"OVAJ SUKOB BIĆE GORI NEGO DRUGI SVETSKI RAT": Nova svemirska trka mogla bi da uništi čitavu Zemlju
Ovo će biti novi Divlji zaad.
Počela je nova svemirska trka, a ako ne reagujemo sada, mogla bi da postane put u katastrofu.
Taksista otvorio vatru iz MITRALJEZA, uplašeni građani ALARMIRALI policiju: Jeziva drama, pokrenuta istraga
RODITELJI OČAJNI! PRONAŠLI MRTVU ĆERKU (12) U KREVETU: Samo dva dana ranije primljena je u bolnicu zbog BOLOVA U NOZI
GODINE MU NIŠTA NE MOGU! Bajden glavna zvezda večeri, objavio novi spot: "Nisam MLAD momak, ali..." (VIDEO)
Mesec je oduvek opčinjavao čoveka, ali je današnja trka do satelita komercijalne prirode. Sada gledamo na naš satelit kao na rudnik bazalta, gvožđa, kvarca i silicijuma, na stranu veliku mogućnost prisustva hlora, litijuma, berilijuma, cirkonijuma, uranijuma, torijuma i “retkih zemljinih” metala, što sve podstiče komercijalne apetite jer su neki od pomenutih - potrebni za nove tehnologije – u nestašici na Zemlji.
Ono što je značajno je da Mesec takođe ima leda. Voda može da podrži ljudsku naseobinu na lunarnoj površini i može se razdvojiti na vodonik i kiseonik radi pravljenja raketnog goriva za dalja istraživanja Marsa i Sunčevog sistema.
To objašnjava povećanje lunarnih misija poslednjih godina, piše britanski autor i filozof Entoni Kliford Grejling u članku za “Telegraf” pod naslovom "Počela je nova svemirska trka - ako sada ne delujemo mogla bi da izazove gori rat od Drugog svetskog".
Privatnici u trci
Planovi da se čovek vrati na Mesec – na kojem nije bilo astronaut od 1972. – napreduju. NASA, američka svemirska agencija, nada se da će to postići do kraja 2026. Nedavno je lender “Odisej” kompanije “Intuitivne mašine” lansiran u raketi “falkon 9” iza koje stoji “SpejsX” Ilona Maska, postala prva privatna letelica koja je ikad stigla do Meseca. To se nije baš dobro završilo, ali pokazuje da u trci više nisu samo državne firme, koje su vodile trku u prethodnom veku, već da sada privatne kompanije ulažu milijarde u potencijal Zemljinog satelita.
Osnivač “Amazona” Džef Bezos, čija je kompanija “Blu oridžin” 2023. dobila ugovor od NASA-e vredan 3,4 milijarde dolara za izgradnju svemirske letelice za transport astronauta na Mesec, govorio je o svojoj nadi da će pomeriti “tešku i svu zagađujuću industriju sa Zemlje i upravljati njome u svemiru”.
Novi Divlji zapad
Rudarenje na Mesecu je poželjnije od onog na Zemlji, već zagađenoj industrijskom aktivnošću, a nove granice donose mnoge koristi čovečanstvu jer podstiču tehnološke inovacije i šire znanje i granice ljudske mašte, navodi Grejling.
Ali, istorija govori da žudnja za osvajanjem i eksploatacijom nosi svoje rizike i da borba za profit i moć ne može dobro da se završi.
Konkurencija se može pretvoriti u sukob kad su milijarde dolara u pitanju, a rivalstvo je najviše žestoko u neregulisanom domenu.
- Mesec je postao novi Divlji zapad, potpuno otvoren za avanturiste koji imaju sredstva da ga prisvajaju - piše Grejling.
Sporazum o svemiru
Postoji samo jedna zastarela odredba za regulisanje “zlatne groznice” koja je već počela – Sporazum o svemiru Ujedinjenih nacija iz 1967, kad su komercijalne aktivnosti na Mesecu ili ljudske kolonije bile na ivici naučne fantastike.
Sporazum to ne predviđa, ali se fokusirao na ono što je tada bilo goruće pitanje – mogućnost testiranja nuklearnog oružja u svemiru. Navodi se da Mesec ne treba koristiti u vojne svrhe, ali druge aktivnosti ne pominje.
U osnovi je to bio dogovor između SAD i SSSR o ograničavanju rizika od širenja Hladnog rata.
Prvi satelit pušten u orbitu, sovjetski “sputnjik” 1957, i let Jurija Gagarina oko Zemlje u aprilu 1961. podstakli su SAD na konkurentske poduhvate. Predsednik Džon Kenedi je nakon toga pokrenuo inicijativu da se pošalje čovek na Mesec do kraja šezdesetih godina.
To je bila “mačo tehnološka trka”, kako je to opisao Grejling.
"Ničija zemlja"
Sporazum iz 1967. specifično karakteriše Mesec kao terra nullius, odnosno “ničiju zemlju”, otvorenu za sve koji mogu da stignu donde i da rade sve što požele sem da stave oružje na satelit. Ali vojna tehnologija je sada napredovala u stvaranju razornih oružanih sistema koji su već raspoređeni u zagušenoj orbiti Zemlje, gde su grupe satelita ključnih za komunikacije, nadzor i drugo ujedno i zaštićene i ugrožene antisatelitskim oružjem (ASATS), uključujući zemaljske i svemirske lasere i sofisticirane tehnike hakovanja.
Trka za profit i moć je put u katastrofu, piše Grejling, upirući na eru kolonijalne konkurencije kao na glavni faktor ubrzavanja Prvog svetskog rata, koji je dalje doveo do Drugog i potom Hladnog rata, koji su "svi ubrzali razvoj vojnih tehnologija, da ne pominjemo imperijalno nasleđe i oživljavanje istorijskih antipatija širom sveta".
Optimisti će možda reći da nema potrebe za zabrinutost jer na Mesecu nema ni ljudi ni životinja, ni prirodnog okruženja koje može da se naruši ili uništi.
Ali, poenta je u tome do čega konkurencija dovodi.
"Ako dođe do sukoba, on neće biti ograničen na svemir"
Privatne agencije koje ulažu milijarde dolara u eksploataciju lunarnih resursa, odlučne da dobiju značajan povraćaj tih investicija, neće biti podložne mešanju ili razornom rivalstvu drugih sa istim ciljem. Države neće oklevati da podrže svoje građane i korporacije kojima se u posao mešaju tuđi građani i korporacije.
Ako zaista dođe do pravog sukoba, on neće biti ograničen na svemir, piše Grejling.
On smatra da bi bilo pogrešno prevideti koristi od istraživanja i naseljavanja svemira, ali da je potreban nov, “izuzetno čvrst” sporazum, koji će biti bolji u sprečavanju zlonamernih aktera da ga zaobiđu kako bi stekli prednost u odnosu na druge i koji će ublažiti bezobzirnost koju imperativ profita tako često podstiče.
Dok nam istorija nam obilato pokazuje da se sporazumi odbacuju kad lični interesi nalažu da više profita leži u tome, oni su ipak naša jedina nada, navodi Grejling. Ljudska priroda će možda vremenom sazreti dotle da će briga za druge postati snažnija sila od ličnog interesa, ali još nismo stigli dotle. Sada smo na ivici izvoza ne samo našeg genija i kreativnosti već i rivalstva i ljubomore u svemir, našeg apetita za bogatstvom i kontrolu, i dok potencijalno ne stvorimo “novi vrli svet”, potreban nam je novi Sporazum o svemiru.
Vreme je da razjasnimo da odgovor na pitanje “ko poseduje Mesec” mora da bude – svi mi, zaključio je Grejling.
Izvor: Srbija Danas/Blic/Milijana Milikšić/M.A.
