POTCENJENA "SITUACIJA" KOJA SE OTRGLA KONTROLI - KAKO JE VIRUS OSVOJIO SVET? Repove tragedije ćemo vući još dugo
Korona je bila "tuđ problem", a onda je svanuo 11. mart i svet se zauvek promenio
Sve do 10. marta prošle godine kao da se činilo da je korona virus tuđi problem - stanovnika Vuhana, zdravstvenih radnika na severu Italije ili putnika zarobljenih na kruzeru "Dajmond princes". Virus je nedeljama cirkulisao širom sveta, ali su su brojke bile niske, a nacionalne vlade uveravale su građane da se situacija neće otrgnuti kontroli.
BLINKEN POSLAO SKRIVENU PORUKU MOSKVI: Najavio da će se Amerika i vojno angažovati ako bude potrebno
JOŠ JEDAN MANDAT: Sinvar ponovo izabran za lidera Hamasa u Pojasu Gaze
BAJDEN IMA REŠENJE ZA PANDEMIJU: Objavio šta će se dogoditi do kraja maja
Već sledećeg dana atmosfera je bila potpuno drugačija. To jutro je 60 miliona Italijana dočekalo u karantinu. Vodeći američki epidemiolog Entoni Fauči pred Kongresom je rekao da "situacija biti samo gora", a zatim je odjurio u Belu kuću da sa tadašnjim predsednikom Donaldom Trampom razgovara o zabrani putovanja iz Evrope. Tramp, koji je do tada maltene ignorisao postojanje korone, obratio se naciji iz Ovalne sobe.
Nemačka kancelarka Angela Merkel stala je pred kamere i saopštila zastašujuće prognoze stručnjaka - do 70 odsto stanovištva bi moglo da bude zaraženo. Pozvala je građane na solidarnost i praktično priznala da su mere koje vlada donosi samo kupovina vremena.
Glumac Tom Henks, koji je u tom trenutku snimao film u Australiji, saopštio je da je zaražen.
Tog 11. marta broj zaraženih u svetu premašio je 119.000, a ukupno je umrlo 4.200 ljudi. Samo u Italiji obolelo je više od 10.000 ljudi, 600 preminulo. Ne želeći da "ponove italijansku grešku", Ukrajina i Poljska zatvorile su sve škole. Švajcarska je zatvorila kopnene granice sa svojim južnim susedom.
Do kraja dana Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je pandemiju.
- Pandemija je epidemija zarazne bolesti koja se proširila na velikom prostoru, više kontinenata ili globalno - ponavljali su mediji kao recitaciju. Ova hladna, udžbenička definicija nije mogla da ni da nagovesti sa čim će se svet suočiti narednih 12 meseci.
Za početak, ona nikako nije mogla da nagovesti koliko će pandemija uticati na sve nas, bez izuzetaka.
Na ženu iz Mičigena koja se jednog jutra probudila pored mrtvog muža. Na roditelje novorođenčeta iz Velike Britanije i dvomesečne bebe iz Grčke, nekih od najmlađih žrtava kovida-19. Na muškarca iz Župe koji je za tri dana ostao bez roditelja i brata. Na stanovnike Bergama čiji su voljeni na večni počinak odlazili sami, u limenim sanducima. Na doktora koji se i na ivici snage bori za svaki život.
Na štićenika doma za stare koji mesecima nije video svoje najbliže. Na ugostitelja koji je ostao bez posla. Na frizera koji je na svoj salon zauvek stavio katanac. Na osobu koja se tokom karantinskih meseci osećala usamljeno kao nikada u životu. Na onog koji se zbog silne brige za sebe i najbliže bori sa anksioznim napadima. Na đaka koji ostao sa, možda nenadoknadivim, rupama u obrazovanju.
Nikoga ova pandemija nije zaobišla. Godinu dana kasnije, kraj se konačno nazire zahvaljujući vakcinama. Kada će on tačno doći ne zna se, ali je potpuno jasno da ćemo repove tragedije vući još dugo.
Kako je korona uspela da napravi toliko štete? Da li je to zbog samog virusa - njegove zaraznosti, sposobnosti da se širi asimptomatski ili činjenice da na njega niko nije imao imunitet? Ili je u pitanju sporo, haotično i često naučno neutemeljeno reagovanje brojnih zemalja, uključujući i one najnaprednije, poput Amerike?
Loši odgovori na pandemiju na najvišim nivoima vlasti dobro su dokumentovani. Ali i stričnjaci u belim mantilima takođe su se u početku mučili da razumeju virus. Čak i specijalisti za zarazne bolesti koji su bili obučeni da razmišljaju o mogućnosti pandemije imali tedenciju da potcene ovaj patogen.
Nakon više od godinu dana zdravstvene krize, epidemiološkinja SZO Marija Kerhov jednostavno kaže: "Poniženi smo od strane ovog virusa".
Početkom januara 2020. iz Kine je stigla vest da misteriozne upale pluća izaziva korona virus. Stručnjaci širom sveta bili su u pripravnosti, ali nisu paničili. Na kraju krajeva, novi virus je ličio na SARS koji je postajao zarazan tek kada su prenosioci razvili simptome. Pretpostavljalo se da će SARS-CoV-2 biti poput svog prethodnika - smrtonosan, ali ograničene mogućnosti širenja. O pandemijskom potencijalu tada je malo ko razmišljao.
"Joj jedna decenija, još jedan korona virus", pisalo je u uvodniku jednog medicinskog časopisa, u kojem je primećeno da se virus vezuje za isti ćelijski receptor koji koristi SARS i da će ga ljudi verovatno širiti tek nakon što im se infekcija spusti duboko u pluća.
Suzan R. Vejs, virološkinja sa Univerziteta u Pensilvaniji, proučavala je korona viruse više od 40 godina. Čak i uz svu svoju stručnost, kaže da je "naivno mislila“ da će virus biti stavljen pod kontrolu.
- Ja lično nisam mogla da zamislim da će zavladati svetom. Možda nisam bila dovoljno maštovita - rekla je za "Vašington post".
Prvi smrtni slučaj u svetu prijavljen je 10. januara, ali panike i dalje nije bilo. Do kraja meseca postalo je jasno da se virus prenosi asimptomatski, ali korona je već uveliko putovala svetom i bilo je kasno.
Kineski naučnici su krajem januara saznali više o patogenu, a ono što su otkrili bilo je zloslutno - žrtve su širile virus u proseku na više od dve osobe, a obim slučajeva se udvostručavao svakih 7,4 dana u prvim danima širenja.
Novi šok došao je nakon izveštaja američkih stručnjaka koji su posetili "zapečaćen" kruzer "Dajmond princes" - čak i putnici koji su ostajali u svojim sobama i činili sve da se ne zaraze bili su pozitivni.
- Virus je bio svuda. Bio je 20 puta zarazniji od SARS-a. Tada sam bio siguran da ćemo se suočiti sa pandemijom - rekao je doktor Majkl Kalan.
Ipak, na proglašenje pandemije čekalo se još mesec dana. Za to vreme korona je stigla do skoro svakog kutka na svetu i njeno širenje bilo je praktično nemoguće zaustaviti. Sve više se znalo o prenošenju virusa, ali nove misterije su se ređale. Primećeno je da pacijenti ne prijavljuju samo respiratorne probleme - mnogi od njih su imali gubitak čula mirisa i ukusa, stomačne probleme ili glavobolju.
Naučni napor bez presedana doveo je do vakcine, ali su na drugoj strani fronta načinjene greške zbog kojih je virus dobio šansu da pokaže svoj pun potencijal. Danas su tu brojne mutacije kao podsetnik da virus nije statičan i da ne oprašta propuste.
Pandemija je na mnogo načina otkrila snagu naučne metode. Stručnjaci su godinama unazad upozoravali na virusnu pandemiju. Korona nije "crni labud" niti "savršena oluja", već pokazatelj ranjivosti u eri ekonomske globalizacije sa populacijom od osam milijardi veoma umreženih i mobilnih ljudi.
- Definitivno smo potcenili snagu ove pandemije. Ali nećemo se zautsviti dok se ovo ne završi. A, nažalost, verovatno nas još dosta toga čeka na tom putu - poručila je Kerhova.
