije pustio da se prijavi za posao.
Ni muškarcima koji rade u fabrikama nije ništa lakše. Anvar Husain je rekao da su se njegova porodica i prijatelji mnogo protivili tome šta radi.
- Prijatelji su mi se smejali zbog toga gde radim. Porodica je odbila da mi dozvoli da odem u fabriku. Kada sam se konačno zaposlio, bilo me je sramota da dam sastavljeni brushalter koleginici na dalju obradu. Sada mi je bolje i ugodnije na poslu. Zato što je na kraju krajeva to samo posao - rekao je on.
Sada, zaposlene u Murovoj fabrici muče druge brige. Ako gazda odluči da mu je svega dosta, ostaće bez posla.
To se neće desiti, rekao je Mur Bi-Bi-Si-u.
- Rečeno mi je da potražim neku alternativu ovom poslu. I da, bilo je priča da odlazim. Ali ja nameravam da ostanem ovde sve dok se naš proizvod ne pojavi na tržištu - poručio je on.
