PODRŽALI BOMBARDOVANJE I KOSOVO JE ZA NJIH NEZAVISNO: Šta dolazak Zelenih na vlast u Nemačkoj znači za Srbiju?
Nemački Zeleni su u Srbiji prepoznatljivi po evroposlanici Violi fon Kramon
Posle 16 godina u Nemačkoj bi mogao da se desi ogroman politički zaokret i da kancelarsko mesto više ne pripadne Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) Angele Merkel, ali ni njihovom višedecenijskom glavnom protivniku socijaldemokratama (SPD), već partiji Zelenih.
"TAKO MOŽETE SA NJIMA, SA NAMA JE TAKAV TON NEDOPUSTIV" Zaharovoj "pala klapna na oči", poruka Češkoj jasna!
ERDOGAN POSLAO SNAŽNU PORUKU PUTEM VIDEO-KONFERENCIJE: Oni koji Tursku vide kao pretnju padaju u tešku zabludu!
DOŠLO VREME DA SE RAMA POŠALJE U PENZIJU? Država postala leglo kriminala, razbesneo sve zalaganjem za VELIKU ALBANIJU
Nemački Zeleni su u Srbiji prepoznatljivi po evroposlanici Violi fon Kramon, koja svako malo ospe paljbu po nama, ali ključ odnosa Berlina i Beograda neće biti kod nje. Od Srbije zavisi da li će dolazak Zelenih pretvoriti u dobru ili lošu vest.
Nepunih šest meseci pred izbore, presto CDU se ozbiljno drma, pokazuju najnovije ankete u Nemačkoj. Zeleni su postali ubedljivo najjača politička snaga sa 28 odsto podrške, a Demohrišćani su doživeli pad i trenutno su na 21 odsto.
Sa takvim rasporedom snaga, postoje realne šanse, kako prenosi "Dojče vele" da posle izbora u septembru po prvi put Zeleni predvode vladajuću koaliciju i daju svog kancelara. Jer, njihove "zelene" teme su u trendu, a uz to su tamošnji birači siti i pandemije, i mera, i spore nabavke vakcina, ali i korupcionaških skandala u redovima demohrišćana. Kockice bi mogle da se slože tako da Zeleni sa Socijaldemokratama naprave koaliciju dodajući tu ili Liberale ili Levicu.
Početak odnosa Zelenih i Srbije nije bio dobar. Za vreme njihovog jedinog učešća u vlasti na saveznom nivou, devedesetih godina, tadašnji lider i šef diplomatije Joška Fišer odbacio je jak pacifistički pristup i neočekivano podržao bombardovanje SR Jugoslavije.
U novom programu, objavljenom 2020. godine, kao osnovna načela stranke navedeli su klimatska politika, ekologija i održiva ekonomija, jače učešće građana u politici, socijalna pravda, demokratija i mir.
Što se tiče tzv. Kosova, za njih je ono nezavisno, a pre dve godine evroparlamentarac Zelenih Otmar fon Holc rekao je da Nemačka i EU "moraju više da se angažuju u kosovskom problemu da drugi svetski igrači ne bi uskočili u taj prostor".
Poslednjih godina u njihovo ime o Srbiji najčešće govori Viola fon Kramon-Taubadel, izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo.
Ništa lepo od nje do sada nismo čuli, ali ne samo kada se radi o Kosovu. Nedavna "živopisna" izjava bila je da se unutar EU "zanemaruju geopolitičke implikacije procesa vakcinacije u Srbiji", pre svega kada je reč o ruskoj vakcini "sputnjik V". Briljirala je i ranije, pozvala Španiju da prizna Kosovo, i žučno branila tzv. Kosovo od ocene evroparlamentaraca da je "mafijaška država i rak-rana Balkana".
S obzirom na to da je Nemačka stožer i najuticajnija zemlja Evropske unije, opravdano je zapitati se
- šta bi dolazak Zelenih na vlast moglo da znači za Srbiju?
- Da li treba da očekujemo pojačan pritisak oko priznanja Kosova?
- Da li će "procvat" Zelenih biti dobra ili loša vest za Srbiju?
Na ovo pitanje dr Neven Cvetićananin, predsednik Foruma za strateške studije IDN, odgovara: zavisiće od sposobnosti Srbije da se prilagodi politici nove vlade.
- Ne možemo politiku Zelenih da posmatramo kroz Violu, ili Jozefa Fišera, ali činjenica je da će Zeleni kao vodeća stranka dati ton i ritam novoj koaliciji. Strateški se može desiti da imaju drugačiji pristup temama u odnosu na demohrišćane, nešto tvrđi pristup prema Rusiji, a da situaciju na Balkanu posmatraju u građanskom ključu. To znači da oko Kosova neće imati razumevanje za bilo kakve inicijative kao što je razmena teritorija. Do sada su taj predlog blago kritikovali, a u budućnosti će to verovatno biti tvrdokorno odbačeno - napominje Cvetičanin.
Na Srbiji je, dodaje on, da sledi praksu svog najboljeg diplomate Nikole Pašića, da pokuša da nađe zajednički jezik sa novom vladom.
- Pašić nije sedeo i čekao da se stvari dese, već je pravio blagi zaokret ka zemljama iniciranjem tema za koje je pretpostavljao da bi mogle da se nađu u njihovom fokusu. A to za nas znači da bi mi već sada trebalo da počnemo da radimo na ekološkim temama, unapređenju građanskog društva, civilnog sektora. Srbija je mala zemlja, na njoj je da se prilagodi i spremi, imamo dovoljno vremena jer će nova vlada biti formirana najkasnije u decembru - napominje on.
Za spoljnopolitičkog analitičara Boška Jakšića dileme nema, uspon Zelenih loša je vest za Srbiju.
- Ali oni su dobra vest za ekologiju u Srbiji. U EU parlamentu Zeleni su izuzetno protiv aktuelne politike sadašnje Srbije. Što se tiče Kosova, ne znamo da li će stranke koje budu pravile vladu praviti jedna drugoj ustupke, da se desi da se pojača pritisak oko Kosova, a da neke druge teme ne budu akcentovane - napominje Jakšić.
