Zabrinjavajuće otkriće naučnika: Bebe su više izložene mikroplastici nego odrasli - kakve mogu biti posledice
Mikroplastika su sitni komadi plastike veličine manje od pet milimetara nastale raspadanjem većih plastičnih proizvoda nakon njihovog ulaska u okolinu prirodnim vremenskim procesima.
Najnovije istraživanje otkrilo je da bebe imaju 15 puta više mikroplastike u telu od odraslih.
SAMIT O SAJBER KRIMINALU: Zvaničnici 30 zemalja razgovaraće u SAD o sprečavanju zločina
Mere opreza protiv korone penju se na viši nivo: Vrhovni sud SAD-a odbio da blokira obaveznu vakcinu za prosvetare
MIŠA SAKAŠVILI POČEO ŠTRAJK GLAĐU U ZATVORU: Snimio video, okačio na Fejsbuk, a onda mu je policija zakucala na vrata
Mikroplastika su sitni komadi plastike veličine manje od pet milimetara nastale raspadanjem većih plastičnih proizvoda nakon njihovog ulaska u okolinu prirodnim vremenskim procesima.
Koristi se u raznim industrijama, uključujući kozmetiku, biotehnologiju, proizvode za pranje i kapsule sa lekovima, ali mogu nastati i kada se plastični predmeti razbiju, prenosi Euronews.
Naučnici veruju da bebe tako visok nivo mikroplastike dobijaju žvakanjem igračaka i puzanjem po tepisima koji sadrže mikroplastiku.
Tim istraživača iz Njujorka tražio je dve uobičajene vrste mikroplastike, polietilen tereftalat (PET) i polikarbonat (PC). Da bi pronašli PET i PC, ispitali su nivoe mikroplastike u uzorcima izmeta 10 odraslih i šest beba.
U svim uzorcima pronašli su najmanje jednu vrstu mikroplastike. Što znači da je vrlo verovatno da mikroplastike ima i u organizmima odraslih.
Ipak, kada su uporedili uzorke, otkrili su da je koncentracija mikroplastike u izmetu odojčadi od 10 do 20 puta veća nego kod odraslih, naročito kada je u pitanju PET (polietilen tereftalat) mikroplastika, od koje se proizvode tekstilna vlakna, vlaše za vodu ili maske za mobilne telefone.
Zašto je mikroplastika problem?
Nažalost, još nije poznato kakvi su tačno efekti mikroplastike na zdravlje ljudi, ali postoji sve veća zabrinutost da oni mogu biti veoma štetni kada se progutaju.
Naime, naučnici su verovali da će mikroplastika bezopasno proći kroz probavni trakt. Novija istraživanja, ipak, pokazuju da najmanji komadići mogu da prođu kroz ćelijske membrane i uđu u krvotok.
Ovo je zabrinjavajuće jer je istraživanje mikroplastike kod laboratorijskih životinja uzrokovalo ćelijsku smrt, upalu i metaboličke poremećaje.
Uklanjanje mikroplastike iz industrije
Zna se da je mikroplastika loša po životnu sredinu. Prošle godine naučnici sa Univerziteta Djuk pokazali su da mikroplastika u okeanu negativno utiče na ribe. Mnoge mikroplastike odlomljene pri pranju sintetičke odeće završiće u okeanu.
Neko vreme se takođe mislilo da će se mikroplastika koju jede riba svariti bez mnogo štete. Ali to je demantovalo istraživanje Univerziteta Djuk.
Otkrili su da hemikalije koje prekrivaju mikroplastiku utiču na reproduktivne hormone ribe.
Rešite se mikroplastike jednom zauvek
Školjke, kao neka vrsta filtera u moru, mogu biti od pomoći pri uklanjanju mikroplastike iz okeana.
Istraživači su otkrili da grupa od 300 školjki može filtrirati 250.000 komada mikroplastike na sat. To znači da bi školjke u toku jednog dana mogle da filtriraju 25 odsto mikroplastike u vodi koja ih okružuje.
Naučnici preporučuju smanjenje sintetičkih vlakana koja se kupuju u prodavnicama. S tim u vezi, ne preporučuje se da sve svoje staro sintetičko smeće bacate u kantu jer bi verovatno završilo na deponiji gde nikada neće imati priliku da istruli.
Postoje filteri koje možete kupiti i koji mogu uhvatiti mikroplastiku sa vaše odeće. Ili, možete da promenite nedeljno pranje da sačekate dok ne napunite mašinu, jer pranje pod punim opterećenjem smanjuje trenje što dovodi do toga da manje vlakana odlazi u odvod.
