Забрињавајуће откриће научника: Бебе су више изложене микропластици него одрасли - какве могу бити последице
Микропластика су ситни комади пластике величине мање од пет милиметара настале распадањем већих пластичних производа након њиховог уласка у околину природним временским процесима.
Најновије истраживање открило је да бебе имају 15 пута више микропластике у телу од одраслих.
САМИТ О САЈБЕР КРИМИНАЛУ: Званичници 30 земаља разговараће у САД о спречавању злочина
Мере опреза против короне пењу се на виши ниво: Врховни суд САД-а одбио да блокира обавезну вакцину за просветаре
МИША САКАШВИЛИ ПОЧЕО ШТРАЈК ГЛАЂУ У ЗАТВОРУ: Снимио видео, окачио на Фејсбук, а онда му је полиција закуцала на врата
Микропластика су ситни комади пластике величине мање од пет милиметара настале распадањем већих пластичних производа након њиховог уласка у околину природним временским процесима.
Користи се у разним индустријама, укључујући козметику, биотехнологију, производе за прање и капсуле са лековима, али могу настати и када се пластични предмети разбију, преноси Euronews.
Научници верују да бебе тако висок ниво микропластике добијају жвакањем играчака и пузањем по теписима који садрже микропластику.
Тим истраживача из Њујорка тражио је две уобичајене врсте микропластике, полиетилен терефталат (ПЕТ) и поликарбонат (ПЦ). Да би пронашли ПЕТ и ПЦ, испитали су нивое микропластике у узорцима измета 10 одраслих и шест беба.
У свим узорцима пронашли су најмање једну врсту микропластике. Што значи да је врло вероватно да микропластике има и у организмима одраслих.
Ипак, када су упоредили узорке, открили су да је концентрација микропластике у измету одојчади од 10 до 20 пута већа него код одраслих, нарочито када је у питању ПЕТ (полиетилен терефталат) микропластика, од које се производе текстилна влакна, влаше за воду или маске за мобилне телефоне.
Зашто је микропластика проблем?
Нажалост, још није познато какви су тачно ефекти микропластике на здравље људи, али постоји све већа забринутост да они могу бити веома штетни када се прогутају.
Наиме, научници су веровали да ће микропластика безопасно проћи кроз пробавни тракт. Новија истраживања, ипак, показују да најмањи комадићи могу да прођу кроз ћелијске мембране и уђу у крвоток.
Ово је забрињавајуће јер је истраживање микропластике код лабораторијских животиња узроковало ћелијску смрт, упалу и метаболичке поремећаје.
Уклањање микропластике из индустрије
Зна се да је микропластика лоша по животну средину. Прошле године научници са Универзитета Ђук показали су да микропластика у океану негативно утиче на рибе. Многе микропластике одломљене при прању синтетичке одеће завршиће у океану.
Неко време се такође мислило да ће се микропластика коју једе риба сварити без много штете. Али то је демантовало истраживање Универзитета Ђук.
Открили су да хемикалије које прекривају микропластику утичу на репродуктивне хормоне рибе.
Решите се микропластике једном заувек
Шкољке, као нека врста филтера у мору, могу бити од помоћи при уклањању микропластике из океана.
Истраживачи су открили да група од 300 шкољки може филтрирати 250.000 комада микропластике на сат. То значи да би шкољке у току једног дана могле да филтрирају 25 одсто микропластике у води која их окружује.
Научници препоручују смањење синтетичких влакана која се купују у продавницама. С тим у вези, не препоручује се да све своје старо синтетичко смеће бацате у канту јер би вероватно завршило на депонији где никада неће имати прилику да иструли.
Постоје филтери које можете купити и који могу ухватити микропластику са ваше одеће. Или, можете да промените недељно прање да сачекате док не напуните машину, јер прање под пуним оптерећењем смањује трење што доводи до тога да мање влакана одлази у одвод.
