"ОВАЈ СУКОБ БИЋЕ ГОРИ НЕГО ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ": Нова свемирска трка могла би да уништи читаву Земљу
Ово ће бити нови Дивљи заад.
Почела је нова свемирска трка, а ако не реагујемо сада, могла би да постане пут у катастрофу.
Таксиста отворио ватру из МИТРАЉЕЗА, уплашени грађани АЛАРМИРАЛИ полицију: Језива драма, покренута истрага
РОДИТЕЉИ ОЧАЈНИ! ПРОНАШЛИ МРТВУ ЋЕРКУ (12) У КРЕВЕТУ: Само два дана раније примљена је у болницу због БОЛОВА У НОЗИ
ГОДИНЕ МУ НИШТА НЕ МОГУ! Бајден главна звезда вечери, објавио нови спот: "Нисам МЛАД момак, али..." (ВИДЕО)
Месец је одувек опчињавао човека, али је данашња трка до сателита комерцијалне природе. Сада гледамо на наш сателит као на рудник базалта, гвожђа, кварца и силицијума, на страну велику могућност присуства хлора, литијума, берилијума, цирконијума, уранијума, торијума и “ретких земљиних” метала, што све подстиче комерцијалне апетите јер су неки од поменутих - потребни за нове технологије – у несташици на Земљи.
Оно што је значајно је да Месец такође има леда. Вода може да подржи људску насеобину на лунарној површини и може се раздвојити на водоник и кисеоник ради прављења ракетног горива за даља истраживања Марса и Сунчевог система.
То објашњава повећање лунарних мисија последњих година, пише британски аутор и филозоф Ентони Клифорд Грејлинг у чланку за “Телеграф” под насловом "Почела је нова свемирска трка - ако сада не делујемо могла би да изазове гори рат од Другог светског".
Приватници у трци
Планови да се човек врати на Месец – на којем није било астронаут од 1972. – напредују. НАСА, америчка свемирска агенција, нада се да ће то постићи до краја 2026. Недавно је лендер “Одисеј” компаније “Интуитивне машине” лансиран у ракети “фалкон 9” иза које стоји “SpejsX” Илона Маска, постала прва приватна летелица која је икад стигла до Месеца. То се није баш добро завршило, али показује да у трци више нису само државне фирме, које су водиле трку у претходном веку, већ да сада приватне компаније улажу милијарде у потенцијал Земљиног сателита.
Оснивач “Амазона” Џеф Безос, чија је компанија “Блу ориџин” 2023. добила уговор од НАСА-е вредан 3,4 милијарде долара за изградњу свемирске летелице за транспорт астронаута на Месец, говорио је о својој нади да ће померити “тешку и сву загађујућу индустрију са Земље и управљати њоме у свемиру”.
Нови Дивљи запад
Рударење на Месецу је пожељније од оног на Земљи, већ загађеној индустријском активношћу, а нове границе доносе многе користи човечанству јер подстичу технолошке иновације и шире знање и границе људске маште, наводи Грејлинг.
Али, историја говори да жудња за освајањем и експлоатацијом носи своје ризике и да борба за профит и моћ не може добро да се заврши.
Конкуренција се може претворити у сукоб кад су милијарде долара у питању, а ривалство је највише жестоко у нерегулисаном домену.
- Месец је постао нови Дивљи запад, потпуно отворен за авантуристе који имају средства да га присвајају - пише Грејлинг.
Споразум о свемиру
Постоји само једна застарела одредба за регулисање “златне грознице” која је већ почела – Споразум о свемиру Уједињених нација из 1967, кад су комерцијалне активности на Месецу или људске колоније биле на ивици научне фантастике.
Споразум то не предвиђа, али се фокусирао на оно што је тада било горуће питање – могућност тестирања нуклеарног оружја у свемиру. Наводи се да Месец не треба користити у војне сврхе, али друге активности не помиње.
У основи је то био договор између САД и СССР о ограничавању ризика од ширења Хладног рата.
Први сателит пуштен у орбиту, совјетски “спутњик” 1957, и лет Јурија Гагарина око Земље у априлу 1961. подстакли су САД на конкурентске подухвате. Председник Џон Кенеди је након тога покренуо иницијативу да се пошаље човек на Месец до краја шездесетих година.
То је била “мачо технолошка трка”, како је то описао Грејлинг.
"Ничија земља"
Споразум из 1967. специфично карактерише Месец као terra nullius, односно “ничију земљу”, отворену за све који могу да стигну донде и да раде све што пожеле сем да ставе оружје на сателит. Али војна технологија је сада напредовала у стварању разорних оружаних система који су већ распоређени у загушеној орбити Земље, где су групе сателита кључних за комуникације, надзор и друго уједно и заштићене и угрожене антисателитским оружјем (АСАТС), укључујући земаљске и свемирске ласере и софистициране технике хаковања.
Трка за профит и моћ је пут у катастрофу, пише Грејлинг, упирући на еру колонијалне конкуренције као на главни фактор убрзавања Првог светског рата, који је даље довео до Другог и потом Хладног рата, који су "сви убрзали развој војних технологија, да не помињемо империјално наслеђе и оживљавање историјских антипатија широм света".
Оптимисти ће можда рећи да нема потребе за забринутост јер на Месецу нема ни људи ни животиња, ни природног окружења које може да се наруши или уништи.
Али, поента је у томе до чега конкуренција доводи.
"Ако дође до сукоба, он неће бити ограничен на свемир"
Приватне агенције које улажу милијарде долара у експлоатацију лунарних ресурса, одлучне да добију значајан повраћај тих инвестиција, неће бити подложне мешању или разорном ривалству других са истим циљем. Државе неће оклевати да подрже своје грађане и корпорације којима се у посао мешају туђи грађани и корпорације.
Ако заиста дође до правог сукоба, он неће бити ограничен на свемир, пише Грејлинг.
Он сматра да би било погрешно превидети користи од истраживања и насељавања свемира, али да је потребан нов, “изузетно чврст” споразум, који ће бити бољи у спречавању злонамерних актера да га заобиђу како би стекли предност у односу на друге и који ће ублажити безобзирност коју императив профита тако често подстиче.
Док нам историја нам обилато показује да се споразуми одбацују кад лични интереси налажу да више профита лежи у томе, они су ипак наша једина нада, наводи Грејлинг. Људска природа ће можда временом сазрети дотле да ће брига за друге постати снажнија сила од личног интереса, али још нисмо стигли дотле. Сада смо на ивици извоза не само нашег генија и креативности већ и ривалства и љубоморе у свемир, нашег апетита за богатством и контролу, и док потенцијално не створимо “нови врли свет”, потребан нам је нови Споразум о свемиру.
Време је да разјаснимо да одговор на питање “ко поседује Месец” мора да буде – сви ми, закључио је Грејлинг.
Извор: Србија Данас/Блиц/Милијана Миликшић/М.А.
